Sahranjen knez Pavle na Oplencu, pomirili se Karađorđevići Video
N. Radišić, Tanjug | 06. 10. 2012. – 10:28h | Foto: N. Radišić i Foto : DVOR
U kripti Crkve Svetog Đorđa na Oplencu danas je oko 12.30 sati počela ceremonija polaganja posmrtnih ostataka kneza Pavla Karađorđevića, kneginje Olge i kneževića Nikole Karađorđevića, uz najviše državne počasti. Ispred crkve se okupio veliki broj građana.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je danas na Oplencu da će srpski narod „danas skinuti sa leđa deo teškog tereta koji smo sebi natovarili sami kada smo se zaslepljeni sadašnjošću odrekli poštovanja vredne prošlosti“.

- Danas svi građani Srbije treba da budu srećni i ponosni što odužuju jedan od najsvetijih dugova prema – prema predsedniku. Svojim potomcima ukazujemo na jedini put kojim mogu da stignu do samopoštovanja i poštovanja drugih i da budu dostojni svojih slavnih predaka – izjavio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
- Ne nalazi danas samo knez Pavle svoj mir već svi bez obzira na versko opredeljenje pokazujemo da poštujemo svoju istoriju i svoju Srbiju. Kraljevina Srbija je bila poštovana u celom svetu, a generacije su učile da je sve iz doba komunizma dobro, a iz vremena Kraljevine loše. Istina nije ni crna ni bela, već ima hiljadu nijansi. Svaki deo naše istorije imao je i dobre i loše strane – rekao je predsednik Srbije.

Prestolonaslednik Aleksandar zagrlio i poljubio Jelisavetu
Princeza Jelisaveta Karađorđević bila je vidno potresena izjavila je samo to da je ovo veliki dan za njenu porodicu zato što je njen otac ponovo u Srbiji.
Dok su se oko crkve Svetog Đorđa na Oplencu prolamali uzvici naroda „živela Srbija, živeo kralj i Bog čuva Srbiju“, njen brat od strica prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević ju je na stepenicama porodičnog mauzoleja zagrlio i poljubio, i tako stavio tačku na sve porodične nesuglasice.

Vidno potrešen prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević je sa suzama u očima rekao da su oni danas „ujedinjena porodica koja odaje poštu povratku kući njihovih kralejvskih visočanstava“.

Молитвени помен кнезу Павлу, кнегињи Олги и кнежевићу Николи у Саборној цркви у Београду
3. Октобар 2012 – 14:19
У четвртак, 4. октобра 2012. године, после вечерњег богослужења у Саборној цркви у Београду, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служиће помен кнезу Павлу Карађорђевићу, књегињи Олги и кнежевићу Николи, уз саслужење свештеника и ђакона Архиепископије београдско-карловачке.
Сутрадан, света архијерејска Литургија биће служена у Саборној цркви, а после заамвоне молитве биће служен парастос. У поподневним сатима посмртни остаци ће бити пренети у цркву светог Ђорђа на Опленцу.

У суботу, 6. октобра 2012. године, у храму светог Георгија на Опленцу биће служена света Литургија, а затим ће посмртни остаци кнеза Павла Карађорђевића, кнегиње Олге и кнежевића Николе бити похрањени у крипти цркве на Опленцу.
Радио станица Архиепископије београдско-карловачке Слово љубве директно ће прености наведена богослужења. Радио Слово љубве се чује у већем делу Београда на фреквенцији 107,3 MHz, а путем интернета на адреси www.slovoljubve.com.

SABOR MONARHISTA SRBIJE

Dana 18.septembra 2012.godine NjKV Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević primio je u posetu delegaciju Sabora Monarhista Srbije : zamenika predsednika godpođ Ljiljanu Jovanović / predsednika Inicijative za Kraljevinu Srbiju/, potpredsednika gospodina Srđana Srećkovića / predsednika Ravnogorskog pokreta/ i koordinatora gospodina Milana Barišića / sekretara RP/ po ranije dogovorenoj poseti.

