Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
________________________________________
The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

NJ.K.V. PRESTOLONASLEDNIK ALEKSANDAR IZRAZIO ZAHVALNOST NJEGOVOJ SVETOSTI PATRIJARHU SRPSKOM IRINEJU I SVETOM SINODU NA PODRŠCI INICIJATIVI ZA PRENOS POSMRTNIH OSTATAKA ČLANOVA KRALJEVSKE PORODICE SAHRANJENIH U INOSTRANSTVU

Beograd, 29. februar 2012. – NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II izrazio je zahvalnost Njegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom G. Irineju i Svetom Arhijerejskom Sinodu Srpske Pravoslavne Crkve za podršku njegovoj inicijativi da se posmrtni ostaci svih članova Kraljevskog doma Karađorđevića, sahranjenih u inostranstvu, prenesu u domovinu i sahrane u kripti crkve Svetog Đorđa na Oplencu.

„Ova odluka me ohrabruje da verujem da će jedna ogromna istorijska nepravda konačno biti ispravljena“, naveo je Prestolonaslednik u svome pismu. NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II obavestio je i NJ.E. g-dina Borisa Tadića, predsednika Srbije i NJ.E. dr Mirka Cvetkovića, predsenika Vlade o podršci Srpske Pravoslavne Crkve i još jednom ih zamolio da se i država Srbija uključi u organizaciju prenosa posmrtnih ostataka NJ.V. Kraljice Marije, NJ.V. Kralja Petra II, NJ.V. Kraljice Aleksandre, NJ.K.V. Kraljevića Andreja, NJ.K.V. Kneza Pavla, NJ.K.V. Kneginje Olge i NJ.K.V. Kneza Nikole kako bi se ova ceremonija obavila uz najviše državne počasti.

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

Ilustrovana Politika, 23. februar 2012.

Bajka o zlatnim polugama

Prestolonaslednik i njegova supruga već više od jedne decenije žive u dvorskom kompleksu na Dedinju, imanju koje je pripadalo njegovom ocu kralju Petru Drugom. Pitanje održavanja i troškova tog istorijskog spomenika povremeno izaziva nedoumice, a naši domaćini su nam objasnili zbog čega misle da je oko te stvari sve jasno i odgovorili iskreno i otvoreno na poneka neprijatna pitanja

Srđan JOKANOVIĆ
Snimio Željko SINOBAD

Proteklih meseci princ Aleksandar i princeza Katarina Karađorđević našli su se u centru zbivanja koja nisu očekivali. Gotovo istovremeno, na njih su se sručila pitanja o troškovima održavanja dvora u kome žive, optužbi bivše službenice i zastoju u procesu prenošenja posmrtnih ostatak predaka ove familije rasutih po svetu. Zapelo je i oko pitanja povraćaja imovine, ali to je pitanje koje tišti mnoge građane Srbije.

Posetili smo ih na licu mesta, u kraljevskom dvorskom kompleksu na Dedinju. Iako su ceo dan išli od jednog sastanka do drugog, sa obeležavanja dana državnosti Srbije na humanitarnu akciju u večernjim časovima, bili su raspoloženi da odgovore na naša pitanja, čak i ona neprijatna.

Troškovi održavanja dvorova kao da najviše iritiraju neke delove javnosti koji tvrde da živite na račun države. Šta je istina u svemu tome?

Godinama se ponavljam na tu temu i ponekad mislim da sam dosadan, ali uvek iznova neko počinje da manipuliše medijima oko tih stvari, pa je možda važno da se ponovi. Najpre činjenicu da je kompleks na Dedinju bila privatna imovina mog oca kralja Petra Drugog i mojih stričeva princa Tomislava i princa Andreja, a koja je konfiskovana ukazom Edvarda Kardelja 1947. godine. Tim aktom odgovornost za održavanje poseda prešla je na državu i njen budžet i to se nastavilo sve do 2001. godine. Finansiranje iz budžeta prestalo je te godine, pošto je vlada Savezne Republike Jugoslavije mojoj porodici dozvolila da koristi imanje.

