Београд, 26. јул 2011. – „Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II овластио је г-дина Микија Савићевића, члана Крунског кабинета, да присуствује Светој архијерејској литургији у цркви Светог Ђорђа на Опленцу у Тополи и помену Вожду Србије Карађорђу, вођи Првог српског устанка (1804), оснивачу модерне Србије и Династије Карађорђевића.

Литургију је у цркви Св. Ђорђа на Опленцу, где су сахрањени чланови Династије, служили су свештеници оплена;ког намесништва, а након тога је уследила церемонија полагања венаца на Карађорђев гроб уз све државне и војне почасти. Први је венац положио г-дин Мики Савићевић у име Карађорђевог потомка, Престолонаследника Александра II, након њега и представници општине Топола, општине Аранђеловац, Задужбине Краља Петра I на Опленцу и чланови Удружења за неговање традиције ослободилачких ратова и други поштоваоци Карађорђа.“

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
Односи с јавношћу
Краљевски Двор
Београд 11040, Србија
Тел:  +381 11 306 4000
Фаx: +381 11 306 4040
www.dvor.rs

Матија Бећковић одговара Николи Петровићу

„Не могу Карађорђевићи да се извине Петровићима зато што је немогуће да се династија извини сама себи. Реч је истој династији“ – каже за “Блиц” Матија Бећковић, иначе члан Крунског савета, одговарајући на изјаву потомака црногорске династије Петровић, принца Николе Петровића “да није очекивао извињење српске династије Карађорђевић, већ њихову спознају да су детронизовали Петровиће и забранили његовим прецима повратак у Црну Гору”.

Никола Петровић са својим наследницима

Бећковић га је подсетио да је краљ Александар Карађорђевић син најстарије ћерке његовог деде краља Николе и да нема ништа мања права на црногорски престо него он. Он поручује принцу Николи да ни његов отац, ни његов деда нису били краљеви, па је тешко да и он може да буде.

Извор:  „Блиц”
Аутор:    Ивана Мастиловић Јаснић – 25. 07. 2011
Фото:    “Вијести”

„Мој први долазак у Србију са породицом, 1991. године, био је испуњен јаким емоцијама. Дочекало нас је неколико десетина хиљада грађана, и ја сам заиста био дирнут. То је било остварење мога сна да се вратим кући и једна од прекретница у мом животу“, овим речима почиње своју исповест у „Блицу недеље” престолонаследник принц Александар II Карађорђевић.

Брачни пар Карађорђевић са тенисеркама Аном Ивановић и Јеленом Јанковић

Пре неколико дана, тачније 17. јула, прославио је два јубилеја – свој 66. рођендан и деценију од како је добио право да се усели у дом својих предака – Бели двор на Дедињу. На основу одлуке владе тадашње СР Југославије принц Александар Карађорђевић и чланови његове породице су се 17. јула 2001. уселили у краљевску резиденцију у Београду која је југословенској краљевској породици одузета после Другог светског рата.

Како је изјавио поводом десетогодишњице повратка у земљу, у Србији су се у међувремену дешавале и добре и лоше ствари, али се Србија „озбиљно трудила да се отргне од прошлости и крене напред ка Европи”. За наредних десет година Србију види као напредну демократску земљу и чланицу ЕУ. Наставите са читањем →

ПОДГОРИЦА – Потомци црногорске краљевске династије Петровић у петак долазе у Црну Гору, чиме и формално почиње да се остварује њихов статус, регулисан недавно усвојеним законом о положају династије. Принца Николу Петровића, праунука краља Николе, и његову породицу, како је најављено, примиће председник Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић и премијер Игор Лукшић.