Tom prilikom delegacija je opširnije upoznala NJKV Prestolonaslednika Aleksandar II Karađorđevića sa projektima i planovima SABORA, a posebno na teritoriji Opštine Topola u vezi zaštite kulturno –istorijskih spomenika i izrade u elektronskom obliku mape ovih spomenika, kao i niz projekata za poboljšanje kvaliteta života stanovnika Krćevća i zaštite Karađorđeve česme / gde je živeo Karađorđe/ kao kulturnog dobra. Pored toga dogovorena je zajednička sardanja sa nekim državnim institucijama i potvrđeno tradicionalno pokroviteljstvo za III Međunarodni sajam konzervacije i restauracije kulturne baštine, koji će se održati u Sremskoj Mitrovici, Pivarska 2 / “Carska palata” / od 25. – 27. oktobra 2012. godine pod nazivom – BAŠTINA.
Susret je protekao radno i na obostrano zadovoljstvo veoma konstruktivno u cilju bolje buduće sardanje.

U RUSKOM DOMU je 12.09.2012.godine održana ekskluzivna izložba u organizaciji RUSKOG DOMA i AFRICA VILLAGE koju je otvorio ministar kulture Republike Srbije gospodin Bratislav Petković pod nazivom SOUTH AFRICA ART MEETING POINT 2012. Prikazane su fotografije Južne Afrike koje su nagrađene.Otvaranju izložbe su prisustvovali Arhimandrit Južno Afrički Pantelejmon Jovanović, ambasador Ruske federacije Aleksandar Konuzin koji se vrlo emotivno obratio prisutnim i zahvalio svima na dosadašnjoj saradnji, jer odlazi iz Srbije. Predsednik Inicijative za Kraljevinu Srbiju i potpredsednik Sabora Monarhista Srbije Ljiljana Jovanović se posebno zadržala u dužem razgovoru sa Arhimandritom Južno Afrički Pantelejmon Jovanović za kojim udruženje Inicijativa za Kraljevinu Srbiju ima višegodišnju saradnju.

Svečanom otvaranju su prisustvovali : predsednik Ravnogorskog pokreta Srđan Srećković , predsednik Moskovsko Srpskog doma Radmila Vojnović i druge značajne ličnosti iz kulturnog života Srbije.Nakog svečanog otvaranja posetioci su mogli da pogledaju izloženu postavku uz prateću muziku Južne Afrike.

ИЗВОР: ПОЛИТИКА
Посмртни остаци кнеза Павла, кнегиње Олге и кнежевића Николе биће положени у Крипти Светог Ђорђа на Опленцу 6. октобра.

Принцеза Јелисавета Карађорђевић (фото архива Политике)
Карађорђевићи су јуче ипак постигли компромис око детаља сахране посмртних остатака кнеза Павла, кнегиње Олге и кнежевића Николе, после јучерашњег двипочасовног састанка са патријархом Иринејом.
Патријарх је успео да помири Карађорђевиће и стиша страсти, уочи ексхумације посмртних остатака некадашњег југословенског намесника, његове супруге и сина, чија тела треба да коначно почивају у Србији.
Договорено је да посмртни остаци кнеза Павла, кнегиње Олге и кнежевића Николе буду положени у Крипти Светог Ђорђа на Опленцу 6. октобра. Дан раније, посмртни остаци биће изложени у Саборној цркви у Београду где ће се одржати литургија и помен.
– Недоречено је остало да ли ће посмртни остаци бити положени по молби принцезе Јелисавете, у крипти 23, 24 и 25. Драгомир Ацовић инсистирао је на друкчијем распореду, али се на крају сложио да све троје, кнез Павле, кнегиња Олга и кнежевић Никола, буду смештени у Крипти. У томе је посредовао патријарх Иринеј, чија се воља несумњиво мора поштовати – рекла је после састанка принцеза Јелисавета Карађорђевић.
Принц Владимир је на састанку чак понудио своје гробно место и место свога оца краљевића Андреја, како би породица кнеза Павла Карађорђевића била смештена једно поред другога, имајући у виду да су цео живот били расути на разним странама света.

