09/05/2013 19:02 | Beograd
Izvor: www.danas.rs
„Srbi žele monarhiju“
Autor: J. Tasić
Beograd – Prema rezultatima istraživanja Agencije SAS Intelidžens iz Beograda, 39,7 posto građana Srbije smatra da je obnova parlamentarne monarhije dobra ideja, izričito protiv je 32,3 odsto, dok 27,4 posto nema stav o tome.
Ova kompanija za tržišna istraživanja juče je u beogradskom Medija centru predstavila prvo istraživanje na temu obnove monarhije i reputacije aktuelnog starešine Kraljevskog doma Karađorđević princa Aleksandra. Miljan Premović, izvršni direktor Inteligensa, objasnio je da je istraživanje sprovedeno između 11. i 16. aprila ove godine. Ispitano je ukupno 1.615 ispitanika u 16 mesta u Srbiji bez Kosova i Metohije. Premović kaže da je „istraživanje četvorostruko stratifikovano – po regionima, polu, starosti i urbano-ruralnim sredinama i da nosi interval poverenja do 95 odsto, što ga čini dovoljno dobrim i za naučne publikacije“.
- Glavni inspirator ovog istraživanja zapravo je vodeći svetski stručnjak za brendiranje nacije Sajmon Alkont, koji smatra da je Srbija jedna od zemalja u kojoj je najveća verovatnoća da se obnovi monarhija. Zato smo odlučili da javnosti pružimo uvid u jednu od neistraženih društvenih tema i pokažemo raspoloženje prema obnovi monarhije. Pitanje liči na eventualno referendumsko izjašnjavanje: da li Srbija treba da bude parlamentarna monarhija. Uzorak u potpunosti odražava sociodemografsku strukturu Srbije, bez KiM, prema popisu iz 2011. – kaže Premović.
Prema njegovim rečima, istraživanja su pokazala da su „za“ parlamentarnu monarhiju uglavnom muškarci sa srednjim obrazovanjem ili bez zaposlenja iz urbanih sredina, dok su protiv visokoobrazovani i penzioneri i to pre svega u Beogradu. Za razliku od prestonice, gde je najviše protivnika obnove monarhije – 45,8 odsto, većina u Vojvodini i u centralnoj Srbiji – sa po 40,9 posto je za povratak parlamentarne monarhije.
- Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević je apsolutno prepoznatljiv u javnosti. Za njega je čulo 94,2 odsto punoletnih građana, ali 42,2 posto nema jasno mišljenje o njemu. Kao najpozitivnije kod njega građani ocenjuju humanitarni rad 37,5 i stipendiranje studenata i đaka 13,7 odsto, dok mu 43,5 posto građana najviše zamera nedovoljno poznavanje srpskog jezika – rekao je Premović.
U agenciji ističu da se tokom ankete vodilo račina da se izbegnu medijski uticaju na rezultate ovog istraživanja. Istoričar i član Krunskog saveta Čedomir Antić izjavio je za Danas da je „ovo prvi put za 23 godine koliko Srbija ima drugu republiku i tokom kojih su doneta dva ustava da se pitanje obnove monarhije postavlja na ovaj način“.
- Naravno da bi, u eventualnoj referendumskoj kampanji, pogotovo ako bi vlast bila protiv toga, rezultat bio nepovoljniji. Međutim, ovaj rezultat ne pokazuje snagu monarhističkog pokreta, niti prestolonaslednikovu harizmu, nego da je republika u krizi. Za predsednika Republike 1990. glasalo je blizu pet miliona građana, a prošle godine skoro upola manje. To je znak da ljudi predsednika vide kao kralja koji nije obavezan ustavom i koji kad pobedi, pobedi i njegova stranka, bez obzira da li je dobila većinu ili ne. Verovatno da svi koji bi želeli da stabilizuju Srbiju vide da je potreban čovek koji simbolizuje državu, kraljuje a ne vlada, kako bi čitava naša politika mogla da se svede na izbornu i parlamentarnu borbu, rad premijera i njegovu opoziciju – kaže Antić.
Kraljica Aleksandra „preneta“ u Beograd
Beograd – Posmrtni ostaci kraljice Aleksandre Karađorđević (1925-1993), supruge kralja Petra Drugog i majke princa Aleksandra juče su iz Atine preneti u Beograd, gde će do trostruke kraljevske sahrane 26. maja na Oplencu počivati u Dvorskoj kapeli na Dedinju. Njene zemne ostatke sa atinskog aerodroma ispratili su visokodostojnici Grčke pravoslavne crkve. Poslednju jugoslovensku kraljicu koja je juče prvi put „došla“ u Srbiju i to u pratnji svog sina, grčkih i srpskih zvaničnika, prema najavama iz Kraljevskog dvora trebalo je da dočekaju predstavnici predsednika Republike i SPC, kao i ambasadori Grčke i Danske. Pomen kraljici Aleksandri trebalo je da služi patrijarh srpski Irinej.

