Извор: Новости
В. Црњански Спасојевић | 25. децембар 2013. 21:29 |
Виши суд у Београду вратио част и углед средњем сину краља Александра, решење примила његова сестра Јелисавета. Захтев је поднео најмлађи син Михаило, а тражиће и реституцију

Краљица Марија са синовима Петром, Андрејом и Томиславом
ПРИНЦ Томислав Карађорђевић, син краља Александра, рехабилитован је одлуком Вишег суда у Београду, 16. децембра. Решење је у среду примила његова сестра од стрица, кнегиња Јелисавета Карађорђевић, ћерка кнеза Павла.
- Примила сам решење уз овлашћење његовог најмлађег сина Михаила, који иначе живи у Београду и који је поднео захтев за рехабилитацију, али је привремено отпутовао – каже кнегиња Јелисавета за „Новости“.
Принц Михаило поднео је захтев Вишем суду 22. јула ове године. У решењу које је суд донео пет месеци касније дословце стоји да се „усваја захтев за рехабилитацију покојног Њ. К. В. принца Томислава Карађорђевића и утврђује да је указ Председништва Президијума Народне скупштине ФНРЈ од 8. марта 1947. године ништаван од тренутка његовог доношења, као и да су ништаве све правне последице“.
Принц Томислав је средњи син краља Александра и краљице Марије, рођен 19. јануара 1928. у Београду, а преминуо 12. јула 2000, у Тополи. У марту 1947, као и осталим члановима династије, нова власт одузела му је држављанство и конфисковала имовину.
Средњу школу завршио је у Британији и одмах после рата уписао Клер колеџ Универзитета Кембриџ, али га је због сукоба са једним марксистичким професором напустио. Посветио се воћарству, па 1950. купује велику фарму на два сата од Лондона. Бавио се узгојем јабука, и у једном тренутку имао 17.000 стабала. У Србију се вратио у октобру 1991.

- Била сам у хотелу „Москва“ када ме је позвао Томислав и питао да ли могу да га сачекам на београдском аеродрому. Обрадовала сам се. Ја сам дошла четири године раније и драго ми је да сам на неки начин отворила врата повратку осталих. Била сам блиска са Томиславом. Дописивали смо се док је живео у Енглеској, а по повратку у земљу често смо га посећивали на Опленцу, где је бринуо о задужбини краља Петра.
Био је весео човек, народски. Стално је ишао у народ, помагао му, и људи су долазили да га обиђу на Опленцу.
- Последњи пут сам га видела десет дана пред његову смрт и била сам шокирана да и даље, иако тешко болестан, пуши. Сећам се да је примао неке ињекције на бази биљака из Русије, за које је веровао да ће му помоћи, и да је у кући било јако хладно – каже кнегиња, и подсећа да је на његовој сахрани било много људи из целе Шумадије.
Пошто су одлуком Вишег суда ништава сва решења проистекла из указа о одузимању држављанства, то практично значи да наследници принца Томислава имају право и на реституцију. И тај захтев биће поднет наредних дана, а у међувремену у току је поступак рехабилитације краљице Марије. Захтев су поднели супруга и потомци принца Томислава Линда, Катарина, Михајло, Ђорђе и Никола, као и потомци принца Андреја, Лавинија, Димитрије и Татјана.
Принц Томислав из првог брака са принцезом Маргаритом од Бадена има сина Николу и ћерку Катарину. Из другог брака са Линдом Мери Бони има синове Ђорђа и Михаила.

Био је познат по свом хуманитарном раду и као заштитник цркава, био је председник Одбора за обнову Хиландара, а Демократска странка му је на првим послератним изборима 1990. нудила да буде њен председнички кандидат, али је одбио.
ЦРНА ГОРА ТРАЖИ НОВУ ВИЛУ
РЕШЕЊЕМ Министарства финансија наследство кнегиње Олге, супруге кнеза Павла, вила „Црногорка“, враћена је кнегињи Јелисавети и кнезу Александру. Према сазнањима кнегиње Јелисавете, досадашњи црногорски амбасадор је по завршетку мандата напустио вилу, а Влада Црне Горе тражи нову.

- Искрено се надам да ће нека од понуђених резиденција одговарати Амбасади Црне Горе, и да ће наша вила и физички бити враћена, с обзиром на то да брат и ја не потражујемо у реституцији ништа друго ни од Србије, ни од Црне Горе.