Ko je od tada plaćao održavanje dvorova?
Ceo taj istorijski kompleks smo do sredine 2004. plaćali mi, od novca koji smo dobili prodajom naše kuće u Londonu u kojoj smo živeli dvadeset godina i gde smo odgajili naše sinove. Novac je bio neophodan za osnovne popravke jer je kompleks bio u lošem stanju, o čemu postoje i dokumenta državne komisije iz devedesetih godina kao i iz 2001. godine. Od 2004. država je dvorove ponovo stavila na budžet koji se planira u okviru Ministarstva kulture i na kraju svake godine podnosi se detaljan izveštaj. I treba naglasiti da troškove za hranu i sve lične potrebe snosimo sami, a da novac iz budžeta služi za kulturne promocije, izložbe, turističke posete i dnevno održavanje kompleksa. Treba da znate da je ovaj posed bio zabranjeni grad tokom šezdeset godina i od 2001. je nekoliko stotina hiljada ljudi obišlo ovo mesto.

Gde je onda nastao problem?

Nastao je 2007. godine kada je budžet smanjen i ovako veliko imanje više nije moglo da preživi ni da priušti potrebne popravke i održavanje. Posebno je veliki problem sa krovom Belog dvora koji prokišnjava i onemogućava njegovo korišćenje. I grejanje i električne instalacije u tom dvoru zahtevaju generalnu popravku. Vlada zna za sve to, ali ništa ne preduzima, iako će što se to više odlaže, koštati sve više. Rekao sam vladi da imanje vrati porodici koja će tada pronaći neophodna sredstva da stvari konačno dovede u red. Mi, naslednici, dogovorićemo se o načinu korišćenja kompleksa i života u njemu i samo je jedno izvesno: podela i prodaja ne dolaze u obzir. To je kulturno blago Srbije. U međuvremenu, dužnost vlade je da o imanju brine kako treba.
I još nešto: ne treba zaboraviti da je humanitarni rad moje supruge i njene fondacije doneo milione evra u Srbiju, a zajedno smo bili domaćini brojnim stranim ulagačima.

A kako vi zarađujete, odakle novac kojim se izdržavate?

Povodom senzacionalističkih propagandnih bajki o džakovima punih zlatnih poluga koje je navodno moj otac 1941. poneo sa sobom u izbeglištvo, hoću da kažem da je on živeo vrlo skromno u egzilu, ponekad na ivici siromaštva, ali uvek sa ponosom. I naravno da nije mogao da ostavi nikakvo nasledstvo. Najvažnija stvar koju mi je ostavio u nasleđe su vrednosti u koje je verovao, kao što su demokratija, sloboda, tolerancija. I ja sam celog života radio, baš kao moj otac, najpre kao oficir u vojsci, a onda i u drugim poslovima. Moji sinovi su sada odrasli ljudi, tako da moja supruga i ja imamo sasvim dovoljno da izdržavamo sebe.

U javnost je dospela i ispovest bivše službenice dvorskog kompleksa koja je tvrdila da je ovde bila maltretirana? Onda se postavilo pitanje plaćanja zaposlenih i vašeg odnosa prema njima?

Ljudi misle da je ovo neki dvor sa velikom svitom i balovima. Suprotno. Dvadeset četiri zaposlena brine za osam hiljada kvadratnih metara muzejskog prostora i 130 hektara parkova i šuma. Znam svakog od mojih zaposlenih, njihove porodice, decu. Svake godine, za Božić i Uskrs, posle velikog prijema koji ovde pravimo za decu bez roditelja iz cele Srbije, družimo se sa zaposlenima i njihovim porodicama. Takođe, za našu slavu pozivamo sve bivše zaposlene i većina njih redovno dolazi.

Ko vas toliko mrzi da stalno izmišlja, kako kažete, te skandale?
Ne verujem da sve to ima veze sa mržnjom. To je «samo» stalna glad sa skandalima i senzacionalističkim vestima i pristup pojedinih medija koji takve stvari koriste za podizanje rejtinga ili popunjavanje prostora kada nema drugih velikih dešavanja. Takođe, neki ljudi iza takvih medija pokušavaju da operu sebe tako što će zaprljati mene. Na njihovu žalost, to se nije desilo i jedino što ostaje jeste buka koju prave u javnosti. Nema skandala, samo priča o skandalima. Na žalost, priroda medija je takva da nikakva ispravka ili istina nije toliko «seksi» roba kao sam skandal, bez obzira da li postoji ili je izmišljen.