Неки од чланова краљевске породице, архивски снимак из 2009. (фото Танјуг)
– Члан Крунског савета Драгољуб Ацовић затражио је време да се договори са Управним одбором Задужбине, позивајући се на раније правилнике из времена краљевства о сахрањивању, који су се тада примењивали, али како се ради о републици, поставља се питање ваљаности таквог правилника, као и његове примене – каже Јелисавета, додајући да ће коначну реч ипак дати Влада Србије и протокол који је одређен одлуком Владе Републике Србије.
Ово је резултат јучерашњег састанка који је у подне, у Патријаршији српске православне цркве, одржан по позиву патријарха Иринеја. Сусрету су, поред патријарха Иринеја, присуствовали чланови породице Карађорђевић, као и двојица владика, чланови Синода – сремски Василије и шумадијски Јован.
Састанку су између осталих присуствовали Александар Други Карађорђевић, принцеза Јелисавета Карађорђевић, принц Владимир Карађорђевић, принцеза Линда Карађорђевић и принц Михаило Карађорђевић.
А. Апостоловски
објављено: 19.09.2012.

Karađorđevići će biti sahranjeni na Oplencu, Nikolić predsednik Organizacionog odbora
FoNet, Tanjug | 08. 09. 2012. – 18:06h
Vlada Srbije donela je na današnjoj sednici odluku o obrazovanju Organizacionog odbora za prenos posmrtnih ostataka članova porodice Karađorđević u porodičnu kriptu crkve Svetog Đorđa na Oplencu.

Crkva Sv. Đorđa na Oplencu
Za predsednika Odbora imenovan je predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Princeza Jelisaveta Karađorđević, ćerka kneza Pavla, potvrdila je da će posmrtni ostaci biti preneti u kriptu na Oplencu 6. oktobra ove godine.

Ona je dodala da će protokol prenosa posmrtnih ostataka odrediti Vlada Srbije, kao i sve državničke počasti koju pripadaju jednom šefu države kao što je bio namesnik knez Pavle Karađorđević.

Vlada Srbije odobrila je danas prenos posmrtnih ostataka kneza Pavla, kneginje Olge i kneževića Nikole Karađorđevića iz Lozane na Oplenac.

Član Krunskog saveta Dragomir Acović pozdravio odluku Vlade Srbije ističući da je to dobra vest i dugo očekivana odluka. Acović je u izjavi za Tanjug podsetio da se posmrtni ostaci kralja Petra nalaze u crvki u Čikagu, a kraljice Marije na kraljevskom groblju u Vindzoru. Kraljica Aleksandra sahranjena je na kraljevskom groblju Tatoj kraj Atine, a kraljević Andrej u Kaliforniji.

Porodici Karađorđević, koja je vladala Srbijom do izbijanja Drugog svetskog rata, tokom komunističke vladavine, bio je zabranjen povratak u matičnu državu.

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
________________________________________
The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

Ilustrovana Politika, 7. avgust 2012.

SLAVNI ADVOKAT DEZMOND DE SILVA ZA „ILUSTROVANU“

POKUŠALI SU DA ME OTRUJU

Dok nam je govorio o važnosti koju za našu državu ima prenos posmrtnih ostataka kraljice Marije na Oplenac i pismu koje je u Srbiju nedavno uputila britanska kraljica Elizabeta Druga, a čiji je on savetnik i član Krunskog veća, otkrili smo neverovatnu životnu priču ovog čoveka koji je, čim se rodio, jednom nogom bio na istoku, a drugom na zapadu.