Друштво 07:10, 11.12.2013.
Извор : Курир
Министарство финансија донело решење којим је потврђена одлука о враћању виле потомцима Павла Карађорђевића
href=“http://www.sabormonarhistasrbije.org/wp-content/uploads/2013/12/VILA-c.jpg“>
БЕОГРАД – Повратак у родитељски дом.
Принцези Јелисавети и њеном брату кнезу Александру Карађорђевићу коначно ће бити враћена вила „Црногорка“ са припадајућим парком у Ужичкој 1, сазнаје Курир.

Наиме, како сазнајемо, Министарство финансија донело је решење којим је потврђена одлука Агенције за реституцију из јуна ове године да се спорна вила врати Карађорђевићима. Ову информацију за Курир потврдио је и Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију, који каже да је од јуче вила „Црногорка“ поново власништво потомака кнеза Павла Карађорђевића.

- Агенција за реституцију од Министарства финансија, као другостепеног органа, добила је решење којим је одбијена жалба Републичког јавног правобранилаштва на нашу одлуку о повраћају виле „Црногорка“ принцези Јелисавети Карађорђевић и њеном брату кнезу Александру из јуна ове године. Тим решењем овај случај је затворен – каже Секулић за Курир. Радосну вест да јој је вила „Црногорка“ коначно враћена принцеза Јелисавета сазнала је од новинара Курира.

- Ако могу да ставим моје стопало у кућу моје мајке, то би било врло дирљиво за мене. Нисмо планирали шта ћемо ако нам врате вилу, али ћу живети ту пошто нигде у свету ништа немам и живим као подстанар. Чак ни малу виљушку никад нисам добила – каже принцеза Јелисавета за Курир и додаје да ће одмах радосну вест јавити брату кнезу Александру, који живи у Паризу.

(С. Т.)

Извор: НОВОСТИ
В. Црњански Спасојевић | 05. децембар 2013. 21:18 |
Потомци Карађорђевиђа укључили се у оставински поступак око Брозове имовине. Захтевају да се изузме благо нађено у „депоу 555“ и да га процене аукцијске куће „Сотби“ и „Кристи“
Комисија отворила сеф у Народној банци Србије
Наследници породице Карађорђевић тражили су од Првог основног суда у Београду, пред којим се води оставинска расправа после смрти Јосипа Броза Тита, да донесе решење о отварању сефа у вили „Мир“. Они сумњају да би у том сефу могле да буду скривене још неке драгоцености које нису пронађене у „депоу 555“ у Народној банци Србије.

Комисија председника Србије, на захтев суда, отворила је пролетос овај сеф, који је три деценије био запечаћен и проглашен државном тајном. У њему су биле похрањене ствари нађене после смрти некадашњег председника СФРЈ у његовој резиденцији у Ужичкој. Испоставило се да су готово све нађене драгоцености припадале династији Карађорђевић.
Зато су се наследници краљевске породице пријавили као заинтересовани учесници у оставинском поступку који Брозови воде. Они од суда траже да се изузме из оставинске масе имовина нађена у „депоу 555“, јер налаз вештака неспорно доказује да су ови предмети краљевски.
Наследници ће, како сазнајемо, тражити и оно што вештак ког је ангажовала Комисија председника за попис ствари из сефа, није урадио. Дакле, захтеваће процену вредности нађеног блага, односно да суд наново отпечати вреће и омогући увид стручњацима чувених аукцијских кућа „Кристи“ или „Сотби“.
Суд би затим требало из оставинског поступка да изузме благо нађено у Титовом сефу и упути наследнике Карађорђевића на допунски оставински поступак иза краља Александра, краљице Марије, кнеза Павла и кнегиње Олге. Јер, на двору је постојало пет каса. Уметничке слике, сребрнина, порцелан, накит и остало куповано је не само новцем из касе Управе двора, већ и из посебних каса краља, краљице, кнеза и кнегиње. Признаницама похрањеним у Народној банци могуће је доказати које вредности су купљене приватним новцем.
У „депоу 555“ било је похрањено богатство које је државна комисија затекла и пописала две године после маршалове смрти 29. априла 1982. За златне полуге, прах и опиљке (око 30 килограма), као и сребрне полуге и платинасте плочице, вештак Рајко Дупало закључио је да су вероватно из рудника злата „Глоговица – Нересница“, који је припадао краљу Александру.
ДОБИЛИ САМО БЕЛИ ДВОР Породица Карађорђевић убрзо ће поднети и захтев за повраћај имовине Агенцији за реституцију. Они до сада у Србији нису добили ништа, осим комплекса Белог двора на коришћење, и једне куће у Београду.
У врећама је нађено и више од 150 комада накита, као и ордење, медаље, плакете, сребрно посуђе. Мноштво је бисера, рубина, брилијаната, накита од жада, златних медаљона и привезака, чак и са ликом краља и краљице. На једном привеску је натпис „Петар, рођен 6. септембра 1923, крштен 21. 11. 1923. у Београду“, који је очигледно припадао краљу Петру Другом. Занимљив је и златни прстен с натписом „Куманово 11. 10. 1912“ У неким медаљонима су слике чланова породице Романов, а једна плишана кутија са златном елипсастом кутијом у њој, чији је поклопац украшен иницијалима, највероватније је била поклон Николаја Другог Романова српској династији.
Осим чувеног Ордена Карађорђеве звезде, који је припадао краљици Марији, нађен је и изузетно вредан орден „За бој и слободу Петар Први 1904“, са круном и крстом, опточен рубинима и брилијантима. Вештак закључује да су накит и ордење припадали Карађорђевићима.
За нумизматичку збирку од преко 200 комада вештак не прецизира коме би могла припадати, али наследници верују да је припадала кнезу Павлу. Ту је и 87 скупоцених сатова, где је на неким угравирана круна, а на другима Титови иницијали, а на једном посвета руске краљевске породице.
Пошто је ово само мали део онога што је краљевска породица оставила иза себе, у допунском поступку њихови наследници тражиће да се нађу и спискови из 1945. и 1946. са стварима нађеним у дворовима, и да се уђе у траг овом благу.