Kakva je budućnost monarhije u Srbiji, šta očekujete za sebe?
Uopšte nije reč o tome šta očekujemo za sebe već šta želimo Srbiji. Srbiju vidim kao modernu, uspešnu evropsku zemlju sa najvećim demokratskim standardima, a u to se ustavna parlamentarna monarhija savršeno uklapa. U zemlji sa političkim životom ispunjenim takvim strastima kao što je to u Srbiji, postojanje neutralnog šefa države je važna stvar. Da ne spominjem simboličku važnost i svesnost našeg identiteta u trenutku pristupanja Evropskoj uniji.

Da li biste mogli da kažete da nikada ne biste napustili Srbiju, čak iako više ne budete mogli da izdržavate kompleks u kome živite?

Ne očekujem da se ikada nađem u takvoj situaciji, ali meni je prioritet uvek bio i biće narod Srbije. Znate, ja nisam rođen u ovom dvorskom kompleksu, živeo sam u različitim zemljama više od pedeset godina, ali sam uvek živeo tako da mi materijalne vrednosti nisu bile najvažnije. Sa druge strane, ako na dvorski kompleks gledamo kao na spomenik kulture i istorije, simbol srpske tradicije, važno je da on nastavi ovakav život kakav je imao tokom poslednjih deset godina.

Mnogi vam zameraju to što vaši sinovi ne žive ovde. Zar oni to ne žele?

Doći će, brže nego što mislite. Ljudi kojima to smeta, njima bi smetalo bilo šta. Nije stvar sa mojim sinovima da budu ovde, već da budu ovde s razlogom. Za to im je potrebno iskustvo, znanje i mudrost koje trenutno stiču školujući se i radeći u svetu. Taj trenutak njihovog dolaska će doći.

Zameraju vam i što srpski jezik ne govorite bolje?
Princeza Katarina: Nema opravdanja za to, znam. Kada nešto nije u redu, nema opravdanja. Ali, kada smo došli ovde, dali su nam ključeve, mi smo rekli hvala, a onda su počeli da stižu računi za sve, struju, benzin…niko nam tri i po godine ništa nije davao. Istovremeno smo trčali sa jedne na drugu humanitarnu akciju za bolnice, decu, izbeglice. Ko će da stigne da ima časove jezika pored 650.000 izbeglica kojima treba nekakva pomoć. Stigle su na red popravke u dvoru, oprema za bolnice koja je trebalo da zameni onu stariju od tri decenije ili da stigne tamo gde je nije bilo. I još nešto bih htela da kažem. Ovde ima mnogo ljudi koji dobro govore srpski, ali ništa nisu uradili za svoju zemlju. Moj muž ima srce na pravom mestu za Srbiju, čak iako to ponekad „možda“ ne može da kaže na tečnom srpskom jeziku.

U kakvim ste odnosima sa našim političarima i drugim članovima porodice Karađorđević?

Nemam omiljene i neomiljene stranke ili političare. Prvi i osnovni princip ustavne monarhije je jednak odnos prema svima. Ruku pružam svima, a samo od njih zavisi da li ćemo se i rukovati. A za bolje razumevanje porodice Karađorđević, važno je znati da glavna grana ide od kralja Aleksandra Prvog i preko njegovih sinova Petra Drugog i prinčeva Tomislava i Andreja. Postoji i bočna grana od kneza Arsena, njegovog sina kneza Pavla i njegovih potomaka. Glavni princip totalitarnog režima Jugoslavije i kasnije u Srbiji bio je da podgreju ambicije nekih članova porodice, posebno iz bočne grane, kako bi razjedinili porodicu. Mediji nisu pomagali u smirivanju, što zbog neznanja, što zbog loših namera. Poslednji slučaj bio je naslov u jednim dnevnim novinama, i to ozbiljnim, da sam ja protiv toga da se knez Pavle i kneginja Olga sahrane u porodičnoj grobnici na Oplencu. To je nonsens i suprotno od mog stava. Pre nekoliko sedmica dao sam intervju za britanski «London Tajms» u kome sam govorio o knezu Pavlu, a možda ste primetili i da sam poslao pismo predsedniku Tadiću, premijeru Cvetkoviću i njegovoj svetosti patrijarhu Irineju sa molbom da podrže prenos svih Karađorđevića sahranjenih u inostranstvu. Ja sam glava porodice i tako se ponašam.