Nedavno je u Srbiju stiglo pismo od britanske kraljice Elizabete Druge, ali se o tome gotovo ništa ne zna u ovdašnjoj javnosti. Možda i zato što u našoj državi ne znaju šta bi radili sa sadržinom tog pisma? Britanska kraljica pisala je u Beograd svom rođaku princu Aleksandru o njegovoj baki kraljici Mariji. Primajući vesti iz Srbije o nameri princa Aleksandra da po-smrtne ostatke svojih predaka, uključujući oca kralja Petra Drugog i bake kraljice Marije, prenese i sahrani u porodičnoj kripti Karađorđevića na Oplencu, bri-tanska vladarka je rešila da brzo stavi tačku na dileme da li će takav čin biti dozvoljen. Jer, kraljica Marija je sahranjena na britanskom kraljevskom groblju Frogmor, u Vindzoru, u Engleskoj 1961. godine.

Ukratko – Elizabeta Druga je napisala da će dati dozvolu za ekshumaciju „samo ukoliko se prenos ostataka obavi na najvišem državnom nivou“ i da bi ona, u tom slučaju, u Srbiju, ukoliko lično ne bude mogla da dođe zbog godina, poslala najvišeg predstavnika britanske krune. Međutim, Odbor za prenos posmrtnih ostataka sedam članova porodice Karađorđević (sa raznih strana sveta) na Oplenac, na čijem čelu se nalazio Boris Tadić dok je bio predsednik Srbije, trenutno ne radi ništa na tom pitanju, niti se zna da li će na-staviti da radi u istom sastavu.

Stigao i do Meseca

U međuvremenu, britanska suverenka redovno, jednom nedeljno, kako saznajemo, obilazi grob svoje rođake kraljice Marije, za koju je bila prilično vezana, a koji se nalazi u neposrednoj blizini mesta na kome počiva legendarna kraljica Viktorija, od koje obe vuku poreklo – Marija je Viktorijina praunuka.

Znam za tu prepisku između kraljice Elizabete Druge i prestolonaslednika Aleksandra i mada mislim da nije adekvatno da ja komentarišem ta privatna pisma, smatram da bi prenos ostataka raljice Marije svakako trebalo da bude in od najvišeg državnog značaja za Srbiju – kaže nam gospodin Dezmond de Silva, lavni advokatsvetskog renomea, koji živi Londonu. On je nezamenjivi savetnik rojnih državnika i političara, bivši zet princa Tomislava Karađorđevića sa čijom ćerkom Katarinom je bio u braku više od vedecenije. Najvažnijeza ovu priču je što je on još osamdesetih godina postao član krunskog veća kraljice Elizabete Druge koja a je nedavno odlikovala titulom viteza za doprinos međunarodnom pravu i postavila za člana Krunskog saveta, najužeg savetodavnog tela britanskog monarha.

Izgleda da je savetovanje jedne od najmoćnijih žena sveta vrhunac karijere za advokata uzbudljive porodične biografije i lične karijere?
-
Drugačije bih to postavio: to je samo nova uloga za mene, veoma važna, a da li sam dostigao vrh karijere i postoji li nešto više, ne znam. Pa jedan od mojih klijenata bio je Baz Oldrin, astronaut koji je tigao do Meseca, šta ćete više od toga sa osmehom kaže Dezmond de Silva.

Tokom godina, bio je čest gost Karađorđevića u dvorskom kompleksu na Dedinju, posetio je i Oplenac svojevremeno, a prisustvovao je i prenosu posmrtnih ostataka kralja Nikole u Crnu Goru.

Mislim da bi takva prilika sa kraljicom Marijom dovela u Srbiju članove brojnih kraljevskih porodica Evrope sa koji-ma su Karađorđevići u srodstvu, a efekat toga bi bio dobar međunarodni publicitet za vašu zemlju. Pokazao bi da je Srbija zemlja sa dugom i bogatom istorijom. Svaka pozitivna stvar koja dovodi Srbiju pred lice sveta je dobra. Znate na kojim se funkcijama nalazim i da sam jedan iz malobrojne grupe kraljičinih savetnika i da ne mogu da vam govorim o tome šta se govori na našim sastancima u Bakingemskoj palati, ali Njeno veličanstvo ima vrlo bliske odnose sa nekim članovima porodice Karađorđević sa kojima se često viđa, što je sasvim prirodno.