У петак увече, у башти Дворца краља Николе, на Цетињу, премијер Лукшић ће приредити свечани пријем, поводом доласка потомака династије Петровић. Скупштина Црне Горе недавно је усвојила посебан закон о статусу династије Петровић, којим су регулисана њихова права и привилегије. Црногорски принчеви и принцезе ће на Цетињу добити нову репрезентативну зграду као своју резиденцију, а у Подгорици ће имати велики стан. Петровићима ће, такође, бити враћен део некретнина које су припадале њиховим прецима. Потомци црногорске династије имаће право да у име Црне Горе обављају и одређене репрезентативно-протоколарне послове.

Принц Никола Петровић, праунук краља Николе, чешће је у Црну Гору долазио од 90-их година прошлог века, али приватно и као оснивач манифестације Цетињско бијенале. Принц Никола је син Михаила Петровића који је 1941. године одбио да прими круну Црне Горе коју му је понудила Италија у улози окупатора. Династија Петровић напустила је Црну Гору почетком 1916. године. након победе црногорске војске на Мојковцу, а пораза на Ловћену, услед чега је уследила њена окупација.

Одлукама нелегалне такозване Велике народне скупштине, одржане у новембру 1918. године у Подгорици, династији Петровић је забрањен повратак у земљу, а одузета су јој и сва друга права. Поменути закон који је недавно усвојила Скупштина Црне Горе садржи одредбу да је присаједињење Црне Горе Србији 1918. године била њена „насилна анексија“. Доношење тог закона принц Никола је окарактерисао као моралну и историјску рехабилитацију црногорске краљевске лозе.

Краљ Никола, последњи од седам владара из династије Петровић, умро је у избеглиштву, у Француској, 1921. године, а тадашњи краљ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, његов унук Александар Карађорђевић није дозволио да буде сахрањен у Црној Гори. Кости краља Николе и краљице Милене, као и њихових ћерки Вјере и Ксеније, пренесене су у Црну Гору 1989. године и сахрањене у цркви на Цетињу.

Извор: Агенција Бета

У Тополи је 22.маја 2011.године отворена канцеларија Сабора Монархиста Србије.

У 2010.години је основан Национални монархистички блок  Србије и сачињен предлог  Резолуције о НАЦИОНАЛНОМ МОНАРХИСТИЧКОМ БЛОКУ СРБИЈЕ који је на Председништву приликом отварања канцеларије и усвојен 22.маја 2011.године. Поводом усвојене Резолуције Председништво САБОРА је донело између осталих и једну значајну одлуку да се по захтеву о прихватању Резолуције 1481 Парламента Савета Европе, да се упуте захтеви државним органима Србије да се прихвате: Резолуција 1481  парламента Савета Европе /усвојена 25. јануара 2006.године/ о Потреби за међународном осудом злочина тоталитарних комунистичких режима и у вези Резолуције 1096 из 1996. године о мерама за уклањање наслеђа бивших тоталитарних комунистичких система инсистирати да се изврши морална оцена и осуда извршених злочина који играју важну улогу у образовању младих генерација.
Сама канцеларија се налази на адреси: Булевар Краља Александра I број 9 у Тополи.

Данашњу варошицу Тополу основао је Карађорђе Петровић око 1781. године која је у време великог Вожда представљала центар око кога се народ окупљао. Градњом утврђеног града 1805-1813. године Топола је постала значајно стратешко насеље и Карађорђева престоница. И поред тога што је нахија носила име Крагујевац, који је био центар, ‘’по свом политичком значају далеко испред њега иде Топола у Јасеници, где је био стан врховног Вожда и престоница устаничке Србије’’, – др Б.Марковић: Крагујевачка нахија 1815-1839, св. 1 Државна архива НР Србије, Београд,1954.

Највећи успон у развоју варошице Тополе осетио се доласком на власта кнеза Александра Карађорђевића, који је обновио град, конаке и задужбину свога оца, подигао гостионицу, касарну за кавалеристе. Настојањем кнеза подигнуте су свештеничка кућа, школа, среска и општинска кућа, установљена су два годишња вашара, који су узроковали јачање Тополе као трговачког центра.