INT-KUL-VEST Karadjordjev jatagan na izložbi oružja

BEOGRAD, 19. februara 2012. (Beta) – Izložba naoružanja i vojne opreme „Kad oružje utihne…“, na kojoj će biti predstavljeno više od 600 eksponata iz 18, 19. i 20. veka, biće otvorena u ponedeljak u Istorijskom muzeju Srbije u Beogradu, najavili su organizatori.

Na izložbi će biti izloženi puška, pištolj i jatagan vožda Prvog srpskog ustanak Karadjordja Petrovića, puška Tanaska Rajića, sablje Stojana Čupića i Cincar Janka, jatagani Hajduk Veljka Petrovića i Petra Dobrnjca i oružje ostalih srpskih ustanika iz 19. veka.

Reč je o jednoj od najznačajnijih zbirki Istorijskog muzeja Srbije koja sadrži oružje zanatske izrade, vojnu opremu, oružni pribor i oružje fabričke izrade.

Posetioci će moći da vide 270 originalnih eksponata iz perioda od 18. do kraja 20. veka, jatagane, sablje, bajonete, puške, revolvere, pištolje, mitraljeze i ostalo ručno hladno i vatreno naoružanje korišćeno na prostoru Srbije.

Estetski se izdvajaju kolekcija jatagana i orijentalnih sablji, puške i pištolji kremenjaci s raskošnim ornamentima, koji predstavljaju raritetne primerke naoružanja i svojevrsna dela primenjene umetnosti.
Izvor: BETA

На Сретење 15.фебруара 2012.године Сабор монархиста Србије прославио је по други пут своју Крсну славу у Аранђеловцу.
Након Свете Литургије у храму Вазнесења Господњег и помена у Марићевића јаризи поводом прославе 208 годишњице подизања Првог српског устанка и дана Државности Србије у Орашцу које је служио Епископ Шумадијски господин Јован уз саслужење свештенства Епархије шумадијске одржана је прослава Крсне славе САБОРА МОНАРХИСТА СРБИЈЕ у Аранђеловцу.
Уз саслужење свештенства Епархије шумадијске освећењу и резању славског колача присуствовали су престолонаследник Александар II Карађорђевић и Принцеза Катарина које су дочекали др Горан Благојевић председник и Љиљана Јовановић потпредседник Сабора. Њихова Краљевска Височанства Престолонаследникa Александарa II и Принцезу Катарину поздравили су многобројни гости и чланови Сабора монархиста, Равногорског Покрета и друге националне монархистичке организације.
У пратњи Њихових Краљевских Височанстава Престолонаследникa Александрa II и Принцезе Катарине налазили су се чланови саветодавних Тела Круне, г.Душан Бабац, др Чедомир Антић, г.Дарко Спасић и г. Бојан Старчевић председник КС који су се заржали у срдачном разговору са домаћинима.