Dragan Stevanović Džeri najpoznatiji monarhista na jugu Srbije
IZVOR: 05.05.2013 JUGMEDIA Info Leskovac

LESKOVAC – Dragan Stevanović Džeri (35) je jedan od mnogih koji se zalaže da Srbija ponovo bude monarhija, ali jedan od retkih koji je svoje detinjstvo i mladost posvetio ideji da Karađorđevići ponovo sednu na presto.
„Kruna je kontinuitet, sve je prolazno sem kraljevstva. Znam da će Srbija ponovo biti kraljevina, no nisam siguran da ću to i dočekati. Ali, imam naslednike pa ću im ostaviti amanet da nastve borbu i šire ljubav prema monarhiji“, priča Stevanović koji se sa tom idejom prvi put sreo u Srpskom pokretu obnove.

U leskovačkom SPO-u je bio predsednik Saveta za obnovu monarhije, kasnije vodio Kraljevu omladinu, pa Udruženje Kraljevina Srbija za Jablanički i Pčinjski okrug. Sada je član Gradskog odbora Srpske monarhističke stranke u Leskovcu, jedinom gradu u Srbiji gde ova partija ima odbornika.
Šef izbornog štaba na lokalnim izborima bio je upravo Stevanović.

„Leskovac je najveće uporište monarhije Karađorđevića u Srbiji, veće i od šumadijskog kraja“, veli.
Prvi put je prestolonaslednika Aleksandra video 2009. godine u Belom dvoru, a tri godine kasnije, 16. januara 2012. godine bio je njegov domaćin u Leskovcu.
„Tog dana je posle 80 godina prvi put stigla glava kraljevske kuće Karađorđevića u Leskovac – prestolonaslednik Aleksandar sa suprugom princezom Katarinom. „Prisustvovali su otvaranju kancelarije Udruženja. Tada sam održao prvi politički govor pred kamerama, a pet dana pre ove posete nisam spavao“, priseća se.
Kada je udruženje preraslo u stranku i došlo vreme za izbore, ovaj nenametljiv čovek se povukao u pozadinu.
„Ja nisam za politiku. Smatram da treba da nas vode obrazovani, mladi i pošteni, i mislim da je naš odbornik Milovan Ćirković upravo takav“, priča čovek sa dvadesetogodišnjim stažom u politici.
Dragan Stevanović Džeri je radnik u ciglani „Mladost“. Suprug je i otac tri prelepe devojčice. Svoj san o monarhiji deli sa suprugom Jelenom.
„Slobodno vreme koristim da trknem do stranačke kancelarije, da vidim treba li što god. Često sam u Belom dvoru sa monarhistima iz Leskovca, pomažemo na svečanostima.“, priča Stevanović koji ima stav i o razmiricama u mnogobrojnoj porodici Karađorđević, ali ga iznosi, kaže, samo tamo gde treba.
„Izvesno je da je Srbija blizu dna sa političarima koji je vode 20 godina i da sa tog dna ne može naviše sa njima. Nama treba domaćin kuće, vladar, monarh, da se vratimo tradicionalnim vrednostima, da povratimo mesto u Evropi i svetu, a sa Karađorđevićima to možemo“, ubeđen je Dragan Stevanović Džeri, najpoznatiji monarhista na jugu Srbije.

Ostaci kraljica Marije i Aleksandre stižu u Srbiju
IZVOR:NOVOSTI
V. MIJATOVIĆ | 22. april 2013. 20:59 |
„Novosti“ saznaju: Posmrtni ostaci Marije Karađorđević stižu u Srbiju 29. aprila, a Aleksandrini 9. maja. Baka i majka prestolonaslednika Aleksandra, sa kraljem Petrom Drugim, biće sahranjene 26. maja

