Nataša Jovanović | 25.08.2011
www.pecat.rs

O ulasku Srbije u EU, NATO standardima, Kosmetu, prednosti rojalističke u odnosu na republikansku ideju, petooktobarskim promenama, restituciji, te zloupotrebi četništva…

Pitanje ulaska u NATO je uvredljivo

Princ Vladimir Karađorđević

Moj prvi susret sa Srbijom teško mogu da opišem. Letimo iznad moje zemlje, zemlje mojih predaka i gledam kako ona gori. Nisam znao da je reč o Vukovaru. Rekao sam: Gospode Bože, da li je moguće da se tamo dole jedan narod, Srbi i Hrvati međusobno ubijaju? Sleteli smo na surčinski aerodrom gde nas je, pored hiljade okupljenih, čekala i grupa od oko 300 Hrvata koji su uzvikivali: ‘Živeo Karađorđević’. A mi smo samo neki sat ranije preletali Vukovar koji je goreo. Trebalo mi je mnogo vremena da shvatim šta se u stvari desilo. Bio je to za mene spor i težak proces. Zapravo, svoju istoriju nisam znao do 1990. godine, jer posle razvoda mojih roditelja 1973. godine moj otac je otišao sa Mici Lou i to je bio kraj, sve do 1990. godine kada sam došao u moju zemlju i susreo se sa strahotama ratnog stanja.

Bilo je to nemoguće shvatiti. Ali taj put u Srbiju bio je najveći događaj u mom životu.
Mnogo veći nego smrt moga oca“, kaže u intervjuu za „Pečat“ NjKV Vladimir Karađorđević, sin princa Andreja i unuk kralja Aleksandra, sedmi pretedent na srpski i po majčinoj liniji, treći na ruski carski presto Romanovih.

• 
  Osvedočeni ste evroskeptik. Kako se desilo da, s takvim uverenjima, vaš izbor mesta za život budu Britanija ili Nemačka koje su u zajednici evropskih naroda?

- Tačno je to da sam evroskeptik. Ne mrzim EU iz razloga što ona ima neke veoma pozitivne aspekte, ali kada bih birao zemlju u kojoj bih živeo to bi, bez ikakve sumnje, bila Srbija, u kojoj ću, nadam se, uskoro živeti.

• 
  Znači li to da put Srbije u Evropu, kao prioritetan zadatak spoljne politike Borisa Tadića doživljavate tek kao obećanje?

- Situacija je veoma komplikovana i ide u jednom lošem smeru. Mislim da ulazak Srbije u Evropsku uniju kao ideja nije besmislena, ali nameće se pitanje koja je to cena i koliko još moralnih, kulturnih i predanjskih odlika kao zemlja moramo da pogazimo da bi postali članica EU. Mislim da moramo da revidiramo put koji je Srbija sebi zacrtala, stavljajući na papir i čega smo se do sada odrekli i čega bi još trebalo da se odreknemo zarad neizvesne budućnosti u EU. Verujem da je blizu trenutak kada ćemo morati da donesemo vrlo važnu odluku da li je to odricanje vredno i konačno šta time dobijamo. Nije teško zaključiti šta se trenutno dešava sa zemljama EU, a slika nije nimalo lepa, ni obećavajuća. Ta zajednica nudi određene prednosti, ali ako ih uporedimo sa negativnim aspektima, mislim da Srbija mora da bude vrlo, vrlo oprezna po tom pitanju.

Наставите са читањем →

Данило Вујадиновић | 28. 08. 2011.
Блиц

Краљ Петар из Кур-салона наредио мобилизацију

Представници обе српске династије, Карађорђевићи и Обреновићи, много су улагали у бање, често су у њима боравили и по неколико месеци, а понекад су у својим бањским резиденцијама доносили и важне државне одлуке.

Бисте краља Петра I и краља Александра I у парку бање Ковиљаче

Тако се, игром случаја, краљ Петар Други Карађорђевић, бежећи из Београда 6. априла 1941, након вечере код градоначелника Зворника Станка Николића накратко обрео у чувеном Кур-салону бање Ковиљаче где је и прогласио општу мобилизацију, а потом се пребацио у Црну Гору и са никшићког аеродрома емигрирао у Грчку.

Краљ Петар Први Карађорђевић

Иронијом судбине тада још малолетни Петар (рођен 23. септембра 1923) ову тешку и нажалост закаснелу одлуку донео је у раскошном ентеријеру елитне бањске дворане, грађене као прототип једног од версајских двораца, коју је властитим средствима подигао његов отац, краљ Александар И Карађорђевић. Отворен 1932, Кур-салон (од француске речи „кура“ – лечење) је био стециште уметника, боема и новинара из целог света и омиљено место боравка краљевске породице.
Наставите са читањем →

Краљ Петар Први - биографија

Београд | 16. Август 2011.