SAOPŠTENjE ZA JAVNOST
KRALjEVSKI PAR NA OBELEŽAVANjU DANA DRŽAVNOSTI I 208. GODIŠNjICE PRVOG SRPSKOG USTANKA

Beograd, 15. februar 2012. – Njihova Kraljevska Visočanstva Prestolonaslednik Aleksandar i Princeza Katarina u pratnji članova Savetodavnih Tela Krune, g. Dušana Babca, dr Čedomira Antića i g. Darka Spasića prisustvovali su danas svečanosti obeležavanja Dana državnosti Srbije i 208. godišnjici podizanja Prvog srpskog ustanka, u Orašcu. Ceremoniji je prisustvovao i Nj.E. g-din Predrag Marković, ministar kulture i informisanja.
Proslava je započela Svetom Liturgijom koju je služio Njegovo Preosveštenstvo Vladika šumadijski G. Jovan, uz sasluženje sveštenstva eparhije šumadijske.
Potom je održan pomen u Marićevića jaruzi, a onda su Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar, g-din Predrag Marković, ministar kulture, i predsednik opštine Aranđelovac položili vence na spomenik Karađorđu. U okviru ceremonije, govore su održali Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar, g-din Predrag Marković, ministar kulture, i predsednik opštine Aranđelovac.
Prestolonaslednik Aleksandar je istakao u svom govoru: “Pozdravljam vas na ovaj sveti dan, na jednom od najsvetijih mesta srpske slobode, kao domaćin i Karađorđev potomak! Orašac i Oplenac su simbol moderne srpske države i slobode. I ranije je u nedavnoj prošlosti bilo trenutaka kada se ta istina sakrivala i neka druga izmišljala.
Neistina putuje brzo, ali je istina postojana i dugo traje. Zato smo mi i danas ovde, i naši potomci će sutra isto biti ovde. Da bi bila u Evropi, Srbija ne mora nikud da ide. Dovoljno je da se vrati sebi i svojim temeljima, i zauzme svoje mesto među narodima, kao stara evropska kraljevina, mesto koje je imala pa izgubila!

Srpski narod je u temelje evropske civilizacije uneo ne samo svoje heroje, svece i mučenike, nego i svoju umetnost, nauku, ideje i ideale svojih najboljih sinova! Evropa se već klanjala srpskoj kulturi. Od nas zavisi da li će to još jednom u budućnosti nastaviti da čini!“
Po završetku ceremonije u Orašcu, Kraljevski par je prisustvovao proslavi Krsne Slave Unije Monarhista u Aranđelovcu.
Nakon toga, Njihova Kraljevska Visočanstva Prestolonaslednik Aleksandar i Princeza Katarina i članovi savetodavnih tela Krune prisustvovali su službi koju je u Crkvi svetog Đorđa na Oplencu služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop šumadijski G. Jovan. Potom su Njegovo Kraljevsko Visočasntvo Prestolonaslednik Aleksandar i članovi savetodavnih tela Krune položili vence na grob Vrhovnog Vožda Prvog srpskog ustanka, Karađorđa.

V. TALOVIĆ | 10. februar 2012. 20:57 | IZVOR: Novosti
Ćerka kneza Pavla Karađorđevića podržava inicijativu dvora za prenos sedmoro članova dinastije. Odgovor iz Lozane, gde su sahranjeni knez Pavle i Olga

PODRŽAVAM inicijativu prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i Kraljevskog dvora za ekshumaciju i sahranu posmrtnih ostataka sedmoro počivših članova dinastije Karađorđević u otadžbini. Znam da ima inicijativa da se obavi zajednička sahrana na Oplencu, ali ne mogu da čekam da oni privedu kraju proceduru, jer sam ja na dobrom putu da uskoro dobijem svu neophodnu dokumentaciju švajcarskih vlasti za prenos mog oca kneza Pavla, moje majke kneginje Olge i brata Nikole u Srbiju.
Ovo u razgovoru za „Novosti“ kaže princeza Jelisaveta Karađorđević, kojoj je upravo na beogradsku adresu stigao dopis iz ovlašćene kancelarije u Lozani sa precizno utvrđenim protokolom i procedurom, čak i sa preliminarnom cenom prenosa.
- Uskoro ću tačno znati koliko su troškovi ekshumacija, ali pretpostavljam da bi za sve troje koštali nešto više od 20.000 evra – kaže princeza Jelisaveta.
PODRŠKA PRINCA ČARLSA PRE dva dana u kraljevskoj palati u Londonu princeza Jelisaveta se srela s rođakom, princom Čarlsom.
- On me podržava, srećan je što će moj otac knez Pavle, sa majkom i bratom biti sahranjen u porodičnoj grobnici na Oplencu koju je gradio kralj Petar Prvi Karađorđević – kaže princeza Jelisaveta. – Volela bih da i on prisustvuje ovom događaju.
- Privatno sam se obratila i Konzulatu Švajcarske u Beogradu sa molbom da mi kažu koliko bi koštao prenos posmrtnih ostataka iz Lozane u Cirih i iz Ciriha u Beograd. Od cene zavisi da li će se to obaviti avionom ili kolima.
Posle blagoslova koji je nedavno dobila od patrijarha srpskog Irineja, princezu hrabri i podrška vlasti da se sahrana na Oplencu obavi uz državničke počasti. To znači da bi država snosila i troškove sahrane.
- Smatram da moj otac koji je zbog istorijske nepravde u izganstvu umro, to zaslužuje – kaže princeza Jelisaveta. – Moj san se ostvaruje. I kad se činilo nemogućim, maštala sam o danu da moje drage vratim i sahranim na Oplenac. Biću svakako zadovoljna ako država pokaže volju i plati troškove sahrane.
Po švajcarskim pravilima, ekshumacija se ne obavlja od aprila do oktobra. Iako bi volela da se sahrana obavi što pre, princeza smatra da je početak jeseni optimalno vreme za to.
- Duboko poštujući episkopa šumadijskog Jovana, u čijoj je nadležnosti crkva Svetog Đorđa na Oplencu, uskoro ću mu se obratiti zvaničnom molbom za prijem – kaže princeza. – Srećna sam što me podržava i što se ovom događaju raduje srpski narod ne samo u zemlji, nego i u inostranstvu.
Princezi je, kako ističe, velika podrška njena porodica, naročito brat Aleksandar, ćerke Kristina i Katarina i sin Nikola, bratanci Mihailo, Đorđe i Vladimir. Svi će, kaže, doći na Oplenac.