Благо враћено у Титов сеф
ИЗВОР: НОВОСТИ
В. Ц. С. | 28. новембар 2013. 20:47 |
Комисија коју је формирао председник Србије за отварање депозита 555 у Народној банци Србије, познатијег као „Титов сеф“, завршила је посао и нађене и пописане драгоцености враћене су у сеф

Народна банка-отварање Титовог сефа, Оливер Антиц, Милорад Симиц, Ненад Јевремовиц
КОМИСИЈА коју је формирао председник Србије за отварање депозита 555 у Народној банци Србије, познатијег као „Титов сеф“, завршила је посао у року, и нађене и пописане драгоцености враћене су у сеф, рекао је за „Новости“ председник Комисије Оливер Антић.
- Консултовали смо се са судом, који је рекао да нема услова да чува ствари, па су оне из безбедносних разлога враћене у депозит. Са њих је скинута ознака државне тајне. Ништа са списка не недостаје, чак смо нашли две-три ствари више. Сада је све на оставинском суду. Кога он буде именовао за наследника, и када то постане правоснажно, тај ће драгоцености моћи да преузме – каже Антић.
Већина нађених ствари има грб или монограм Карађорђевића, што је потврдио и судски вештак. Међу нађеним благом има доста тога са монограмом краљице Марије, затим орден њеног оца, румунског краља, као и медаље оба краља Петра и Александра, а већина ствари је из периода између два светска рата.