I baba revolucionar

Na prvi pogled, Dezmond de Silva deluje pomalo hladno i uzdržano, dok je, s druge strane, ceo njegov život bio velika borba i neprestano putovanje oko sveta. A sve to ima veze sa njegovim poreklom…

Rođen Je 13. decembra 1939. na Cejlonu, današnja Šri Lanka, u porodici pravnika i intelektualaca. Posle završene srednje škole otišao je na studije u Kembridž (Velika Britanija) gde je diplomirao pravo. U toj zemlji je služio i vojsku i otpočeo političku karijeru, najpre u Savetodavnom odboru grada Londona, a jedno vreme proveo je i kao savetnik premijerke Margaret Tačer. Uspinjući se na lestvicama uspeha u advokaturi, De Silva počinje da radi i za Ujedinjene nacije i to kao jedan od svega četiri glavna tužioca za ratne zločine pri tribunalu u Hagu. Njegovo zaduženje bio je krvavi rat u afričkoj državi Sijera Leone. Dobijao je zadatke i u vrućoj izraelsko-palestinskoj zoni, ali nikada nije zapostavljao advokatski poziv: u zemljama Komonvelta mnoge je spasao smrtne kazne, tamo gde ona još postoji.

Priča se, čak, da nikada nije izgubio nijedan slučaj pred sudom.

Ah, nema advokata koji to može da kaže! Ukoliko neko tvrdi takvu stvar, ili je lažov ili nikada nije ni radio kao dvokat. Mogu samo da kažem da je dobar dvokat onaj koji je dobio više slučajeva od lošeg advokata.

Dezmond je bio predodređen da postane dobar advokat. Njegova porodica u Sri Lanci generacijama se bavila tim poslom.

Sa strane oca, koja je sto posto cejlonska, ja sam šesta generacija advokata, još od 1828. godine. Većina sa majčine strane su Britanci, i Englezi i Škoti, ali i Irci. Postoji zvanična istorija moje porodice koja se čuva u dve škole u Londonu, koja uspeva da prati moje pretke do 1435. odine. Tako sam, čim sam se rodio, jednom nogom bio na Istoku, a drugom na Zapadu. Deda Džordž se, pored advokature, bavio i borbom za nezavisnost Cejlona, baka Agnes borac za ženska prava, a otac Fred, čuveni advokat, bio je kasnije ambasador svoje zemlje u Francuskoj i Švajcarskoj. – U vreme kada sam ja rođen, Cejlon je bio britanska kolonija i na strani Britanije ratovao je protiv Nemačke i Japana. Britanija je na Cejlonu ustanovila Ratni savet i komandu za Jugoistočnu Aziju. Na njenom čelu bio je lord Luj Mauntbaten koji je trebalo da organizuje borbu protiv Japana. Lord je bio u bliskim vezama sa britanskom kraljevskom porodicom i ujak Margarete od Badena, prve žene Tomislava Karađorđevića. Mauntbaten je često dolazio u kuću mog dede koji je takođe bio visoki član Ratnog saveta, a ja sam kao dete voleo da slušam njihove priče dok sam sedeo u lordovom krilu. Ko bi tada mogao da pretpostavi da ću se jednog dana, četrdeset godina kasnije, oženiti njegovom rođakom princezom Katarinom od Jugoslavije. Eto, tako vam moja veza sa Karađorđevićima traje još od Drugog svetskog rata!

