Фељтон у Новостима:„Србија слави наследника“
Др Бранислав Глигоријевић | 04. септембар 2011.
За династију Карађорђевића најважније је било да добије наследника престола, који ће продужити лозу династије, а тиме, веровало се, и обезбедити стабилност државе.
Принц Петар прима рапорт
Наставци
1. Србија слави наследника
Зa династију Карађорђевића најважније је било да добије наследника престола, који ће продужити лозу династије, а тиме, веровало се, и обезбедити стабилност државе. Због тога је рођење првог сина краља Александра и краљице Марије сматран прворазредним догађајем. Кад је дошло то време, краљица је боравила и летњој резиденцији на Бледу, у Словенији, па су предузете све потребне мере за очекивани порођај. У последњем тренутку краљу Александру је дискретно скренута пажња да Срби не би никако прихватили да се, евентуално, наследник престола роди ван Србије. Краљица је сместа упућена за Београд а њени порођајни болови отпочели су већ на путу.
По доласку у Београд, лекарски конзилијум који је водио порођај „потврдио је“ својим потписима да је 6. септембра 1923. године у 2 часа и 55 минута, после поноћи, „рођено здраво мушко дете“. Према дворском протоколу, порођају краљице морали су да присуствују и највиши представници Владе и Скупштине, који су потписали протокол да су се „уверили“ да је краљица 6. септембра родила мушко дете… У земљи је рођење престолонаследника обележено топовским салвама и весељем. У Двор су од народа стизале честитке и дарови.
Крштење престолонаследника Петра обављено је 21. октобра у Дворској капели, уз присуство кума, заступника британског краља Џорџа, принца Алберта, војводе од Јорка. По обредима Српске православне цркве, крстио га је патријарх Димитрије освећеном водом из свих главних река Југославије.
Краљица Марија, образована по енглеским узорима, определила се да и своју децу одгаја на сличан начин. Млади престолонаследник био је препуштен енглеским дадиљама и васпитачима. Његов отац, краљ Александар, иако заузет државним пословима, налазио је времена да усмерава свог наследника. Жељу да му син наследи његове војничке способности симболично је изразио на тај начин што га је одмах по крштењу уписао за редова 5. чете, 2. батаљона 6. пешадијског пука, који је носио његово име.