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ рођен је као Гојко Стојчевић, 11. септембра 1914. године, у славонском селу Кућанци код Доњег Михољца. Рано је остао без родитељâ. О малом Гојку, од његове треће године, бринула је тетка.
НИЖУ ГИМНАЗИЈУ завршио је у Тузли, а вишу у Београду. После матуре у сарајевској Богословији 1936. године, уписује се на Богословски факултет у Београду, где дипломира 1942. године. За време Другог светског рата био је вероучитељ у дому за избеглу децу у Бањи Ковиљачи. Августа 1944. године, Гојко је добио туберкулозу. Лекари су предвиђали да му је остало три месеца живота. Излечио се молитвом у манастиру Вујну. У знак захвалности Богу што му је подарио здравље, изрезбарио је крст који се и данас чува у манастиру.
ПОСЛЕ ИСКУШЕНИШТВА замонашен је у овчарско-кабларском манастиру Благовештењу 1948. године, добивши, по Апостолу љубави, монашко име Павле. Од 1949. до 1955. био је сабрат манастира Раче. Школску 1950/1951. годину провео је као наставник призренске Богословије Светих Кирила и Методија.
У ЧИН ЈЕРОМОНАХА рукоположен је 1954. године.
ПОСЛЕДИПЛОМСКЕ СТУДИЈЕ на Богословском факултету у Атини похађао је од 1955. до 1957. године.
ЗА ЕПИСКОПА рашко-призренског изабран је маја 1957. године. Патријарх српски Викентије хиротонисао га је септембра исте године, у београдској Саборној цркви. У трон епископа рашко-призренских устоличен је 13. октобра 1957. године.
У ЕПАРХИЈИ рашко-призренској обнављао је старе и порушене храмове и градио нове. Много се трудио око свештеничког и монашког подмлатка. Непрестано је путовао и служио у свим местима своје Епархије. Посебно се старао о призренској Богословији, где је предавао црквено појање и црквенословенски језик. Као епископ и професор, извео је доста покољењâ нових посленика на њиви Господњој.
КАО АРХИЈЕРЕЈ на Косову и Метохији, у време веома тешко за Србе и Српску Цркву, провео је више од 33 године. О нападима Арбанасâ на имовину Цркве, монахе, свештенике и српски народ, који се под тим притиском исељавао, редовно је обавештавао Свети Архијерејски Синод и Сабор, као и државну власт. И сâм је, са хришћанском смиреношћу и трпељивошћу, подносио вређања и физичке нападе. Сведочио је у Уједињеним нацијама, пред многобројним државницима, о страдању српског народа на Косову и Метохији.
СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ САБОР Српске Православне Цркве, 1. децембра 1990. године, изабрао га је за четрдесет четвртог по реду првојерарха Српске Православне Цркве. Сутрадан, у недељу 2. децембра 1990. године у Саборној цркви у Београду, устоличен је у трон архиепископа пећких, митрополита београдско-карловачких и патријараха српских, а 22. маја 1994. у древни патријарашки трон у Пећкој Патријаршији.
У ВРЕМЕ патријарха Павла обновљено је и основано више епархијâ. Године 1992. обновљена је Богословија Светог Петра Цетињског на Цетињу. Следеће године, почела је са радом Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију. Богословски факултет Светог Василија Острошког у Фочи отворен је 1994, а Богословија Светог Јована Златоуста у Крагујевцу 1997. године. Информативна служба Српске Православне Цркве основана је крајем 1998. године. Настава веронауке у јавно школство Републике Србије враћена је 2001, а Богословски факултет у окриље Београдског универзитета 2004. године.

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ се посебно старао о изградњи заветног храма српског народа, Спомен-храма Светог Саве на Врачару, који је, у његово време, грађевински потпуно довршен.

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ је дао велики допринос јединству Православне Цркве. Сусретао се са васељенским патријархом Вартоломејем I, патријархом московским и све Русије Алексијем II, архиепископом атинским и све Јеладе Христодулом, патријархом Александријским и све Африке Петром VII и другим поглаварима помесних Православних Цркава.
НАДАХНУТ РЕЧИМА Христовим Да сви једно буду, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби, септембра 2006. године отворио је заседање Мешовите комисије за богословски дијалог између Православне и Римокатоличке Цркве, чији је домаћин био Београд.
НА СРЕТЕЊЕ Господње, 15. фебруара 1992. године, саборном светом Литургијом, коју су служили патријарх Павле и митрополит новограчанички Иринеј, после више деценија, успостављено је потпуно литургијско и канонско јединство Српске Православне Цркве у расејању.
У ЦИЉУ ИСЦЕЉЕЊА раскола у БЈР Македонији, 2003. године, обновљена је Охридска Архиепископија. На заседању Светог Архијерејског Сабора 2005. године патријарх Павле је потврдио избор митрополита велеског и повардарског Јована за архиепископа охридског и митрополита скопског, а затим је издао и Патријарашки и Саборски Томос о аутономији Охридске Архиепископије.
У СУСРЕТИМА са верским поглаварима римокатолика и муслимана, као и непосредним и писаним обраћањима политичким вођама у земљи и свету, у време трагичних ратова на територији бивше Југославије и НАТО−агресије на Србију, патријарх Павле се јеванђелски залагао за мирно и праведно решење сукобâ.
БИО ЈЕ председник Комисије Светог Архијерејског Синода за превод Светог Писма Новог Завета, чији је превод објављен 1984. године, као и председник Комисије Светог Архијерејског Синода за припрему Служебника на српском језику.
У ГЛАСНИКУ, службеном листу Српске Патријаршије, од 1972. године објављује чланке, у облику питањâ и одговорâ, од којих је 1998. године настало тротомно дело Да нам буду јаснија нека питања наше вере. Године 1989. објавио је монографију Девич, манастир Светог Јоаникија Девичког. Приредио је више богослужбених књига: Србљак, Требник, Молитвеник, Дополнитељни Требник, Велики Требник и друге. Веома је заслужан за објављивање капиталног зборника Задужбине Косова, по свој прилици најбољег и најобухватнијег дела о нашим светињама и народу на Косову и Метохији и њиховом страдању. За велики допринос богословској науци, Богословски факултет Српске Православне Цркве у Београду доделио му је 1998. године звање почасног доктора богословља.
ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ПАВЛЕ био је две године на медицинској нези на Војномедицинској академији у Београду, где је уснуо у Господу 15. новембра 2009. године. Опојан пред Храмом Светог Саве на Врачару са највишим црквеним и државним почастима, − уз учешће Васељенског Патријарха и поглаварâ или високих представника свих Православних Цркава и уз присуство високих делегација Римокатоличке и Јерменске Цркве, Цркава Реформације, Светског Савета Цркава и Конференције европских Цркава, као и Исламске и Јеврејске заједнице, − сахрањен је 19. новембра 2009. у манастиру Раковици надомак Београда.