Данас је одржан помен поводом 90 година од смрти Њ.В. Краља Петра Првог у цркви Светог Ђорђа на Опленцу.

Kраљ Петар Први

Због раније прихваћених обавеза у иностранству, Њ.К.В. Престолонаследник Александар Други, праунук Њ.В. Краља Петра Првог, није био у могућности да присуствује овом догађају. У његово име помену су присуствовали г-дин Драгомир Ацовић, члан Крунског савета и г-дин Чедомир Антић и г-дин Милорад Савићевић, чланови Крунског кабинета

Венац су такође положили и Њ.К.В. Принц Владимир и Принцеза Бригита.

Свету литургију је служио Његово Преосвештенство Владика шумадијски Г. Јован. Њ.Е. г-дин Предраг Марковић, министар културе, информисања и информационог друштва, положио је венац у име Владе Србије. Венце су положиле и званичне делегације Министарства рада и социјалне политике, Војске Србије, општине Топола, представници Задужбине Краља Петра Првог, а помену је присуствовао и велики број грађана.

По завршетку службе, Њ.Е. г-дин Предраг Марковић отворио је изложбу Краљ Петар Први, владар и ратник, у кући Краља Петра Првог на Опленцу. Изложбу је организовао Историјски музеј Србије у сарадњи са Задужбином Краља Петра Првог.

Краљ Петар Први Карађорђевић био је пето дете Кнеза Александра и Кнегиње Персиде (кћерке Војводе Јеврема Ненадовића), а рођен је на Петровдан, 11. јула 1844. године.

Деда му је био врховни Вожд Првог српског устанка, Карађорђе. У лето 1883. године на Цетињу се оженио Кнегињом Љубицом – Зорком, најстаријом кћерком црногорског Књаза Николе. У том браку рођено је петоро деце: кћерке Јелена и Милена (умрла као дете), и синови Ђорђе (одрекао се права наследства престола 1909), Александар и Андрија (умро као дете). 28. Маја 1903. Године Војска је извела државни удар и прогласила Кнежевића Петра Карађорђевића за Краља Србије, што је својим избором потврдила Народна Скупштина 15. јуна. Краљ Петар Први умро је у Београду, 16. августа 1921. године а сахрањен је у крипти цркве Светог Ђорђа на Опленцу.

Односи сa јавношћу
Краљевски Двор
www.dvor.rs

З. ГОЛУБОВИЋ | 12. август 2011.

У Тополи очекују да се задужбини краља Петра Првог Карађорђевића коначно врати одузета имовина

Тестаментом краља Петра Првог имовина на Опленцу завештана као посебна задужбина.

Вила Краља Александра

У граду вожда Карађорђа очекују да се на основу Закона о враћању одузете имовине и обештећења, чији се нацрт налази на јавној расправи и чека да буде усвојен у Скупштини Србије – коначно врати целокупна имовина Задужбине краља Петра Првог Карађорђевића на Опленцу.

У Задужбини и општини тврде да је после Другог светског рата нова комунистичка власт ту имовину отела незаконито. Приликом обнове земљишних књига 1947. године уписана је као државна, на основу лажних изјава спорних сведока да је имовина породице Карађорђевић у Тополи конфискована као приватна, што није тачно. Имовина на Опленцу је тестаментом њеног оснивача и улагача краља Петра Првог остављена као посебна задужбинарска имовина, тако да је Задужбина још 1994. године покренула тужбу за брисање такве укњижбе.

У маратонском судском спору, првостепени суд у Тополи донео је осам пресуда да се имовина на Опленцу укњижи на Задужбину. Пресуде су углавном укинуте на жалбу републичког јавног правобраниоца, да би прошле године Апелациони суд у Крагујевцу спор окончао апсолутним оспоравањем права Задужбине да јој се имовина врати.

Оно што се последњих осамнаест година водило као судски спор између Задужбине и општине Топола, с једне стране, и државе Србије, са друге стране, а што се, нажалост, показало као Гордијев чвор који је врло тешко расплести, у овој години би требало дефинитивно да доживи некакав завршетак, сматра Драган Јовановић, председник општине.
– Врло је битно да се то једном разреши, јер постоје огромни проблеми око 140 хектара земље и објеката на Опленцу, од хотела до резиденцијалних објеката које користи Влада Републике Србије, а не улаже ни један једини динар, па су све више руинирани и пропадају.
Миладин Гавриловић, директор Задужбине краља Петра Првог, потврђује да су резиденцијални објекти у очајном стању. Већ двадесетак година их углавном нико не користи.