Kralj Petar, kraljica Marija, prestolonaslednik Aleksandar i kraljica Aleksandra
SRPSKE kraljice Marija i Aleksandra Karađorđević konačno stižu u Srbiju. Posmrtni ostaci Marije Karađorđević, žene kralja Aleksandra i majke kralja Petra Drugog, iz Londona će biti dopremljeni 29. aprila, potvrđeno je „Novostima“ u predsedništvu Srbije i na Kraljevskom dvoru. Poslednja jugoslovenska kraljica i supruga Petra Drugog, Aleksandra Karađorđević, na tle zemlje na čijem je tronu bila, prvi put će se naći 9. maja. One će, zajedno sa kraljem Petrom Drugim, čiji su posmrtni ostaci dopremljeni u januaru, biti sahranjene, uz sve državne počasti, 26. maja u porodičnoj grobnici na Oplencu.
Na beogradskom aerodromu 29. aprila, tačno u 17.25, posmrtne ostatke kraljice Marije dočekaće prestolonaslednik Aleksandar i članovi kraljevske porodice zajedno sa savetnikom predsednika Srbije, profesorom Oliverom Antićem, koji je jedan od najzaslužnijih što će najzad biti ispunjen zavet kralja Petra da svi Karađorđevići počivaju na Oplencu. Do sahrane 26. maja, posmrtni ostaci srpskih kraljica počivaće, zajedno sa telom kralja Petra Drugog, u dvorskoj kapeli u kraljevskom kompleksu na Dedinju.
Kraljica Marija sada počiva na groblju u Grogmoru, u blizini vindzorskog zamka, gde je sahranjena i njena baka, engleska kraljice Viktorija. Bila je kćer rumunskog monarha Ferdinanda Hoencolerna i rumunske kraljice Marije i bratanica kralja Edvarda, pa prenos njenih posmrtnih ostataka nije bilo moguće organizovati bez saglasnosti britanske krune i kraljice Elizabete. Posle prvog obraćanja porodice Karađorđević vladarki Velike Britanije sa molbom da se telo njene rođake prenese na Oplenac, kraljica Elizabeta upitala je da li je Srbija spremna da prihvati i sahrani kraljicu Mariju Karađorđević. Kada je iz Srbije stigao potvrdan odgovor, ostalo je da se reše formalnosti.

- Sve je obavljeno na jedan fin način kako se to i radi u zemljama koje drže do reda i svoje istorije – kaže za „Novosti“ Oliver Antić, član vladine komisije za prenos posmrtnih ostataka i sahranu članova kraljevske porodice i savetnik predsednika Nikolića. – Saglasnost su dali kraljica Elizabeta i kanterberijski nadbiskup.
Majka poslednjeg jugoslovenskog monarha rođena je 1900. godine u nemačkom gradu Gote, a kraljica Srba, Hrvata i Slovenaca postala je 1922. godine kada se udala za kralja Aleksandra. Ubrzo su dobili sinove Petra, Tomislava i Andreja. Teško je podnela tragediju koja je zadesila porodicu, kada je 9. oktobra 1934. godine u Marselju ubijen kralj Aleksandar. Maloletnog Petra ostavila je u zemlji sa namesništvom, a ona se sa dvojicom mlađih sinova povukla u Englesku. Živeli su skromno u seoskoj kući nadomak Londona. Teško se nosila s intrigama i nedaćama koje su zadesila njenu porodicu i državu.
Posle rata, živela je sa sinovima na imanju u Kentu, gde je obavljala kućne poslove, kuvala i radila u polju. Viđala se sa kraljicom Elizabetom i negovala porodične odnose sa britanskom krunom. Posvetila se i humanitarnom radu. Iako joj nije bilo po volji što se Petar oženio usred rata, rado je prihvatila snaju Aleksandru. Pred smrt je morala da proda svoj kraljevski nakit jer prihodi koje je imala od svog engleskog nasleđa nisu bili dovoljni.
JAPANSKI CAR? POZIVNICE za ceremoniju na Oplencu poslate su na 2.500 adresa u čitavom svetu. Očekuje se prisustvo članova kraljevskih porodica Velike Britanije, Grčke, Španije… Princ Čarls zbog ranije prihvaćenih obaveza verovatno neće moći da prisustvuje sahrani, ali postoji mogućnost da na ceremoniju dođe i car Japana Akihito.
Umrla je u 61. godini. Po pravoslavnim običajima opelo je služenu u Hramu Svetog Save u Londonu, koji je ona podigla.
Telo kraljice Aleksandre pridružiće se svekrvinom 9. maja, nakon što je grčka kraljevska porodica dala saglasnost da njeni posmrtni ostaci budu premešteni na Oplenac.
Majka prestolonaslednika Aleksandra nikada nije kročila na tle Srbije i Jugoslavije. Kraljica Jugoslavije postala je 1944. godine, samo godinu pre nego što će monarhija biti ukinuta, a kraljevskoj porodici zabranjen povratak u zemlju. „Tužna kraljica“ sa suprugom je živela svega pet godina, ali se od njega nikada nije formalno razvela. Govorila je da joj je muža otela kruna zato što je bila van njegovog domašaja.
- Otišao je za svojim političarima, a ja sam ga čekala čitavog života – zapisala je kraljica Aleksandra u svom dnevniku.
Umrla je 1993. u Ist Saseksu u 72. godini. Prema sopstvenoj želji, sahranjena je u Atini pored svojih roditelja.
PRVA PRINCEZA GRČKE KRVI

