Е. В. Н. | 10. август 2011.

Потомци породице Карађорђевић очекују да им се врати и имовина у Црној Гори, Словенији и Македонији.

Арбитражу суда у Стразбуру затражили наследници и Александра и Павла Карађорђевића.

Милочер

Потомци краљевске породице Карађорђевић не потражују само имовину у Србији. Њихови правни заступници поднели су захтеве властима у Црној Гори, Словенији и Македонији да им врате виле, имања, резиденције… одузете Титовим указом из 1947. године. Црна Гора и Словенија су ове захтеве одбиле, па су правни заступници породице Карађорђевић предмете упутили Међународном суду у Стразбуру и још чекају решење.

Питање права Карађорђевића на одузету имовину у Црној Гори поново је покренуо ових дана Будимир Алексић, посланик опозиционе Нове српске демократије.
- Као што је враћена имовина династији Петровића, тако треба обештетити и Карађорђевиће, као и све грађане Црне Горе који су на било који начин имовински оштећени – изнео је Алексић став своје партије. Упркос јасној политичкој поруци коју је, одговарајући на ову иницијативу, послао високи функционер владајућег ДПС, да Карађорђевићи нису исто што и Петровићи и да ни Петровићима „имовина није враћена већ уступљена на трајно коришћење“, заступници српске династије рачунају на правне адуте.

Најатрактивнија заоставштина Карађорђевића у Црној Гори, некадашњи дворац првог југословенског краља, ујединитеља Александра Карађорђевића у Милочеру, и део острва Свети Стефан укњижени су као приватно власништво краљице мајке Марије Карађорђевић. Изградња милочерског дворца са осам помоћних објеката – који је после Другог светског рата адаптиран у хотел и уписан у катастарске књиге на име ХТП „Будванска ривијера“, а у међувремену уступљен у тридесетогодишњи закуп сингапурској компанији „Аман ризорт“ – према архивским документима, финансирана је из приватне краљевске касе. Непосредно пред трагични одлазак у Марсељ 2. октобра 1934, краљ је донео решење да се из његове касе исплати архитекти Драгомиру Тадићу сума од 37.000 динара на име његовог потраживања за израђене скице и планове дворца „Милочер“.
Наставите са читањем →

Аутори: В. ТАЛОВИЋ – М. ЛОПУШИНА
Потомци краљевске породице у Србији са надом очекују усвајање Закона о реституцији.

Александар Карађорђевић захтева да дворски комплекс
добије статус приватне имовине

Имовина Карађорђевића опет је у жижи јавности: док из црногорске опозиционе Нове демократије траже да се династији врате одузете виле и имања у Црној Гори, у Београду су потпредседник Владе Божидар Ђелић и принц Александар разговарали о имовини коју Карађорђевићи потражују у Србији. Договорено је да заступници престолонаследника Александра доставе додатне коментаре на Нацрт закона о враћању одузете имовине и обештећењу, који је тренутно на јавној расправи.

Престолонаследник Александар II Карађорђевић

- Постоје прецизни спискови одузете имовине и они ће бити поново поднети надлежним органима, како Влада захтева, јер је и нама, као и многим грађанима Србије, имовина нелегално конфискована 1947. – каже за „Новости“ престолонаследник Александар Карађорђевић.
Задовољан је, каже сусретом са потпредседником Ђелићем. – Али, видећемо како ће у будућности изгледати сам процес повраћаја имовине, јер треба урадити још доста тога. Нацрт закона први је корак, али врло важан, који је направила Влада.

Унутрашњост дворског комплекса

За породицу Карађорђевић спорна је одредница у Нацрту закона о реституцији – „Изузеци од враћања у натуралном облику“ која каже да је „Дворски комплекс на Дедињу, уређен посебним законом као и друга културна добра од изузетног значаја у државној својини“. То, практично, значи да дворски комплекс, који од 2001. године користи престолонаследник са супругом и синовима, није предвиђен за враћање, па је престолонаследник од Владе Србије затражио измену и враћање дворског комплекса као породичне имовине.
Наставите са читањем →

Аутор: Агенција БЕТА | Уторак, 2. Август, 2011.

Београд – Бивши министар за економске односе са иностранством Србије Милан Париводић оценио је данас да је нацрт закона о реституцији „у доброј мери непотпун“ и да ће морати да буде уграђена заменска реституција.

Бивши министар за економске односе са иностранством Србије Милан Париводић

„Мислим да неће бити начина да овај закон избегне давање друге имовине, пошто то предвиђа и закон о црквеној реституцији, који је потврдио Уставни суд“, рекао је Париводић.