KRALjEVSKI DVOR ČEKA PISMO
KRUNSKI savet i prestolonaslednik Aleksandar posle podnošenja zahteva za ekshumaciju i državničku sahranu sedmoro članova porodice Karađorđević još nisu dobili odgovor iz kabineta predsednika i premijera Srbije.
- Lepo je čuti nagoveštaje da je država prihvatila predlog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića da članovi dinastije budu sahranjeni u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu. Upravni odbor Zadužbine kralja Petra Prvog, u kome su predstavnici crkve, države, lokalne vlasti i krune, odredio je ko će od sedmoro Karađorđevića biti sahranjen u kripti hrama, a ko u porti – kaže Dragoljub Acović, član Krunskog saveta.

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
________________________________________
The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

NJ.K.V. PRESTOLONASLEDNIK ALEKSANDAR II OBRATIO SE DRŽAVNIM ZVANIČNICIMA SRBIJE RADI PRENOSA POSMRTNIH OSTATAKA ČLANOVA KRALJEVSKE PORODICE SAHRANJENIH U INOSTRANSTVU

Beograd, 1. februar 2012. – Nj.K.V.Prestolonaslednik Aleksandar II je ponovo uputio pisma NJ.E. g-dinu Borisu Tadiću, predsedniku Srbije i NJ.E. dr Mirku Cvetkoviću, predsedniku Vlade, ponovivši zahtev da posmrtni ostaci Njegovog Veličanstva Kralja Petra II od Jugoslavije (oca NJ.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra II i poslednjeg vladara Kraljevine Jugoslavije), Njenog Veličanstva Kraljice Marije od Jugoslavije (supruge NJ.V. Kralja Aleksandra I od Jugoslavije i bake NJ.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra II), Njenog Veličanstva Kraljice Aleksandre od Jugoslavije, (supruge NJ.V. Kralja Petra II i majke NJ.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra II), Njegovog Kraljevskog Visočanstva Kraljevića Andreja (najmlađeg brata Nj.V. Kralja Petra II od Jugoslavije i strica Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra II), Njegovog Kraljevskog Visočanstva Kneza Pavla od Jugoslavije, Regenta Kraljevine Jugoslavije, Njenog Kraljevskog Visočanstva Kneginje Olge (supruge Kneza Pavla) i njihovog sina Njegovog Kraljevskog Visočanstva Kneza Nikole, budu preneti u Srbiju i sahranjeni u kripti Crkve Svetog Đorđa na Oplencu uz najviše državne počasti. Njegovoj Svetosti G. Irineju, Patrijarhu srpskom, upućeno je pismo sa molbom za blagoslov.