MAJKA kraljice Aleksandre bila je Aspazija Manos, Grkinja iz građanske klase. Aleksandra je bila prva princeza Grčke koja je bila poreklom iz te zemlje. Njen otac, Aleksandar Grčki, bio je, poput mnogih evropskih vladara, nemačke krvi. Rođena je 25. marta 1921, pet meseci posle smrti svoga oca. Pošto je Aleksandrova kratka vladavina (između dve vladavine njegovog oca) smatrana regenstvom, a njegov brak sa Aspazijom Manos sklopljen bez pristanka oca, Konstantina Prvog, Aleksandra je smatrana nezakonitim detetom. U julu 1922. godine zahvaljujući Aleksandrinoj babi Sofiji, donet je zakon koji je omogućio Konstantinu Prvom da ozakoni brak njegovog pokojnog sina. Aleksandra je dobila titulu princeze, ali ne i pravo na tron.
ČERČILOVA BILA POSLEDNJA
KLJUČNU ulogu u venčanju kralja Petra Drugog sa princezom Aleksandrom odigrao je tadašnji britanski premijer Vinston Čerčil. Zajedno sa Aspazijom Manos, majkom buduće jugoslovenske kraljice, on je ohrabrivao mladog kralja da zaprosi grčku princezu. Kraljica Marija i đeneral Draža Mihailović protivili su se venčanju „dok narod u otadžbini krvari“, ali sa Čerčilom na njegovoj strani mladog kralja niko nije mogao sprečiti da ostvari svoju nameru.
- Mlad sam čovek, jako zaljubljen u svoju zemlju i u svoju verenicu. Dužnost prema svojoj zemlji najbolje ću da izvršim ako se venčam sa Aleksandrom – pisao je kralj Jugoslavije britanskom premijeru.

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
________________________________________
The Office of H R H Crown Prince Alexander II

Saopštenje za javnost

Izjava Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra povodom pregovora Beograda i Prištine

Beograd, 8. april 2013. – Prestolonaslednik Aleksandar apeluje na državni vrh Srbije da se u pregovorima između Beograda i Prištine za rešavanje kosovskog pitanja, pridržavaju vrhovnog pravnog akta, Ustava republike Srbije kao garanta interesa svih njenih građana. Države i narodi koji nisu spremni da garantuju istovetna prava svim svojim građanima, i koji u tom pogledu ispoljavaju nedostatak samopoštovanja, ne mogu očekivati ni poštovanje bilo koga drugog. Teške odluke od nacionalnog značaja zahtevaju najširi konsenzus i onoliko vremena koliko je neophodno da se on postigne.

Господину Томиславу Николићу,
Председнику Србије
Господину Ивици Дачићу,
Председнику Владе Србије
Господину Александру Вучићу,
првом Потпредседнику Владе Србије
Београд
Уважени господине Председниче,
уважени господине Председниче Владе,
уважени господине први Потпредседниче Владе,
У овом, за Србију и Српство тешком и пресудном – а можда и судбоносном – тренутку обраћамо вам се у име Српске Православне Цркве очински и братски, са поштовањем и поверењем у Вашу православну хришћанску савест и у Ваше осећање родољубља и државничке одговорности. Не обраћамо вам се на уобичајени начин него јавним апелом, а то чинимо из више разлога, од којих су најважнија два – краткоћа времена (бриселски ултиматум истиче, наиме, већ у уторак) и потреба да се на најочевиднији начин оповргне безочна лаж коју последњих дана шире одређени људи и извесни медији тврдећи да наша Црква ћути о Косову(!).
И ми, као и читав српски народ, знамо и осећамо колико је вама сада тешко, пред каквим мучним избором се налазите и под каквим сте притисцима и уценама. Подсећамо вас, међутим, у циљу охрабрења и духовне подршке, да вам није теже него што је било честитоме Кнезу уочи Косовског боја, или књегињи Милици после боја, или патријарсима Пајсију, Арсенију III Чернојевићу и другима под османским игом, или свештенемученику ђакону Авакуму пред устанак, или Карађорђу и Милошу током оба устанка, или краљу и влади у време аустроугарског ултиматума 1914. године, или српској држави у недавној прошлости, у време ултиматума из Рамбујеа.
Црква, по својој саборној природи, није против идеје о европском обједињавању народâ и државâ нити против идеје о још ширим процесима уједињавања. Уосталом, Црква је искључиви историјски зачетник и носилац учења о свечовечанском јединству и о свејединству творевине Божје у Христу. Али овде сада више није реч о томе. Сада се од Србије ултимативно тражи фактичко одрицање од Косова и Метохије, од изворишта нашега црквеног, народног и државног бића, и препуштање тамошњег остатка српског народа власти оних који су претходно његов већи део или побили или прогнали, у замену за магловиту и неизвесну могућност добијања фамозног – само за Србију условног – „датума за почетак преговорâ”, преговорâ чије трајање и исход нико жив не може предвидети.