Према његовим речима, Нацрт закона о враћању одузете имовине и обештећењу, који је крајем прошле седмице представила Влада Србије, јако је сузио натуралну реституцију, а у делу о новчаном обештећењу је потпуно недоречен и „оставља ту обавезу некој будућој влади.
„Иде се на драстично сужавање објекта натуралне реституције градског грађевинског земљишта, пољопривредног и шумског земљишта“, рекао је он.

Према мишљењу Париводића, натурална реституција треба да буде што шира, да у случајевима кад имовина не може да се врати због стечених права треба у што већој мери да се иде на заменску реституцију и тек на крају остаје финансијска реституција.
„Финансијска реституција у том случају не може бити тако велика, јер ће велики број захтева бити решен на прва два начина“, рекао је Париводић, који је 2007. године направио верзију нацрта закона о реституцији. Наставите са читањем →

Београд
01. 08. 2011

СТАРИ ВЛАСНИЦИ ОГОРЧЕНИ ПРЕДЛОГОМ О ВРАЋАЊУ ИМОВИНЕ

Закон о реституцији: Имам милионе, а живим у беди
Сиромашни буржуји – Одузимање телевизије, фабрике порцелана, кућа, станова и локала породицу Стајковић из Зајечара довело до сиромаштва. Неправда – Снаја бившег индустријалца и унуке Николе Пашића, Данка (76), од своје пензије храни себе и још троја уста

Данка Стајковић: “Све власти обећавале”

Уместо да живи како доликује, Данка Стајковић (76) из Зајечара, снаја бившег индустријалца и унуке Николе Пашића, довија се да би преживела. Од пензије храни себе и још троје уста, две ћерке и унуку, пошто је њену породицу одузимање имовине непроцењиве вредности довело до социјалне беде.
Сећајући се кроз шта су све њена породица и она прошли, Данка каже да не може да верује да је и од ове власти, којој је много веровала, доживела разочарење. Прво што јој је распродала имовину, а затим сервирала Нацрт закона о повраћају одузете имовине, по којем се она враћа у натури или путем државних обвезница и новцу.
- Могла сам у живот да се закунем да ће ми до 2011. године бити враћена целокупна имовина. Кад оно… Сви су је вратили. И Албанија, и Бугарска, само Србија није – почиње своју потресну причу Данка.
Свекар јој је, каже, био индустријалац који је подигао готово половину Зајечара, а који је оженио Марију, унуку Николе Пашића. Муж, архитекта, наставио је у време комунизма да гради Зајечар, док је она радила у банци. Стајковићи су, међутим, остали без фабрике порцелана, локала, станова који су продати, телевизије, кућа које су порушене, прве банке у Зајечару коју је основао отац Данкиног свекра.

Имала, па немала…

- Сада сам само сиромашна старица, која има све а нема ништа. Потражујемо много. Имали смо ту „срећу“ да су нас погодиле и конфискација и национализација и експропријација. Мој свекар је за време Првог светског рата закупио бродове и, после њега, трговао житом са Русијом. Тако се обогатио. Дошао је у Зајечар и подигао пола града. Пошто су нам све одузели, сада смо социјални случајеви. Врло тешко живимо. Од моје пензије у кући у Зајечару. Плаче ми се кад се сетим шта смо имали, а затим се осврнем и видим шта ми је остало – каже Стајковићева.
Данка је имала 50 година када је остала удовица и када је борба за имовину, коју води 11 година, припала њој. Када је коначно мислила да ће свему доћи крај, „дочекао“ ју је пре неколико дана обелодањени Нацрт закона о враћању одузете имовине, што ова старица, ни под тачком „разно“, не прихвата.
- Иритира ме тај закон. Ја обвезнице сигурно нећу доживети. Није доживела ни моја свекрва, сви су помрли, а и ја ћу вероватно… Не желим ни обвезнице, ни новац. Желим да ми се врати имовина онаква каква јесте. Желим да сачувамо нашу дедовину, очевину, успомене – наглашава Стајковићева.
Комлпетан текст можете прочитати у штампаном издању Press-a

Aутор: Љубинка Рачић
Извор: Press

Данас, 30.7.2011.

Престолонаследник Александар Карађорђевић о односу политичког врха према Краљевском дому, уставној монархији, инциденту на Газиместану…

Не диктирамо ми другима пут – него они нама

Аутор: Јелена Тасић

Старешина Краљевског дома Карађорђевић престолонаследник Александар 17. јула је на свој 66. рођендан обележио и 10. годишњицу од како се за стално вратио у Србију. Ове године навршавају се и две деценије од његовог првог доласка у отаџбину. У разговору за Данас престолонаследник Александар говори о овим личним јубилејима, односу политичког врха према Краљевском дому Карађођевић, уставној монархији, реаговањима на његову честитку државним властима поводом хапшења хашког оптуженика генерала Ратка Младића, инциденту на Газиместану…

• 
  Шта за Вас значе ове годишњице везане за Ваш поврaтак у Србију и како видите своју улогу у јавном и политичком животу током ових протеклих година?

