У Тополи је свечано обележено 200 година од подизања цркве пресвете Богородице у том граду и слава општине – Мала Госпојина

Црква пресвете Богородице

Свечаност је започела литургијом коју је служио Епископ шумадијски Господин Јован са свештенством.

Након литургије архијерејском граматом признања Епископ шумадијски Г. Јован одликовао је Милосава Петровића из Тополе и Горана Арсенијевића из Винче, док је Будимиру Стаматовићу уручен орден Св.Симеона Мироточивог.

Сечење славског колача обављено је испред зграде општине Топола у присуству великог броја грађана и званица, међу којима су били принц Александар Карађорђевић са супругом принцезом Катарином, амбасадор Русије у Србији Александар Конузин и председник Нове Србије, Велимир Илић. Сечењу славског колача предходила је литија коју је предводио овогодишњи домаћин славе, Милосав Петровић.

После верских свечаности, у 12 часова одржана је свечана седница Скупштине Општине Топола, на којој су уручене награде за допринос развоју тог краја. Грађанима се обратио председник општине Драган Јовановић као и принц Александар Карађорђевић. Посебну пажњу изазвао је амбасадор Русије и добитник повеље рођења Пресвете Богородице, Александар Конузин које се окупљенима обратио на српском језику.

САОПШТЕЊЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ
Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА
А Л Е К С А Н Д Р А II

Београд, 21. септембар 2011. – Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина у пратњи г-дина Драгомира Ацовића, члана Крунског Већа, присуствовали су церемонији обележавања два века од подизања Храма Пресвете Богородице у Тополи, а потом и прослави храмовне славе Мале Госпојине.

Свечана прослава започела је Светом архијерејском литургијом коју је служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован у Храму Пресвете Богородице, након чега је уследила свечана Литија улицама Тополе.

По завршетку Литије, Њихова Краљевска Височанства присуствовали су свечаној седници скупштине општине Топола у дворишту Карађорђевог града, где је уследила додела општинских признања и протоколарна обраћања. Окупљенима су се обратили Њ.К.В. Престолонаследник Александар, г-дин Драган Јовановић, градоначелник Тополе и Њ.Е. г-дин Александар Конузин, амбасадор Русије у Србији. Након тога окупљени гости присуствовали су културно уметничком програму а потом и свечаном славском ручку.

Градња Храма Пресвете Богородице, под покровитељством Вожда Карађорђа, трајала је од 1811. до 1813. године, и то је само један од његових градитељских подухвата. Живописни иконостас дело је зографа Јеремије Михаиловића, док је највећи део фресака осликао Петар Николајевић Молер.

www.dvor.rs

СРБИ СА КОСМЕТА ПОНОВО ИДУ СТАЗОМ СОЛУНАЦА

Понедељак, 19. Септембар, 2011.

Пут којим се српска војска 1915. повлачила ка Албанији мештани северног Косова данас користе за снабдевање храном

ЈАРИЊЕ - Тамо куда су солунци ишли!

Север Косова већ пети дан ‘’дише’’ и живи захваљујући алтернативним, планинским путевима, који су не тако ретко тек обични усеци земље којима су људи ишли у централну Србију или назад на север Косово. До скоро су их користили за одлазак на свадбе, сахране, у болницу, али од пре неколико дана они их користе као главне трасе за одлазак по хлеб, брашно млеко…

- Један од тих путева је и онај у близини Јариња којим се српска војска 1915. године из Србије повлачила ка Албанији и касније ка Крфу и Виду. Те године пут преко Јариња који је сад блокиран није ни постојао. Ето, сада нам се историја понавља, пут који је тад био спас за српску војску сад је спас за српски народ на северу Косова – испричао нам је у Лепосавићу један од добрих зналаца историје.

Срби на северу знају да ће Кфору бити тешко да затвори све те силне алтернативне правце преко шума.
www.beta.rs

Aктер
Владимир Ђуричић, Козмас Мирковић

НАСЛЕДСТВО КАРАЂОРЂЕВИЋА

Колико кошта српска круна

Круна краља Петра Првог

У Кардељевом Указу из 1947. године детаљно је написано шта је и на којој адреси одузето од потомака краља Александра – Петра, Томислава и Андреја, за које круна има и симболичну породичну вредност, јер је изливена од дела топа који је родоначелник династије вожд Карађорђе заробио у боју са Турцима.

Прича о реституцији поново је актуелизовала и питање повратка имовине члановима краљевске породице Карађорђевић, наследницима Краља Петра Другог и кнежева Томислава и Андреја.

Поставља се и питање шта Карађорђевићи очекују да им буде враћено осим Дворског комплекса на Дедињу.

Члан Крунског већа Душан Бабац каже да је доста тешко рећи шта Карађордевићи очекују да им се врати. У овом тренутку сви Ијуди који нешто потражују су у једној категорији осим чланова породице Карађорђевић, чија је ситуација специфична. Одмах је експлицитно речено да Дворски комплекс на Дедињу не може да буде враћен у натури, него у виду обештећења. Не могу да добију ни круну направљену од вождовог тријумфалног топа из борбе с Турцима.