Захваљујући бруталној, али зато лековитој искрености берлинског речника, за разлику од бриселског, једно је сасвим предвидиво и извесно – последњи ултиматум ће гласити: или и званично, формално, признајете „државу Косово” или од пријема у Европску унију нема ништа. Другим речима: од Срба се захтева да се добровољно одрекну територије и суверенитета, чак и трагова свог хиљадуипогодишњег живота на Косову и Метохији (будући да косовско-метохијски Арбанаси и у присуству НАТО-снагâ могу некажњено да скрнаве цркве, манастире и гробља и нападају људе), а за узврат се нуди празно, необавезујуће обећање „светле европске будућности”, односно нуди се у пракси једно велико ништа, уз циничну поруку: држите то чврсто!
Дух данашње Европске уније није, нажалост, дух добре старе Европе. Ми и даље јесмо за идеју слободног духовног и економског обједињавања европског континента, али никако нисмо за пројекат поробљавања или понижавања било које европске државе, па ни наше Србије. Уверени смо да ниједно државно руководство Србије, па ни данашње, нема ни право ни мандат да пристане на услове који нису испостављени ниједној другој држави кандидату за чланство у Европској унији. Улазница је прескупа. Србија не би смела да пристане да унапред плати такву цену за робу која јој можда никад неће бити испоручена. Она то никад у својој историји није учинила, без обзира на чашу жучи коју је због тога из века у век морала да испија.
Најважније предизборно и непосредно постизборно обећање вас који сте добили народно поверење да у бурном и смутном времену водите државни брод Србије било је да ни под каквим условима нећете ни предати, ни издати, ни продати Косово и Метохију, историјску Стару Србију.
Ми, архијереји Српске Православне Цркве, уверени да представљамо и изражавамо став свих њених верника, сматрамо својом светом дужношћу да вас на то обећање подсетимо и да вас уверимо да очекујемо, као и огромна већина нашег народа, да га одржите. То чинимо управо сада јер смо потпуно свесни трагике тренутка и бремена одговорности на вашим плећима.
Ипак, нада никад не умире. Када се разиђу тмасти облаци, сијаће сунце. Сутра је у нашој Цркви недеља поклоњења Крсту, а ускоро ће празник Васкрсења. Када су пред нама два зла, мање зло је најбоље решење. Верујемо у љубав и помоћ Божју како нама тако и свим људима добре воље.
Са благословом
Председник Светог Архијерејског Синода
АЕМ Патријарх српски
И р и н е ј
Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода
Доставља: Епископ бачки Иринеј

IZVOR:Novosti
Marko LOPUŠINA | 09. mart 2013. 20:58 |
Ekskluzivno – prestolonaslednik Aleksandar o sahrani predaka u maju: Posmrtni ostaci kraljice Aleksandre i kraljice Marije do sahrane će biti položeni u kapeli Dvorskog kompleksa

Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević
KRALJEVSKA porodica Karađorđević je nedavno službeno na sajtu objavila da će se državna sahrana kralja Petra Drugog, kraljice Aleksandre i kraljice Marije, koji su živeli i umrli u emigraciji, biti obavljena u nedelju, 26. maja u Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu. Kako nam je rečeno u Kraljevskom dvoru, prestolonaslednik Aleksandar Drugi upravo ulaže velike napore da u mauzoleju Kraljevske porodice sahrani oca, majku i baku, a potom i strica Andreju.
- Njeno veličanstvo kraljica Aleksandra bila je sahranjena na Kraljevskom groblju palate Tatoi u blizini Atine, a Njeno veličanstvo kraljica Marija na Kraljevskom groblju u Frogmoru pored zamka Vindzor. Posmrtni ostaci majke i bake u aprilu stižu u Srbiju. Biće položeni u kapeli dvorskog kompleksa na Dedinju, gde se već nalaze zemni ostaci mog oca Njegovog veličanstva kralja Petra Drugog. Zajedničkom sahranom na Oplencu ćemo ispuniti zaveštanje pradede Nj. V. kralja Petra Prvog da svi Karađorđevići počivaju na jednom mestu – rekao je specijalno za „Novosti“ prestolonaslednik Aleksandar.
Starešina porodice Karađorđević je rođen 17. jula 1945. u Londonu, u hotelu „Klaridžis“, gde su u egzilu živeli roditelji. Britanska vlada je proglasila hotelski apartman broj 212 jugoslovenskom teritorijom. Kumovi na krštenju bili su kralj Džordž VI i njegova ćerka, tadašnja princeza, sada britanska kraljica Elizabeta. Karađorđevići su zahvaljujući kraljici Elizabeti uspeli da prežive emigraciju. U Englesku se prva sklonila kraljica Marija Karađorđević, koja je posle tragedije u Marselju, kada je 9. oktobra 1934. ubijen kralj Aleksandar, živela u skromnom stanu u Londonu.

