ИНТЕРВЈУ: престолонаследник Александар Карађорђевић
Извор:