Вила краљице Марије, у којој је она често боравила са престолонаследником Петром и краљевићима Томиславом и Андрејом, изграђена је 1926. године. Пространу приземну зграду са сутереном и мансардом данас чувају три радника и новац стиже само за текуће одржавање.

Веома лепа вила краља Александра из 1923. године, чију је изградњу започео још краљ Петар, данас не може да се користи. Кров прокишњава, канализација не функционише. У овој вили је последње године живота провео принц Томислав.
– После његове смрти, 2000. године, добили смо кључеве и имамо средства тек за одржавање текуће хигијене – наводи Миладин Гавриловић. – Више пута смо слали дописе Влади Републике Србије и долазиле су неке комисије које су утврђивале обим неопходних радова. Ништа није предузето, осим што је било усмених обећања да ће се идуће године учинити нешто. И тако стално.
Наставите са читањем →

Е. В. Н. | 10. август 2011.

Потомци породице Карађорђевић очекују да им се врати и имовина у Црној Гори, Словенији и Македонији.

Арбитражу суда у Стразбуру затражили наследници и Александра и Павла Карађорђевића.

Милочер

Потомци краљевске породице Карађорђевић не потражују само имовину у Србији. Њихови правни заступници поднели су захтеве властима у Црној Гори, Словенији и Македонији да им врате виле, имања, резиденције… одузете Титовим указом из 1947. године. Црна Гора и Словенија су ове захтеве одбиле, па су правни заступници породице Карађорђевић предмете упутили Међународном суду у Стразбуру и још чекају решење.

Питање права Карађорђевића на одузету имовину у Црној Гори поново је покренуо ових дана Будимир Алексић, посланик опозиционе Нове српске демократије.
- Као што је враћена имовина династији Петровића, тако треба обештетити и Карађорђевиће, као и све грађане Црне Горе који су на било који начин имовински оштећени – изнео је Алексић став своје партије. Упркос јасној политичкој поруци коју је, одговарајући на ову иницијативу, послао високи функционер владајућег ДПС, да Карађорђевићи нису исто што и Петровићи и да ни Петровићима „имовина није враћена већ уступљена на трајно коришћење“, заступници српске династије рачунају на правне адуте.

Најатрактивнија заоставштина Карађорђевића у Црној Гори, некадашњи дворац првог југословенског краља, ујединитеља Александра Карађорђевића у Милочеру, и део острва Свети Стефан укњижени су као приватно власништво краљице мајке Марије Карађорђевић. Изградња милочерског дворца са осам помоћних објеката – који је после Другог светског рата адаптиран у хотел и уписан у катастарске књиге на име ХТП „Будванска ривијера“, а у међувремену уступљен у тридесетогодишњи закуп сингапурској компанији „Аман ризорт“ – према архивским документима, финансирана је из приватне краљевске касе. Непосредно пред трагични одлазак у Марсељ 2. октобра 1934, краљ је донео решење да се из његове касе исплати архитекти Драгомиру Тадићу сума од 37.000 динара на име његовог потраживања за израђене скице и планове дворца „Милочер“.
Наставите са читањем →

Аутори: В. ТАЛОВИЋ – М. ЛОПУШИНА
Потомци краљевске породице у Србији са надом очекују усвајање Закона о реституцији.

Александар Карађорђевић захтева да дворски комплекс
добије статус приватне имовине

Имовина Карађорђевића опет је у жижи јавности: док из црногорске опозиционе Нове демократије траже да се династији врате одузете виле и имања у Црној Гори, у Београду су потпредседник Владе Божидар Ђелић и принц Александар разговарали о имовини коју Карађорђевићи потражују у Србији. Договорено је да заступници престолонаследника Александра доставе додатне коментаре на Нацрт закона о враћању одузете имовине и обештећењу, који је тренутно на јавној расправи.

Престолонаследник Александар II Карађорђевић

- Постоје прецизни спискови одузете имовине и они ће бити поново поднети надлежним органима, како Влада захтева, јер је и нама, као и многим грађанима Србије, имовина нелегално конфискована 1947. – каже за „Новости“ престолонаследник Александар Карађорђевић.
Задовољан је, каже сусретом са потпредседником Ђелићем. – Али, видећемо како ће у будућности изгледати сам процес повраћаја имовине, јер треба урадити још доста тога. Нацрт закона први је корак, али врло важан, који је направила Влада.