Оно што траже потомци српских владара, који воде порекло од Вожда Карађорда, записано је у Кардељевом Указу из 1947. године, у коме је детаљно забележено шта је од кога одузето. „Тај документ садржи детаљан попис имовине која је одузета Карађорђевићима. Тачно је написано шта је на којој адреси и у којој републици одузето од потомака Краља Александра, Петра, Томислава и Андреја. У Указу Президијума, који је потписао Едвард Кардељ, пише и шта је одузето Кнезу Павлу, чије наследнике оптерећује још један проблем. Кнез Павле је правосудном пресудом проглашен народним издајником, и док она не буде оборена и он не буде рехабилитован, његови баштиници не могу ништа ни да потражују, односно да очекују да им се врати“, каже Бабац, и подсећа да је Кнегиња Јелисавета пре неколико година покренула поступак за његову рехабилитацију.

Наставите са читањем →

На Липовици покрај Књажевца на путу према Црвењу 13.08.2011.год освештан је споменик жртвама комунистичког терора на челу са председником организационог одбора и председником Тимочког региона САБОРА МОНАРХИСТА СРБИЈЕ Верољубом Ристићем, председниkом општинског одбора Р.П Миодрагом Ранђеловићeм, председником општинског одбора Сабора Монархиста Србије Слободаном Тасићeм и повереником Миодрагом Живковићем као и многим другим патриотама који су се достојанствено одужили својим часним претцима који су мучки стрељани и побијени од стране комунистичких зликоваца, који су стрељали све што је било часно, паметно, достојанствено и у могућности да се њима супростави као прави домаћини, зато су их побили.

Липовица покрај Књажевца - споменик жртвама комунистичког терора

Прва комунистичка зликовачка убиства су учињена у месту Јевик, потом Густа шума и Липовица, а све то на територији Књажевца код од Књажевца према Црвењу.

Наставите са читањем →

Др Бранислав Глигоријевић | 07. септембар 2011.

Александар динамичан, Павле стидљив и затворен. Кнез Павле није знао прилике у земљи, нити га је то занимало.

Кнез Павле

Пo мишљењу Милана Антића, министра двора, који ће тај положај задржати и у време намесништва, Александар је кнеза Павла, као могућег намесника до пунолетства свог сина, увек држао на памети, али је пропустио стварање његовог ауторитета за вршење те одговорне функције. Међутим, тешко је стварати некоме ауторитет, ако он сам не поседује квалитете да се наметне својом личношћу, способностима и радом. У историји су познати случајеви, које неки сматрају правилом, да после нестанка с јавне сцене једног владара, јаке и снажне личности, настаје велика празнина која се осећа деценијама.

Кнез Павле после рата није стално живео у земљи, нити је имао какав важнији положај у јавном животу: био је председник Црвеног крста, Аероклуба, Џокеј-клуба, а нешто касније унапређен је у чин гардијског потпуковника. Политика му је била потпуно страна. Када је преузео положај намесника, кнез Павле је површно познавао прилике у земљи. Није ни показивао интерес за то, јер су га више занимали уметност и људи који нису имали неке везе са политиком.

По многим својим одликама, кнез је био сушта супротност покојном краљу. За разлику од Александра, који је био динамична личност, Павле је био повучен, стидљив по природи, затворен у себе, неспреман да се било коме супротстави или приближи, више склон закулисним радњама него да отворено изложи своје ставове. Према опажањима министра двора Антића, краљ Александар је био ”борац за идеју, за власт и величину. Отворен пријатељ, отворен непријатељ. Кнез Павле је био шпица и прзница. Памтио је и зло и добро, али никад није нагло реаговао”.

Наставите са читањем →

“Српске новине“, Чикаго | септембар-октобар 2011.

Ако се призна фактичко стање, да Краљевина Југославија није капитулирала, већ је током читавог рата имала краља, владу и војску, аутоматски отпада прича о “два покрета отпора“, смишљена ради рехабилитације комунистичког покрета у нашој земљи, у доба његовог масовног краха широм светаИ дан данас, различитим поводима, често чујемо фразу: “После капитулације Југославије 17. априла 1941. године…“ Та фраза упорно се преписује у уџбеницима историје, и даље слови као неспорна чињеница и практично представља неку врсту камена темељца за историјске радове о Другом светском рату. Тако је из ње изграђена и једна теорија новијег доба, она о “два покрета отпора“. Наводно, пошто је Југославија капитулирала, свако ко је желео имао је право да организује “отпор“, са једнаким правним премисама. Другим речима, “два покрета отпора“ већ од самих почетака полагала су једнако право на државотворност…

Ако се пак призна фактичко стање, да Краљевина није капитулирала, већ је током читавог рата имала краља, владу и војску, онда аутоматски отпада та прича о “два покрета отпора“. Ствари се тада морају посматрати кроз призму закона Краљевине: постојала је једна војска, регуларна Југословенска војска, а све друге формације у земљи биле су или окупаторске или петоколонашке, односно бандитске.