PRVAK U SKIJANJU – Volim sport, a najviše skijanje i ronjenje. Tokom vojne karijere bio sam prvak u skijanju. U poslednje vreme igram tenis i ronim sa posebnim uživanjem u tropskim morima – otkriva prestolonaslednik Aleksandar.
- To su mučna i teška vremena za nju – doba namesništva, uspona fašizma, političkih intriga u Jugoslaviji, rata i veoma traumatičnog progonstva u London. Posetio sam baku mnogo puta u Londonu. Uvek je bila nežna. Bilo mi je 16 godina kada je umrla. Na sahrani su bili otac i majka, stričevi, knez Pavle i kneginja Olga. Živo se sećam odlaska na privatno groblje u Vindzoru, gde je baka sahranjena pored svoje prabake, kraljice Viktorije, i princa Alberta – priča prestolonaslednik.
Princ Aleksandar se školovao u Švajcarskoj, u Vojnoj akademiji Kalver u Indijani, Gordonston školi u Škotskoj i Milfildu u Engleskoj. Upisao je Kraljevsku vojnu akademiju Velike Britanije i stupio u britansku vojsku kao oficir. Školovao ga je stric princ Tomislav, jer su se prinčevi roditelji kralj Petar Drugi i kraljica Aleksandra rastali. Prestolonaslednik se rado seća zajedničkog života sa njima:
- Dok sam bio dete, moji otac i majka u početku su živeli u Londonu, potom u Francuskoj, Švajcarskoj, Italiji, Americi. Bio sam blizak i sa majkom i ocem. Imali smo divan odnos uprkos poteškoćama, zbog nostalgije oca za svojom zemljom. Sa radošću mi je pokazivao dom na Dedinju i sav uzrujan mi je pokazivao sliku Oplenca. O ocu su u zemlji izmišljali razne priče, i to ga je bolelo. Kralj Petar Drugi nikada nije abdicirao i nikada nije sa sobom odneo nikakvo kraljevsko blago. Ni umetnička dela sa dvora. Voleo bih da saznam gde se nalaze ta nestala umetnička dela – pita se Aleksandar.

Prestolonaslednik prvi put za javnost govori kako je živeo kada su se njegovi roditelji šezdesetih godina rastali.
- Moji roditelji se nikada nisu razveli. Bilo je razlika, ali su se uvek vraćali jedno drugom. Mnoge intrige i lažne glasine su kolale. Često sam ih posećivao na mestima gde su živeli. Bili smo, ipak, srećna porodica.
Smrću oca u Denveru 1970. godine, princ je postao novi srpski kralj.
- Kao naslednik prestola odlučio sam da ne koristim titulu kralja – kaže. – Verovao sam da bi to bilo besmisleno u egzilu. Istovremeno sam jasno rekao da se ne odričem prava i titule, kao ni dinastijskih prava na krunu. I onda, kao i sada, najiskrenije sam verovao da je jedini pravi put za Srbiju parlamentarna ustavna monarhija. Moja uloga kao kralja bila bi da popravljam sliku o Srbiji u svetu. Svaka srpska vlada treba da zna da na mene može da računa – govori.
Devedesetih umrla je i majka, kraljica Aleksandra, potomak grčke kraljevske porodice i sahranjena u Atini.
- Bio sam jako potresen. Drago mi je da mogu da kažem da će moje majka kraljica Aleksandra uskoro doći u Srbiju. Njen kovčeg će biti izložen pored mog oca u dvorskoj kapeli – otkriva prestolonaslednik, koji od 2001. živi u Kraljevskom dvoru na Dedinju.