U svom pismu državnim zvaničnicima, Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II je naglasio: „Ne obraćam vam se ni u svojstvu unuka, ni u svojstvu sina niti rođaka blaženopočivših, već kao Srbin u Srbiji. Ličnosti njihovog ranga se ne prenose i ne sahranjuju samo kao izraz porodičnog pijeteta, već kao istorijski gest poštovanja, pomirenja i razumevanja. To je istorijski čin, i takav istorijski čin mora biti odgovornost onih koji se nalaze na najvišim izbornim i izvršnim funkcijama u jednoj državi.“

U pismu Njegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom G.Irineju, NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II je istakao: „Danas, kada su Zakonom o rehabilitaciji skinute sve neopravdane optužbe koje su decenijama izricane protiv članova Kraljevskog doma, uklonjen je i poslednji administrativni razlog koji bi mogao da spreči njihov povratak. Мolim vas Vaša Svetosti, da svojom mudrošću i molitvom pomognete da i svi nevoljni izgnanici Karađorđevići zajedno nađu svoj večni dom u mauzoleju na Oplencu pored svojih svetlih predaka.“

ИНТЕРВЈУ: престолонаследник Александар Карађорђевић
Извор:Попитика 22.01.2012
Личне трошкове плаћам из свог џепа
Држава је конфискацијом из 1947. преузела обавезу да се брине о дворском комплексу. – Уколико нам се врати имовина, нашли бисмо начина да финансирамо њено даље одржавање

Чим су објављени подаци о новцу који држава из буџета издваја за одржавање дворског комплекса на Дедињу, краљевска породица Карађорђевић одмах се нашла на удару дела сензационалистичке штампе и политичара који на овој, иначе јавности недовољној расветљеној, теми убирају политичке поене. О томе како у Србији заиста функционише дворски комплекс, за „Политику“ говори престолонаследник Александар Карађорђевић.
„У тренутку када сам се 2001. године уселио у дворски комплекс, он се налазио у стању потпуне оронулости. Био сам принуђен да продам имовину у Лондону како бих обавио најнеопходније поправке и обезбедио одржавање комплекса. У каквом стању се налазио комплекс, може се видети из извештаја државне комисије, урађеног 90-их година, као и из извештаја комисије приликом примопредаје 2001. године. Од 2001. године до средине 2004. године, када је дворски комплекс поново враћен на државни буџет, породица Карађорђевић финансирала је његово одржавање“, каже Александар Карађорђевић.
Када је држава Србија заправо почела да финансира одржавање комплекса на Дедињу?
Дворски комплекс на Дедињу, који је саградио мој деда, краљ Александар Први, и који је приватно власништво мога оца краља Петра Другог, мојих стричева принца Томислава и принца Андреја, конфискован је Кардељевим декретом 1947. године. Одузимањем имовине држава је на себе преузела одговорност одржавања комплекса, из државног буџета. Тако је било током диктатуре, а и за време режима који је био на власти до 2000. године.
Да ли је тачна рачуница према којој је одржавање комплекса у последњих седам година коштало грађане Србије готово пет милиона евра?
Врло је важно једном за свагда разјаснити да се сви наши лични трошкови плаћају из мојих сопствених средстава, а не из буџета. Средства из буџета су намењена културним промоцијама, изложбама, туристичким посетама и редовном одржавању. Морате имати на уму да је приступ комплексу био забрањен претходних 60 година, а да је од 2001. неколико стотина хиљада посетилаца прошло кроз њега.
Од 2005. до данас, Фонд „Краљевски двор“, у сарадњи с Министарством за културу, унапред планира буџет за одржавање, а на крају сваке године подноси се детаљан извештај. Сваке године ревизију врши и позната светска ревизорска компанија КПМГ.
Да ли је новац који држава издваја довољан за одржавање?
Не, није уопште. Новац који је држава давала од средине 2004. па до краја 2007. био је релативно довољан. После тога је сваке године издвајано све мање новца, па више нису могле да се наставе стално потребне поправке, које тако велика целина захтева да би могла да опстане. Нови кров на Белом двору прокишњава, што отежава коришћење ове зграде. Уз то – грејање и електричне инсталације у Белом двору захтевају озбиљне интервенције. Држава то зна, и мада ће крајњи трошкови услед овог немара бити много већи, не видим спремност да ишта предузме.
А јесте ли ви спремни на то?
Обавестио сам владу да, уколико се породична имовина врати у власништво, ми бисмо нашли начина да финансирамо даље одржавање. До тада обавеза владе је да одржава комплекс, с обзиром на то да је у њеном власништву као конфискована имовина. Желим да кажем да сам, захваљујући личним контактима, обезбедио бесплатну стручну рестаурацију највреднијих слика ликовне збирке дворског комплекса.
Колико је људи запослено у Фонду „Краљевски двор“ и ко им је послодавац – држава или породица Карађорђевић?
Фонд је правно лице регистровано 2001. у Министарству културе, одговорно за одржавање комплекса и за запослене кустосе, водиче и помоћно особље укључено у културне и туристичке активности, као и у текуће одржавање. Тренутно има 24 запослене особе, што није ни приближно довољно. Комплекс се простире на више од 130 хектара парка и шуме, а састоји се од две палате и већег броја помоћних зграда. Ови објекти има укупну површину од 8.000 квадратних метара. За време диктатуре, овде је радио максималан број особља, а данас је број запослених у Фонду скоро занемарљив. Можете и да проверите, у циљу објективног обавештавања читалаца, колики број људи је ангажован у сличним државним установама.
Како оцењујете предлог законског решења за регулисање односа између породице Карађорђевић и државе Србије?
Био сам у прилици да погледам Нацрт закона који је Скупштини предложила Влада и морам да признам да не разумем бурне реакције, јер у том нацрту практично нема ничег конкретног.
Мислите да би нешто требало мењати у том нацрту закона?
Када је један овако празан закон изазвао такву јавну кампању, тешко је замислити каква би реакција била да је нечега заиста било у њему.
Марко Албуновић
———————————————————–
Краљ Петар Други никада није абдицирао
Како оцењујете ставове оних који негирају вашу титулу престолонаследника?
Мој отац краљ Петар Други није никада абдицирао, те измишљотине о абдикацији се повремено појављују да би изазвале збрку у јавности. Исто тако је апсурдна прича о возу који је наводно напустио земљу 1941. године натоварен златом.