Komunisti plave krvi

Mnogo kasnije, učeći škole i studirajući, saznavao je neke stvari o „partizanima, četnicima, Jugoslaviji, generalu Mihailoviću, Titu i kako su Karađorđevići otišli u izbeglištvo“, kako nam kaže Dezmond: „Uvek me je zapanjivalo to što je Tito, kao komunista i vojnik, čim je došao na vlast, počeo da živi kao kralj, što su komunistički lideri često činili, videće se kasnije. Niko se na to, naravno, nije žalio, jer je tajna policija dobro obavljala svoj posao.“

Sledećih decenija ser Dezmond de Silva nije imao mnogo vremena za privatni život, čak ni za posete roditeljima i rodbini u Sri Lanci (gde mu je u nasledstvo ostalo jedno ostrvo, dok na porodičnom imanju njegova sestra Helga danas vodi hotel). Sredinom osamdesetih i to se promenilo kada je upoznao Katarinu od Jugoslavije, ćerku princa Tomislava Karađorđevića.

Prvi put sam je video kada je tokom jedne večere sedela preko puta mene i tri stvari su me privukle na njoj. Najpre jena visina, jer i ja sam prilično visok. Zatim njena klasična lepota i činjenica a ima izvrstan smisao za humor. Iskoristio sam sledeću zvaničnu večeru da je pozovem da mi pravi društvo. To je bila poseta tadašnjeg marokanskog kralja Hasana Drugog Londonu 1986. godine. Kralj je bio poznat po tome što nikada ne stiže na vreme. Ovog puta kasnio je 45 minuta i to vreme smo Katarina i ja iskoristili da pričamo i bolje se upoznamo. Dogovorili smo se i za sledeći izlazak i tako je počelo. Venčali smo se sledeće godine, a ubrzo smo dobili i ćerku Viktoriju koja trenutno studira istoriju. Želim kažem da se ponosi svojim srpskim poreklom i uredio sam da dobije državljanstvo Srbije.

Uhapsio Čarlsa Tejlora

Osnivanje porodice, savetovanje premijera i monarha Velike Britanije, dobro plaćeni poslovi advokata nisu bili dovoljni da smire De Silvin avanturistički duh. Ili, bolje rečeno, avanturistički osećaj za pravdu. Preuzeo je dužnost glavnog tužioca UN za Sijera Leone i, prema rečima svedoka, na njega su pucali, pokušali da ga otruju, hapsili su ga i zatvarali da bi na kraju on ostvario pobedu: za vreme njegovog mandata uhapšen je Čarls Tejlor, zloglasni predsednik ove afričke države, o kome je „Ilustrovana Politika“ nedavno pisala.

Zbog mog iskustva u međunarodnom pravu, kada su UN odlučile da osnuju Međunarodni krivični sud za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Sijera Leoneu, pozvali su me da budem zamenik tužioca. Kasnije me je generalni sekretar UN Kofi Anan postavioza glavnogtužioca i u tom periodu uhapsili smo Čarlsa Tejlora koji je nedavno osuđen na kaznu od pedeset godina zatvora, i tako postao prvi šef države posle Drugog svetskog rata koji je osuđen pred međunarodnim sudom.

Neke stvari iz Sijera Leonea naš sagovornik nikada neće zaboraviti.

Neke stvari koje ste spominjali nalaze se na Internetu i nije baš sigurno ko to priča iz prve ruke, a samo neke su delimično tačne. Niko nije pokušao da me ubije tokom poslednjeg zadatka u Sijera Leoneu, a ranije jesu, i zatvarali su me dok sam se borio protiv njihove zločinačke vlasti, ali takvi poslovi uvek nose rizike. Srećan sam što su oni koji su pucali promašili i što je otrovano piće namenjeno meni otkriveno na vreme, ali trebalo bi mnogo vremena da se ide u detalje. Ono što je meni tada bilo važnije jeste da je 17.000 vojnika čuvalo mir u zemlji u kojoj su se užasne stvari dešavale tokom tog rata za dijamante. Sećam se odlaska u jedan logor za izbeglice gde sam video jednu majku kojoj su pobunjenici odsekli ruke i noge, kako je bespomoćno pokušavala da nahrani svoju malu devojčicu. Iz tog logora sećam se i devojčice od osam godina kojoj su ruke bile odsečene do lakata. Pitala je majku: „Mama, kada će ruke ponovo da mi izrastu?“ Takve sgvari vas nateraju da ne mislite na sebe dok monstrumi koji su činili ta zverstva ne stignu pred pravdu.