UZBUDLJIV POVRATAK – Moj prvi dolazak u Srbiju sa porodicom, 1991, bio je ispunjen jakim emocijama. Dočekalo nas je nekoliko desetina hiljada građana, i ja sam bio dirnut. To je bilo ostvarenje moga sna i jedna od prekretnica u mom životu.
- U trenutku kada sam se 2001. uselio u dvorski kompleks, bio sam prinuđen da prodam imovinu u Londonu kako bih obavio najneophodnije popravke i obezbedio održavanje. Do sredine 2004, kada je dvorski kompleks ponovo vraćen na državni budžet, porodica Karađorđević finansirala je njegovo održavanje – kaže Aleksandar Karađorđević.
Prenos posmrtnih ostataka srpskih monarha mnogi u Srbiji doživljavaju kao okupljanje vlasti, crkve i dinastije.
- Ispunjavam zaveštanje pradede. Oplenac je zaista specijalno i lepo mesto. Ima onih koji smatraju da je to veliki korak ka nacionalnom i istorijskom pomirenju. Svi važni događaji iza sebe imaju veliki rad. Povratak kući mog oca, majke, bake, možda i strica Andreje jedna je od takvih istorijskih stvari. Zajedničko angažovanje vlasti, crkve i Kraljevskog doma je potpuno prirodno.
- Želim da iskažem zahvalnost za razumevanje, podršku i pomoć predsednika Nikolića, kao i svih članova Državnog odbora za prenos i sahranu preminulih članova kraljevske porodice u Srbiju – rekao je za „Novosti“ prestolonaslednik Aleksandar Drugi Karađorđević.
NEMA KOMPENZACIJE
- Sahrana Karađorđevića uz državne počasti je sama po sebi značajan događaj. Mi ne moramo nikome da se izvinjavamo zbog toga što obeležavamo i poštujemo svoju istoriju. Opet, ovaj događaj nam ne sme biti izgovor da ne uradimo neke druge teške i važne stvari – tvrdi prestolonaslednik.

Прослава свечаног обележавања Дана државности Србије и 209. годишњице подизања Првог српског устанка у Орашцу је започела Светом Архијерејском Литургијом коју је служио Његово Преосвештенство Владика шумадијски Господин Јован, уз саслужење свештенства Епархије шумадијске.

Светој Архијерејској Литургији присуствовали су Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина у пратњи г-дина Душана Бабца, члана Крунског већа и г-дина Ђурђа Нинковића, члана Крунског кабинета. Церемонији су присуствовали и проф. др Оливер Антић, изасланик Председника Србије Томислава Николића, Велимир Илић, Министар грађевинарства и урбанизма, г-дин Владимир Божовић, државни секретар у Министарству унутрашњих послова и г-дин Ненад Бановић, начелник Управе граничне полиције.
Потом је одржан помен у Марићевића јарузи, а онда су Њ.К.В. Престолонаследник Александар, проф. др Оливер Антић, г-дин Бојан Радовић, председник општине Аранђеловац, и г-дин Дарко Павловић, испред Фонда Први српски устанак, положили венце на споменик Карађорђу. У оквиру церемоније, говоре су одржали Њ.К.В. Престолонаследник Александар II, проф. др Оливер Антић, и г-дин Бојан Радовић.

Престолонаследник Александар је истакао у свом говору: „Поздрављам вас на овај свети дан, на једном од најсветијих места српске слободе, као домаћин и Карађорђев потомак! Орашац и Опленац су симболи модерне српске државе и слободе. Ових дана исправља се још једна велика историјска и људска неправда. Мој покојни отац, Краљ Петар II, моја мајка Краљица Александра и моја бака Краљица Марија биће сахрањени уз највише државне почасти у цркви Светог Ђорђа на Опленцу 26. маја ове године. Биће то прилика да се Србија опрости од свога Краља и својих Краљица, и да им ода заслужену почаст. Сигуран сам да наш народ и држава тако испуњавају завет који су им оставили Краљ Петар Први Ослободилац, Краљ Александар Први Ујединитељ и велики Вожд Карађорђе. Живео српски народ! Живела Србија!“

Након тога је САБОР МОНАРХИСТА СРБИЈЕ обележио своју СЛАВУ СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ у Аранђеловцу.

Свештеник Драгомир Кеџић из Буковичке цркве Светог Архангела Гаврила у Аранђеловцу из 18 века је освештао славски колач. У овој цркви се врше истраживачки радови ради утврђивања постојања темеља средњевековног храма и евентуалног гроба Атанасија Буковичког, пред чијим су се крстом пред почетак Првог српског устанка 1804. године у Орашцу заклели Крађорђе и устаници на верност отаџбини.

Свечаном славском ручку и резању славског колача присуствовали су: домаћин Славе г-дин Никола Пантић,председник САБОРА Љиљана Јовановић, заменик председника Зоран Ристановић, потпредседник Сабора Срђан Срећковић, председник Одбора за здравље наталитет и социјалну политику др Горан Благојевић, копредседник Монархистичке Странке Српска Слога Љубомир Симић, председник Удружења ОбноваМонархије Божидар Виденовић, као и бројни чланови Сабора Монархиста Србије и Равногорског покрета и многобројни монархисти и гости.