Карађорђевић: Парламентарна монархија добар имиџ за Србију
16.01.2012 јуГмедиа
ЛЕСКОВАЦ – Престолонаследник Александар Карађорђевић, који је данас боравио у Лесковцу са супругом Катарином, изјавио је да би уставна парламентарна монархија била добар имиџ за Србију и да би он као краљ био само амбасадор Србије.
“Мислим да је уставна парламентарна монархија врло добра за имиџ наше земље. Ми смо увек били монархија.
Имали смо добре и лоше дане, али је врло важно да обележимо наше корене, који су увек били монархистички…Мој посао би био да будем велики амбасадор нашим политичарима”, казао је Карађорђевић на пријему код градоначелника Лесковца Слободана Коцића, одговарајући на питања новинара.
Оценио је да политичари у Србији нису спремни за монархију.
“Они нису сигурни, нису стабилни. Они знају како раде уставне парламентарне монархије у Европи, Аустралији и Јапану, они су путовали много, али нису расположени за овакво решење јер неки желе да буду председници наше земље. Нисам против република које имамо око нас, али наша монархија је српска монархија, Карађорђе је отац наше модерне државе”, закључио је Александар.

Упитан да ли његови синови уче српски језик и када ће доћи да живе у Србију, Александар је казао да Петар, Филип и Александар стичу важна пословна искуства у Европи и Америци и да су му рекли да ће се настанити у Србији „када он буде сео на престо“.
“Они би били врло срећни да ја будем на челу наше земље као краљ”, казао је.
Престолонаследник Александар се осврнуо и на критике које се односе на његово недовољно познавање српског језика.
“Нажалост, живео сам много година у иностранству. Био сам непријатељ. Имао сам две године када је господин Кардељ потписао закон за мој егзил. Сада сам овде, имам шансу да причам са вама и сваког дана мој српски језик је бољи”, истакао је.