Amerika je pogrešila

ДОМАЋИНСКИ ДУХ
Аутор : Радомир Ђокић
Као свуда у свету у Краљевини Србији је било разног народа, богатих и сиромаха, поштених и препредењака, тврдица и расипника, верних и неверних, добрих и злих, али су се сви трудили да важе за домаћине, те да им је кућа на гласу домаћинском.
Домаћин је могао бити богат и сиромашан, лош и добар, тврдица и расипник,“мекан“ и љут, пијанац и трезвењак,веран муж, никад прељубник, срамота је било да жена мужу помене такве ствари, али увек домаћин. А шта је то подразумевало? Па, да би био домаћин понекад је богат морао да ради иако је могао да плати, сиромашан за џеп да се ухвати и ако је посао могао сам завршити, лош је морао да буде добар ради укућана, а добар понекад лош да га не схвате олако. Поштен је морао да покаже умеће у лукавости, а препредењака је посебно дичило поштење када су домаћинске ствари у питању. Тврдица је имао да части кад је прилика, а расипник да се стегне према себи и укућанима. Веран је увек могао бити веран, а неверан није смео дозволити да то кућа осети, ни ти да не дај боже неко у њега прстом упире.Све у свему, домаћин је морао бити терет и заклон, ослонац целој кући и укућанима, али чврста рука кад наиђу олујна времена и велики Деспот кад се чељад прозли.
Домаћин Крсну Славу слави и Богу се моли за здравље и берићет, весео драгог госта и путника намерника дочекује, широкогрудо нудећи плодове у зноју изнедрене.
Кроз векове сурово гажен и сам суров, кроз „ситно сито“ протериван у борби за опстанак и достојанство, изродио је инат, очима слепог гуслара виђен, нарицан епом о крвавом Косову, живој рани на својој души. Инатио се страсно и сласно, па није јасно коме је наменио изреку, инат је рђав занат. Инатио се великашима, својим и туђим,агама и беговима кад су га у тамнице бацали и куран му претећи коцем пред крст постављали. Инатио се олујном небу са житних поља, пуним торовима црноме пришту, слободи из ропства славском свећом, уплашеном Бечу, крвавим бунама. Инатио се свим силама, терајући своје, али најслађе брат брату, отац сину и син оцу, због преког погледа, због лоше речи, због мисли и што не мисли, због ината е из ината. Крвав је био инат на Дрини и Колубари, смрзнут и залеђен голготом кроз Албанију, овековечен не оплаканим гробом у даљини, на Виду и Крфу. У невиђени јуриш од плаве гробнице ка родноме крају, у инат сили и судбини, у инат небу и Богу, са вером у Бога за Краља и Отаџбину. У инат преживео да би се слатко инатио са родне груде,хлебом из црепуље, ракијом из луле, сном у мирисној сламарици, студеном водом са кладенца, буковим хладом, мирисом липе, рекама, пољима, ораницама, пашњацима, песмама и фрескама. У инат свима, најлепшом девојком, стаситим момком, што је кадар стићи и утећи и на страшном месту постојати. У земљи Србији. Гадан је тај инат српски. И кад је играо коло на сред своје земље Србије и певао играле се делије, около су подозриво шаптали: „Види геџе што ли се инати!“ По свему судећи да се инатио и кад ваздух свој удише чим су толико пута хтели да га угуше. А ко зна, можда су му само завидели на инату?
Бивствујући у благородној природи, поробљаван и рушен, он је сејао и градио свуда око себе, а највише и најистрајније зидао свој дух, прожет Светосављем,омеђен стидом. Непопустљив је био бедем стида, чуван митским страхом од срамоте. „Главу дајем, ал образ не дајем“ звонило је по земљи Србији, као опомена, као завет.
Стварно је знао за срамоту. Стидео се неизлечиво и кад треба и кад не треба. Пред лепом девојком и претераном хвалом, сиромаштва међу богатима, богатства међу сиромашнима, памети међу старијима, глупости међу исписницима. Стидео се рада на празник, те не дај Боже не узоране њиве, нерада и нереда у кући без редуше.
Премирао би од срама при помисли да убере туђе,бујну жену, туђе жито, туђе воће. Од туђег храста буре не држи, ни вина ни ракије домаћинске,од лоповлука се кућа не кући, а отето увек проклето. Тако је чувао образ свој, а образ потомака је као завет наслеђивао од предака: „Ко не дође у бој на Косово, не имао рода ни порода“! Да ли запамтисмо? Издаја! Само једна реч, а затире и стабло и плод, затире име! Издаја убија душу народну.
У крвавим мукама је рађан и грађен домаћински дух међу Србима, створен да спута зло и подстакне добро, изгради неизграђено, овековечи неовековечено.
Да ли се још бори међу нама, или смо га заједно са одбаченим свецима, згаженим иконама и заборављеним јунацима протерали у небеску Србију?
Буде ли тако, молимо ти се Господе, помилуј нас Грешне!!!