- То су значајне, рекао бих историјске годишњице. Не само за мене. Много се издогађало за то време, променио се наш живот, али и живот народа у нашој земљи и изван ње. О својим активностима могу да кажем само следеће: радио сам оно што сам могао и колико год сам могао да помогнем свом народу и својој земљи. У чему сам успео, а у чему нисам, сведочиће историја. Моја супруга и ја смо са великим задовољством урадили доста тога и на хуманитарном и образовном пољу у Србији и поносни смо на то. Било је много активности како у Србији тако и у иностранству. Уз велике напоре смо одржавали Дворски комплекс, што представља огромну одговорност, али се надамо да ћемо успети да очувамо овај српски Версај.

• 
  Шта сматрате Вашим највећим доприносом напретку Србије и да ли постоји нешто што бисте сада, са садашњим искуством, другачије урадили током протекле две деценије?

- Поред хуманитарног рада и рада на пољу образовања, изузетно сам поносан на свој допринос у довођењу страних инвеститора у Србију. Такође, моја супруга и ја се увек трудимо да поправимо имиџ Србије у иностранству и у ту сврху користимо и своја међународна пријатељства. Наравно, могли смо постићи и више да је било добре воље међу неким нашим политичарима да боље сарађујемо за добробит Србије. Моја супруга, моја деца и моја фамилија нису конкуренција, него особе које су увек спремне да помогну за добробит грађана Србије. Наставите са читањем →

На лични позив Његовог краљевског височанства принца од Велса, игуман Свете српске царске лавре Високопреподобни архимандрит Методије посетио је Велику Британију и учествовао у добротворном пријему посвећеном обнови Хиландара од последица великог пожара. Скуп се одржао 28. јула 2011. на краљевском имању Хајгроу (Highgrove), званичном породичном дому Њ.К.В. принца од Велса.

Краљевско имање Highgrove

Пријем је организован као део акције „Chilandar Appeal“ Друштва пријатеља Свете Горе из Велике Британије. На донаторском скупу је било присутно око 100 званица из Велике Британије, Европе и Сједињених Америчких Држава, међу којима и десетак угледних припадника српске дијаспоре. Присутни су били и проф. др Владета Јанковић, амбасадор Србије у Ватикану и Бранимир Филиповић, отправник послова амбасаде Србије у Великој Британији. У пратњи игумана Методија су били јеромонах Исаија Хиландарац, монах Ромило Хиландарац и директор Задужбине Светог манастира Хиландара, Миливој Ранђић. Приход од акције је намењен опремању радионице за конзервацију икона и рукописа по којима је Хиландар познат у светским оквирима и који представљају један од најзначајнијих делова његове непроценљиве ризнице.

Принц Чарлс и игуман Хиландара

Након катастрофалног пожара 2004. ЊКВ принц од Велса је упутио лично писмо подршке братству манастира Хиландара, наводећи том приликом да свако ко има осећај за лепо, не може да не буде погођен страдањем Хиландар. Принц је имао прилику да посети Хиландар пре пожара, 12. септембра 2003. и том приликом изразио велико дивљење према лепоти и вредности његове баштине. . Наставите са читањем →

Београд, 26. јул 2011. – „Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II овластио је г-дина Микија Савићевића, члана Крунског кабинета, да присуствује Светој архијерејској литургији у цркви Светог Ђорђа на Опленцу у Тополи и помену Вожду Србије Карађорђу, вођи Првог српског устанка (1804), оснивачу модерне Србије и Династије Карађорђевића.

Литургију је у цркви Св. Ђорђа на Опленцу, где су сахрањени чланови Династије, служили су свештеници оплена;ког намесништва, а након тога је уследила церемонија полагања венаца на Карађорђев гроб уз све државне и војне почасти. Први је венац положио г-дин Мики Савићевић у име Карађорђевог потомка, Престолонаследника Александра II, након њега и представници општине Топола, општине Аранђеловац, Задужбине Краља Петра I на Опленцу и чланови Удружења за неговање традиције ослободилачких ратова и други поштоваоци Карађорђа.“

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
Односи с јавношћу
Краљевски Двор
Београд 11040, Србија
Тел:  +381 11 306 4000
Фаx: +381 11 306 4040
www.dvor.rs

Матија Бећковић одговара Николи Петровићу

„Не могу Карађорђевићи да се извине Петровићима зато што је немогуће да се династија извини сама себи. Реч је истој династији“ – каже за “Блиц” Матија Бећковић, иначе члан Крунског савета, одговарајући на изјаву потомака црногорске династије Петровић, принца Николе Петровића “да није очекивао извињење српске династије Карађорђевић, већ њихову спознају да су детронизовали Петровиће и забранили његовим прецима повратак у Црну Гору”.