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
________________________________________
The Office of H R H Crown Prince Alexander II

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Državna sahrana Kralja Petra II u nedelju 26. maja

Beograd, 7. februar 2013. – Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Pestolonaslednik Aleksandar i Kraljevska porodica obaveštavaju našu javnost da će državna sahrana Njegovog Veličanstva Kralja Petra II, Njenog Veličanstva Kraljice Aleksandre i Njenog Veličanstva Kraljice Marije biti obavljena u nedelju, 26. maja u Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu, u mauzoleju Kraljevske porodice.

Posmrtni ostaci Njihovih Veličanstva Kraljice Aleksandre i Kraljice Marije uskoro stižu u Srbiju, i biće položeni u Dvorskoj kapeli u okviru Dvorskog kompleksa na Dedinju, gde se već nalaze zemni ostaci Njegovog Veličanstva Kralja Petra II.

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
________________________________________
The Office of H R H Crown Prince Alexander II

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST
Zvanična izjava o zakonitom prenosu posmrtnih ostataka NJ.V. Kralja Petra II u Srbiju
Beograd, 25. januar 2013. – Kancelarija Njegovog Kraljaevskog Visočanstva Prestolonaslednika Aleksandra izdaje saopštenje koje daje odgovor na neke neodgovorne izjave i dezinformacije koje su objavljene u štampi u Srbiji i koje su komentarisane preko Interneta.
Ekshumacija i prenos posmrtnih ostataka Nj.V. Kralja Petra II obavljeni su u potpunosti u skladu sa zakonima i pravilnicima koji se odnose na predmetna pitanja na snazi u državi Ilinois, u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je Kralj Petar II sahranjen 1970. godine.
Ovim se potvrđuje da su sve procedure potrebne po zakonima države Ilinois u celosti ispoštovane. Prema tim zakonima, Prestolonaslednik Aleksandar, kao jedini naslednik prvog naslednog reda Nj.V. Kralja Petra II, imao je valjano i puno ovlašćenje da pokrene i sprovede postupak ekshumacije i prenosa posmrtnih ostataka blaženopočivšeg Nj.V. Kralja Petra II, a shodno savetima advokata Tomasa J. Karačića, iz Čikaga.
Prema zakonima važećim u Sjedinjenim Američkim Državama, ovlašćenja Princeze Eve Marije Karađorđević kao izvršioca testamenta Nj. V. Kralja Petra II su prestala u celosti u vreme kada je ostavina zaključena od strane državnog suda 1980. godine, i ona je tom odlukom u to vreme u potpunosti oslobođena od bilo koje dalje odgovornosti ili dužnosti.
Eparhija srednjezapadnoamerička Srpske Pravoslavne Crkve, pod čijom se upravom nalazi i groblje u Libertvilu u Ilinoisu, obaveštena je o svim gore navedenim aktivnostima, sa kojima se i složila. Sa čitavom postupkom bili su upoznati i ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, kao i ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama.
Namera je bila da se pri povratku ostataka Nj.V. Kralja Petra II oda počast pokojnom Kralju, pri dolasku u Srbiju i u Kraljevsku kapelu na Dedinju, pre nego što će biti prenet na konačno odredište u Kraljevski mauzolej na Oplencu. Značajan aspekt ovoga biće dugo odlagana državna sahrana NJ.V. Kralja Petra II, uz najviše državne počasti kako priliči bivšem šefu države, kasnije ove godine. Pošto je Nj.V. Kralj Petar II bio šef jedne od država saveznica iz Drugog svetskog rata, sve te države će tada imati priliku da pošalju svoje zvanične Kraljevske, državne i vojne predstavnike na zvaničnu sahranu NJ.V. Kralja Petra II kasnije ove godine.

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
________________________________________
The Office of H R H Crown Prince Alexander II

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

NJ.V. KRALJ PETAR II
Obaveštenje o odavanju pošte i pristupu dvorskoj kapeli

Beograd, 23. januar 2013. – Zemni ostaci NJ.V. Kralja Petra II od Jugoslavije preneti su juče u Srbiju, uz najviše državne počasti. Do zvanične sahrane Njegovog Veličanstva i drugih članova Kraljevske porodice Karađorđevića u porodičnom mauzoleju na Oplencu, posmrtni ostaci NJ.V. Kralja Petra biće čuvani u dvorskoj kapeli Svetog Andreja Prvozvanog u okviru Kraljevskog kompleksa na Dedinju.

Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar sa porodicom želi da izađe u susret mnogobrojnim zahtevima građana koji bi hteli da odaju poštu NJ.V. Kralju Petru.

Dvorska kapela biće otvorena za mimohod građana od 11 do 14 časova svakog radnog dana (od ponedeljka do petka), od četvrtka, 24. januara.