Унутрашњост дворског комплекса

За породицу Карађорђевић спорна је одредница у Нацрту закона о реституцији – „Изузеци од враћања у натуралном облику“ која каже да је „Дворски комплекс на Дедињу, уређен посебним законом као и друга културна добра од изузетног значаја у државној својини“. То, практично, значи да дворски комплекс, који од 2001. године користи престолонаследник са супругом и синовима, није предвиђен за враћање, па је престолонаследник од Владе Србије затражио измену и враћање дворског комплекса као породичне имовине.
Наставите са читањем →

Аутор: Агенција БЕТА | Уторак, 2. Август, 2011.

Београд – Бивши министар за економске односе са иностранством Србије Милан Париводић оценио је данас да је нацрт закона о реституцији „у доброј мери непотпун“ и да ће морати да буде уграђена заменска реституција.

Бивши министар за економске односе са иностранством Србије Милан Париводић

„Мислим да неће бити начина да овај закон избегне давање друге имовине, пошто то предвиђа и закон о црквеној реституцији, који је потврдио Уставни суд“, рекао је Париводић.

Према његовим речима, Нацрт закона о враћању одузете имовине и обештећењу, који је крајем прошле седмице представила Влада Србије, јако је сузио натуралну реституцију, а у делу о новчаном обештећењу је потпуно недоречен и „оставља ту обавезу некој будућој влади.
„Иде се на драстично сужавање објекта натуралне реституције градског грађевинског земљишта, пољопривредног и шумског земљишта“, рекао је он.

Према мишљењу Париводића, натурална реституција треба да буде што шира, да у случајевима кад имовина не може да се врати због стечених права треба у што већој мери да се иде на заменску реституцију и тек на крају остаје финансијска реституција.
„Финансијска реституција у том случају не може бити тако велика, јер ће велики број захтева бити решен на прва два начина“, рекао је Париводић, који је 2007. године направио верзију нацрта закона о реституцији. Наставите са читањем →

Београд
01. 08. 2011

СТАРИ ВЛАСНИЦИ ОГОРЧЕНИ ПРЕДЛОГОМ О ВРАЋАЊУ ИМОВИНЕ

Закон о реституцији: Имам милионе, а живим у беди
Сиромашни буржуји – Одузимање телевизије, фабрике порцелана, кућа, станова и локала породицу Стајковић из Зајечара довело до сиромаштва. Неправда – Снаја бившег индустријалца и унуке Николе Пашића, Данка (76), од своје пензије храни себе и још троја уста

Данка Стајковић: “Све власти обећавале”

Уместо да живи како доликује, Данка Стајковић (76) из Зајечара, снаја бившег индустријалца и унуке Николе Пашића, довија се да би преживела. Од пензије храни себе и још троје уста, две ћерке и унуку, пошто је њену породицу одузимање имовине непроцењиве вредности довело до социјалне беде.
Сећајући се кроз шта су све њена породица и она прошли, Данка каже да не може да верује да је и од ове власти, којој је много веровала, доживела разочарење. Прво што јој је распродала имовину, а затим сервирала Нацрт закона о повраћају одузете имовине, по којем се она враћа у натури или путем државних обвезница и новцу.
- Могла сам у живот да се закунем да ће ми до 2011. године бити враћена целокупна имовина. Кад оно… Сви су је вратили. И Албанија, и Бугарска, само Србија није – почиње своју потресну причу Данка.
Свекар јој је, каже, био индустријалац који је подигао готово половину Зајечара, а који је оженио Марију, унуку Николе Пашића. Муж, архитекта, наставио је у време комунизма да гради Зајечар, док је она радила у банци. Стајковићи су, међутим, остали без фабрике порцелана, локала, станова који су продати, телевизије, кућа које су порушене, прве банке у Зајечару коју је основао отац Данкиног свекра.

Имала, па немала…

- Сада сам само сиромашна старица, која има све а нема ништа. Потражујемо много. Имали смо ту „срећу“ да су нас погодиле и конфискација и национализација и експропријација. Мој свекар је за време Првог светског рата закупио бродове и, после њега, трговао житом са Русијом. Тако се обогатио. Дошао је у Зајечар и подигао пола града. Пошто су нам све одузели, сада смо социјални случајеви. Врло тешко живимо. Од моје пензије у кући у Зајечару. Плаче ми се кад се сетим шта смо имали, а затим се осврнем и видим шта ми је остало – каже Стајковићева.
Данка је имала 50 година када је остала удовица и када је борба за имовину, коју води 11 година, припала њој. Када је коначно мислила да ће свему доћи крај, „дочекао“ ју је пре неколико дана обелодањени Нацрт закона о враћању одузете имовине, што ова старица, ни под тачком „разно“, не прихвата.
- Иритира ме тај закон. Ја обвезнице сигурно нећу доживети. Није доживела ни моја свекрва, сви су помрли, а и ја ћу вероватно… Не желим ни обвезнице, ни новац. Желим да ми се врати имовина онаква каква јесте. Желим да сачувамо нашу дедовину, очевину, успомене – наглашава Стајковићева.
Комлпетан текст можете прочитати у штампаном издању Press-a

Aутор: Љубинка Рачић
Извор: Press

Данас, 30.7.2011.