Antić: U Titovom sefu imovina Karađorđevića
FENA – 22.10.2013 11:46
Tanjug | utorak, 22.10.2013. | 14:55
Oliver Antić kaže da u tzv. „Titovom sefu“ nije zaostavština Josipa Broza, već nasleđe porodice Karađorđević, koje je bivši predsednik SFRJ želeo da sakrije
Savetnik predsednika Srbije je rekao da će sud u ostavinskom postupku raspraviti pitanje zaostavštine u depozitu koji je ostao posle smrti bivšeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita.
Antić je rekao da je sef otvoren na zahtev naslednika Broza i da je sud naložio u ostavinskom postupku da se taj depozit otvori, ali da se po njegovom otvaranju videlo da to nije nasleđe Broza, nego nasleđe Karađorđevića.
Antić je, gostujući u Jutarnjem programu TV Pink, rekao da sud može da naloži i da se cela ta zaostavština stavi u sudski depozit, podsetivši da je skinuta oznaka državne tajne, koja je bila stavljena u vreme vladavine Broza.
On je naglasio da to „nije Titov sef“, nego da ima naziv „Depozit 555 Predsedništva“.

„Naslednici su se nadali da u tom sefu ima neke Brozove zaostavštine, ali nije tako, nego je to jednostavno sef koji je sadržao ogromnu većinu, zaista 99,9 odsto, sa očiglednim znacima i insignijama koji svi upućuju na Kraljevinu i na kraljevsku porodicu Karađorđević“, naglasio je Antić.
„Broz je to jednostavno sklonio i sakrio sa ciljem da se prikrije taj deo istorije srpskog naroda i sećanje na Kraljevinu, dinastiju i oca moderne Srbije“, objasnio je Antić.

Titov sef zanima i Karađorđeviće
Izvor VEČERNJE NOVOSTI
V. Crnjanski Spasojević | 03. oktobar 2013. 21:17 |
Članovi dinastije Karađorđević su od Prvog osnovnog suda tražili da vide da li je njihovo nasledstvo u trezoru Narodne banke. Biće podnet zahtev za rehabilitaciju kraljice Marije