Никола Петровић са својим наследницима

Бећковић га је подсетио да је краљ Александар Карађорђевић син најстарије ћерке његовог деде краља Николе и да нема ништа мања права на црногорски престо него он. Он поручује принцу Николи да ни његов отац, ни његов деда нису били краљеви, па је тешко да и он може да буде.

Извор:  „Блиц”
Аутор:    Ивана Мастиловић Јаснић – 25. 07. 2011
Фото:    “Вијести”

„Мој први долазак у Србију са породицом, 1991. године, био је испуњен јаким емоцијама. Дочекало нас је неколико десетина хиљада грађана, и ја сам заиста био дирнут. То је било остварење мога сна да се вратим кући и једна од прекретница у мом животу“, овим речима почиње своју исповест у „Блицу недеље” престолонаследник принц Александар II Карађорђевић.

Брачни пар Карађорђевић са тенисеркама Аном Ивановић и Јеленом Јанковић

Пре неколико дана, тачније 17. јула, прославио је два јубилеја – свој 66. рођендан и деценију од како је добио право да се усели у дом својих предака – Бели двор на Дедињу. На основу одлуке владе тадашње СР Југославије принц Александар Карађорђевић и чланови његове породице су се 17. јула 2001. уселили у краљевску резиденцију у Београду која је југословенској краљевској породици одузета после Другог светског рата.

Како је изјавио поводом десетогодишњице повратка у земљу, у Србији су се у међувремену дешавале и добре и лоше ствари, али се Србија „озбиљно трудила да се отргне од прошлости и крене напред ка Европи”. За наредних десет година Србију види као напредну демократску земљу и чланицу ЕУ. Наставите са читањем →

ПОДГОРИЦА – Потомци црногорске краљевске династије Петровић у петак долазе у Црну Гору, чиме и формално почиње да се остварује њихов статус, регулисан недавно усвојеним законом о положају династије. Принца Николу Петровића, праунука краља Николе, и његову породицу, како је најављено, примиће председник Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић и премијер Игор Лукшић.

У петак увече, у башти Дворца краља Николе, на Цетињу, премијер Лукшић ће приредити свечани пријем, поводом доласка потомака династије Петровић. Скупштина Црне Горе недавно је усвојила посебан закон о статусу династије Петровић, којим су регулисана њихова права и привилегије. Црногорски принчеви и принцезе ће на Цетињу добити нову репрезентативну зграду као своју резиденцију, а у Подгорици ће имати велики стан. Петровићима ће, такође, бити враћен део некретнина које су припадале њиховим прецима. Потомци црногорске династије имаће право да у име Црне Горе обављају и одређене репрезентативно-протоколарне послове.

Принц Никола Петровић, праунук краља Николе, чешће је у Црну Гору долазио од 90-их година прошлог века, али приватно и као оснивач манифестације Цетињско бијенале. Принц Никола је син Михаила Петровића који је 1941. године одбио да прими круну Црне Горе коју му је понудила Италија у улози окупатора. Династија Петровић напустила је Црну Гору почетком 1916. године. након победе црногорске војске на Мојковцу, а пораза на Ловћену, услед чега је уследила њена окупација.

Одлукама нелегалне такозване Велике народне скупштине, одржане у новембру 1918. године у Подгорици, династији Петровић је забрањен повратак у земљу, а одузета су јој и сва друга права. Поменути закон који је недавно усвојила Скупштина Црне Горе садржи одредбу да је присаједињење Црне Горе Србији 1918. године била њена „насилна анексија“. Доношење тог закона принц Никола је окарактерисао као моралну и историјску рехабилитацију црногорске краљевске лозе.

Краљ Никола, последњи од седам владара из династије Петровић, умро је у избеглиштву, у Француској, 1921. године, а тадашњи краљ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, његов унук Александар Карађорђевић није дозволио да буде сахрањен у Црној Гори. Кости краља Николе и краљице Милене, као и њихових ћерки Вјере и Ксеније, пренесене су у Црну Гору 1989. године и сахрањене у цркви на Цетињу.

Извор: Агенција Бета