Престолонаследник Александар Карађорђевић о односу политичког врха према Краљевском дому, уставној монархији, инциденту на Газиместану…

Не диктирамо ми другима пут – него они нама

Аутор: Јелена Тасић

Старешина Краљевског дома Карађорђевић престолонаследник Александар 17. јула је на свој 66. рођендан обележио и 10. годишњицу од како се за стално вратио у Србију. Ове године навршавају се и две деценије од његовог првог доласка у отаџбину. У разговору за Данас престолонаследник Александар говори о овим личним јубилејима, односу политичког врха према Краљевском дому Карађођевић, уставној монархији, реаговањима на његову честитку државним властима поводом хапшења хашког оптуженика генерала Ратка Младића, инциденту на Газиместану…

• 
  Шта за Вас значе ове годишњице везане за Ваш поврaтак у Србију и како видите своју улогу у јавном и политичком животу током ових протеклих година?

- То су значајне, рекао бих историјске годишњице. Не само за мене. Много се издогађало за то време, променио се наш живот, али и живот народа у нашој земљи и изван ње. О својим активностима могу да кажем само следеће: радио сам оно што сам могао и колико год сам могао да помогнем свом народу и својој земљи. У чему сам успео, а у чему нисам, сведочиће историја. Моја супруга и ја смо са великим задовољством урадили доста тога и на хуманитарном и образовном пољу у Србији и поносни смо на то. Било је много активности како у Србији тако и у иностранству. Уз велике напоре смо одржавали Дворски комплекс, што представља огромну одговорност, али се надамо да ћемо успети да очувамо овај српски Версај.

• 
  Шта сматрате Вашим највећим доприносом напретку Србије и да ли постоји нешто што бисте сада, са садашњим искуством, другачије урадили током протекле две деценије?

- Поред хуманитарног рада и рада на пољу образовања, изузетно сам поносан на свој допринос у довођењу страних инвеститора у Србију. Такође, моја супруга и ја се увек трудимо да поправимо имиџ Србије у иностранству и у ту сврху користимо и своја међународна пријатељства. Наравно, могли смо постићи и више да је било добре воље међу неким нашим политичарима да боље сарађујемо за добробит Србије. Моја супруга, моја деца и моја фамилија нису конкуренција, него особе које су увек спремне да помогну за добробит грађана Србије. Наставите са читањем →

На лични позив Његовог краљевског височанства принца од Велса, игуман Свете српске царске лавре Високопреподобни архимандрит Методије посетио је Велику Британију и учествовао у добротворном пријему посвећеном обнови Хиландара од последица великог пожара. Скуп се одржао 28. јула 2011. на краљевском имању Хајгроу (Highgrove), званичном породичном дому Њ.К.В. принца од Велса.

Краљевско имање Highgrove

Пријем је организован као део акције „Chilandar Appeal“ Друштва пријатеља Свете Горе из Велике Британије. На донаторском скупу је било присутно око 100 званица из Велике Британије, Европе и Сједињених Америчких Држава, међу којима и десетак угледних припадника српске дијаспоре. Присутни су били и проф. др Владета Јанковић, амбасадор Србије у Ватикану и Бранимир Филиповић, отправник послова амбасаде Србије у Великој Британији. У пратњи игумана Методија су били јеромонах Исаија Хиландарац, монах Ромило Хиландарац и директор Задужбине Светог манастира Хиландара, Миливој Ранђић. Приход од акције је намењен опремању радионице за конзервацију икона и рукописа по којима је Хиландар познат у светским оквирима и који представљају један од најзначајнијих делова његове непроценљиве ризнице.

Принц Чарлс и игуман Хиландара

Након катастрофалног пожара 2004. ЊКВ принц од Велса је упутио лично писмо подршке братству манастира Хиландара, наводећи том приликом да свако ко има осећај за лепо, не може да не буде погођен страдањем Хиландар. Принц је имао прилику да посети Хиландар пре пожара, 12. септембра 2003. и том приликом изразио велико дивљење према лепоти и вредности његове баштине. . Наставите са читањем →