Kraljica Marija na sahrani kralja
KNEGINJA Jelisaveta Karađorđević, ćerka kneza Pavla, potomci princa Andreja – Katarina, Lavinija – Marma i Dimitrije Mihael Karađorđević, i sinovi princa Tomislava – Đorđe i Mihailo, podneli su dopis Prvom osnovnom sudu u Beogradu tražeći učešće u ostavinskom postupku vezanom za imovinu Josipa Broza Tita, saznaju „Novosti“.
Kako se navodi u dopisu, podnosioci imaju „pravni interes da im se omogući učešće u postupku raspravljanja zaostavštine Josipa Broza Tita“, pošto su iz medija saznali da je Komisija predsednika Srbije izvršila uvid i popis imovine koja se nalazila u sefu Narodne banke Srbije, a koju je tu pohranilo Predsedništvo SFRJ posle maršalove smrti.
Predsednik državne Komisije Oliver Antić naveo je da su u sefu nađene mnoge stvari koje su pripadale dinastiji Karađorđević, posebno ordenje kraljice Marije, i druge kraljevske insignije, a moguće i numizmatička zbirka kneza Pavla.
„Kao naslednici, potomci kralja Aleksandra i kraljice Marije, kao i kneza Pavla, imaju pravni interes da im se omogući uvid u spisak i predmete koji su nađeni i označeni kao Titova zaostavština, kako bi stavili predlog za izuzimanje navedene imovine i pokrenuli postupak za donošenje dopunskog rešenja po smrti kralja, kraljice i kneza Pavla“, navodi se u dopisu sudu.
- Niko nikada nije video šta se nalazi u sefu, niti nas je sud obavestio da je uopšte otvoren, da je u toku veštačenje i šta je u njemu nađeno. O svemu tome informisani smo iz novina. Ako se ispostavi da je tu imovina trećih lica, njoj svakako neće biti mesta u ostavinskoj masi – kaže za „Novosti“ Violeta Kočić Mitaček, zastupnik Titovog sina Miše i unuke Zlatice.
LEGIJA ČASTI ZA KRALJICU PREDSEDNIK Francuske Šarl de Gol odlikovao je 1959. kraljicu Mariju Legijom časti, kada je na njegov poziv prisustvovala obeležavanju četvrt veka od atentata u Marselju. De Gol je rekao: „Pozivam sve prisutne da odaju počast ovoj dami u crnoj haljini, jer je tokom poslednjeg rata pružila pomoć svakom ko je to zatražio.“
Ona dodaje i da je ostavinska rasprava zakočena već 10 meseci jer Komisija nije sudu poslala izveštaj posle otvaranja sefa.
A potomci prinčeva Andreja i Tomislava podneće u narednih nekoliko dana beogradskom Višem sudu zahtev za rehabilitaciju bake, kraljice Marije, udovice kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja.
Kraljica je rođena 9. januara 1900. u Goti, a preminula 22. juna 1961. u Londonu. Bila je iz vladalačke porodice Hoencolern – Sigmaringena, i u najbližim rodbinskim vezama sa vladajućim dinastijama Engleske, Rusije, Nemačke i Portugalije. Njen otac bio je rumunski kralj Ferdinand Prvi, a ovaj brak smatran je u Srbiji dobrim političkim potezom, jer je omogućio da se izvrši teritorijalno razgraničenje dveju susednih država i podela Banata.
Kraljica je bila izuzetno obrazovana, govorila nekoliko jezika, bila naklonjena umetnosti. U braku sa kraljem Aleksandrom imala je tri sina: prestolonaslednika Petra, princa Tomislava i princa Andreja. Takođe je važila za velikog dobrotvora, pomagala je starima, nemoćnima i naročito deci. Brzo je naručila srpski i građanima se obraćala isključivo na tom jeziku, a narod ju je prozvao Naša majka.
Posle ubistva kralja, 1934. u Marselju, rešenjem Sreskog suda za Beograd, imovina naslednika stavljena je pod starateljstvo kneza Pavla. Kraljica je dobila određenu sumu na ime udovičkog uživanja, od čega je zadržala za troškove samo četvrtinu, a preostali iznos dala u humanitarne svrhe.

Nakon ubistva osnovan je Fond kraljičine kancelarije, gde je i ona sama uložila sredstva iz miraza. Odatle su finansirana dobrotvorna društva, verske, humanitarne i prosvetno-kulturne organizacije kao i talentovani pojedinci.
Dobrotvorni rad nastavila je i za vreme Drugog svetskog rata i posle njega, preko Komiteta Jugoslovenskog crvenog krsta i humanitarnog društva „Andrej Prvovenčani“. Slala je pomoć srpskim zarobljenicima. U kartoteci nje i princa Andreja zavedeno je 130.000 jugoslovenskih oficira i vojnika kojima je išla pomoć u logorima u Nemačkoj, Italiji, Poljskoj, Norveškoj i Albaniji. U svojoj kući u Londonu pakovala je i pakete za narod i slala u domovinu sve do 1952. Posle rata, kuću je poklonila Crkvi.
Dinastiji je 1945. zabranjen povratak u zemlju. Ukazom od 8. marta 1947. kraljici je oduzeto državljanstvo FNRJ i konfiskovana celokupna imovina. Njeni unuci sada predlažu Višem sudu da donese rešenje o rehabilitaciji i oglasi ništavnim ukaz po kom su joj oduzeti državljanstvo i imovina.