Циљ теорије о “два покрета отпора“ је очајнички покушај рехабилитације комунистичког покрета у нашој земљи, у доба његовог масовног краха широм света. Да се Власи не досете, та рехабилитација изводи се под паролом званом “рехабилитација Равногорског покрета“. Главном питању прилази се са супротне стране: ако се “Равногорски покрет“ правно изједначи са “Народноослободилачким покретом“, овај други не одлази на “буњиште историје“, већ му се аутоматски продужују легитимност и легалност, у свим аспектима које обухватају ови појмови.

Дакле, Краљевина Југославија није капитулирала 1941. године. После слома главних фронтова, како би се добило на времену, Врховна команда Југословенске војске овластила је једну делегацију, на челу са генералом Данилом Калафатовићем, “само да преговара о примирју, а не да то и потпише“. Значи, делегација није имала овлашћење да потпише ни примирје, док јој капитулација није ни поменута.

Пре икаквих преговора, десило се да су Немци заробили генерала Калафатовића и његове сараднике, 15. априла у Сарајеву. Тиме је аутоматски престала важност његовог овлашћења, јер по закону заробљеници не могу никога представљати и не могу бити преговарачи.

Наставите са читањем →

САОПШТЕЊЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ
Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА
А Л Е К С А Н Д Р А II

Београд, 7. септембар 2011. – У вези усвајања закона о реституцији, Њ.К.В. Престолонаследник Александар је дао следећу изјаву:

“У погледу Нацрта закона о реституцији очито је да разлике које постоје међу заинтересованим странама, укључујући професионални и лични аспект, захтева дубље разматрање.

Јавна расправа која је била неуобичајено кратка и ограничена на време летњих годишњих одмора, није уверила да је приступ предлагача у начелу прихватљив, неоспоран и охрабрујућ, што се тиче будућности нације.

Ако се приватно власништво третира као нека врста ограниченог права из аспекта наводног јавног добра, то се мора тумачити као лош однос према проблематици људских права уопште”.

www.dvor.rs

ИЗВОР: НОВОСТИ

Београд — Повратак одузете имовине чекају потомци богатих породица у Србији. Они
захтевају повратак велелепних здања у центрима Београда, Новог Сада, Суботице…

Трг Славија 1936. године

Јавна расправа о Закону о реституцији оживела је уверење наследника великих национализованих поседа да ће им имовина њихових предака ускоро бити враћена.

Већина наследника очекује повратак имовине у натури, а неки од њих планирају да наставе послове којима су се бавили њихови богати преци.

„Када ми држава врати плац прадеде Владе Митића на Славији, где је поставио темеље прве српске робне куће, покушала бих да са инвеститорима саградим тај објекат и остварим његов сан“, пуна је планова Марија Николић, праунука једног од највећих српских трговаца.

Влада Митић се као трговац доселио у Београд из Ужица и закупио кућу у Кнез Михаиловој улици, која је с временом добила народно име „Митићева робна кућа“, мада није била у власништву породице. Како се Митић богатио, тако је улагао у некретнине.

Супрузи Лепосави у мираз је донео зграду са 24 стана у Господар Јовановој улици, а купио је и плац на Славији и ударио темеље прве српске робне куће. Међутим, рат је спречио њено подизање. Данас овај Митићев плац са око 31.000 квадрата вреди око 16 милиона евра.

„Комунисти су 1945. мог прадеду Владу Митића, као народног непријатеља који је ‘радио у време када су Немци били у Београду’, осудили на годину дана присилног рада и одузели му сву имовину. Остао му је само стан у коме је живела породица Митић са још два ‘комунистичка подстанара’“, прича Марија Николић, иначе београдски трговац.

Један од највећих потражилаца одузете имовине су наследници чланова Трговачког фонда, који је основан 1903. у Београду као осигуравајуће и инвестиционо друштво са 3.200 чланова и капиталом од око 300 милиона динара. Његови чланови су били најугледнији српски индустријалци, банкари и трговци, чија су породична имена постала појам српског бизниса – Спасић, Бајлони, Вајферт, Митић, Вељковић… Они су били највећи власници фабрика, палата и вила у престоници. Трговачки фонд је купио земљиште и саградио Палату Албанија, а потом подигао и зграду Нолита, као и још три здања на Славији – где је данас зграда Народне банке Србије. Ова здања су одузета Трговачком фонду између 1958. и 1962. године.

У Србији и иностранству има око 3.300 наследника најбогатијих српских породица, које су све до 1944. године држале готово половину српске привреде. Њима је 1945, под видом борбе против буржоазије и сарадника окупатора, национализована сва имовина.

Никада није направљен попис те имовине бивших српских капиталиста“, каже Драгана Миловановић, оснивач Лиге за заштиту приватне својине и људских права из Београда и наследница имовине Драгомира Миловановића, њеног деде који је имао палату и две радње у Нишу, као и имовине баке Анђе Димитријевић, која је имала пола робне куће у Нишу.

Наставите са читањем →