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
________________________________________
The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

KRALJEVSKI PAR NA OPLENCU POVODOM 195. GODIŠNJICE SMRTI VOŽDA KARAĐORĐA

Beograd, 25. jul 2012 – Njihova Kraljevska Visočanstva Prestolonaslednik Aleksandar II i Princeza Katarina prisustvovali su jutros pomenu vrhovnom voždu Srbije Karađorđu, vođi Prvog srpskog ustanka, osnivaču moderne Srbije i Dinastije Karađorđevića, u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu u Topoli.

Pored Njihovih Kraljevskih Visočanstava pomenu, koji su služili sveštenici oplenačkog namesništva, prisustvovali su članovi Savetodavnih tela Krune, zaposleni u Zadužbini Kralja Petra I na Oplencu, predstavnici Vlade Republike Srbije, predstavnici opštine Topola i narod koji se okupio da oda počast osnivaču moderne srpske države.

Potom je u crkvi Sv. Đorđa na Oplencu, gde su sahranjeni članovi Dinastije, usledila ceremonija polaganja venaca na Karađorđev grob uz državne i vojne počasti.

Vence su položili Karađorđev potomak, NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar, predstavnici Vlade Srbije, Ministarstva rada i socijalne politike, Vojske Srbije, opštine Topola, Zadužbine Kralja Petra i na Oplencu, predstavnici lokalnih samouprava, nevladinih organizacija i drugi poštovaoci Karađorđa.

KURIR:Politika, 23:19, 23.07.2012.
Autor: Foto: Zorana Jevtić
Pomirenje Jelisavete i Aleksandra palo prilikom porodičnog okupljanja u Belom dvoru

BEOGRAD – Mir, mir, mir, niko nije kriv.
Princ Aleksandar i princeza Jelisaveta Karađorđević, koji godinama nisu u dobrim odnosima, pomirili su se, i to u Belom dvoru.

Podsetimo, kćerka kneza Pavla Jelisaveta Karađorđević ne samo što se nije „mirisala“ s prestolonaslednikom Aleksandrom već je više puta upućivala javne optužbe na njegov račun.

Do pomirenja je došlo nedavno, kad je princeza Jelisaveta sa svojim dečkom Draganom Babićem i kćerkom Katarinom Oksenberg, njenim suprugom i decom posetila Aleksandra i Katarinu Karađorđević.

(R. K.)