Karađorđevići: Hoćemo naše stvari iz Titovog sefa
IZVOR: BLIC
M. Petrović | 11. 09. 2013. – 06:39h | Foto: J. Vučetić |
Na dvoru Karađorđevića još čekaju zvaničan izveštaj Državne komisije, koju je predvodio Oliver Antić, o sadržaju Titovog sefa u Narodnoj banci Srbije, nakon čega će, zahtevati da im sve stvari koje su pripadale članovima dinastije budu vraćene.

U Titovom sefu samo stvari Karađorđevića
Oliver Antić je pre dva dana rekao da su svi predmeti koji su nađeni u Titovom sefu privatno vlasništvo porodice Karađorđević, još od kralja Aleksandra i kraljice Marije. Član krunskog veća Dragomir Acović očekuje da će članovi kraljevske porodice tražiti da im se vrati ono što je njihovo, ali ističe da je mnogo važnije odgovoriti na pitanje otkud te stvari u Titovom posedu.
- Sada se tek vidi da je izmišljena priča kako je tu reč o Titovim stvarima. Ali pitanje je i na osnovu čega su onda predmeti koji su vlasništvo Karađorđevića smešteni u depo NBS. U njima se čuva državna imovina i ne možemo ni vi, ni ja da neke naše dragocenosti, pod uslovom da ih imamo, položimo u depo NBS – kaže Acović.
Neke interesantne stvari mogla bi među predmetima iz sefa da pronađe i kneginja Jelisaveta Karađorđević, ćerka kneza Pavla, koja bi, kako su nam preneli njeni saradnici, volela da vidi šta se sve tu nalazi, naročito ako su tu i neke stvari koje su pripadali njenom ocu ili majci, kneginji Olgi.

U sefu je nađena Karađorđeva zvezda koja je pripadala kraljici Mariji
- Ne zna se gde su ordeni kneza Pavla, jer nisu pronađeni posle njegove smrti – kaže sagovornik “Blica” blizak Jelisaveti Karađorđević.
I mada se o sadržaju 11 džakova sa stvarima koji su posle Titove smrti popisane i smeštene u depo NBS za sada samo nagađa, gotovo je sigurno da je među njima i Karađorđeva zvezda dodeljena kraljici Mariji.

ПОСЕТА војно-патриотског православног Клуба Серафими из Москве
На иницијативу Сабора Монархиста Србије који сарађује са Удружењем руско -српског пријатељства Руски Императорски ФЛАГ организована је посета Дворском комплексу 26 јуна 2013 године. Наиме у посету овом удружењу је стигло из Русије 11 чланова војно-патриотског православног Клуба Серафими и 9 ученика православних гимназија из Москве, које води представник Фонда Њ.ИВ.В.Кнегиње Олге Александровне, млађе сестре Цара Николаја Другог , капетан Руске ратне морнарице Јуриј Машиностов. Приликом посете чланови Клуба Серафими су се посебно упознали са делом архитекте Николаја Краснова, који је своју носталгију пренео у идејна решења српске краљевске архитектуре у Краљевском Двору.
Као гости удружења Руски Императорски Флаг, обишли су Београд, Нови Сад,Врбас фрушкогорске манастире, Сремске Карловце и учествовати у међународном спортском кампу новосадског Универзитета.

Чланови Клуба су такође примљени у Патријаршији, код Председника Србије Томислава Николића и за Видовнан су присуствовали прослави Славе у Великој РЕМЕТИ у Фрушкој Гори где им је домаћин био Владика сремски Василије.

Дана 21 јуна 2013. године у манастиру Раковица представници Сабора Монархиста Србије и Српске монархистичке странке Српска Слога посетили су гроб Патријарха српског Павла.

Сенима Патријарха Павла, кога је за живота народ сматрао за свеца поклонили су се: председник Сабора Монархиста Србије и Иницијативе за Краљевину Србију Љиљана Јовановић, председник СМС Српска Слога Љубомир Симић и секретар Зоран Ивановић.

Патријарх српски господин Павле 15. новембра 2009. године у Београду.
Патријарх је, према сопственој жељи израженој у тестаменту, сахрањен у манастиру Раковица, у манастирском дворишту поред патријарха Димитрија.

Речи Патријарха српског господина Павла:
„Кад се човек роди, цео свет се радује, а само он плаче. Али, треба да живи тако да, кад умре, цео свет плаче, а само он се радује’’.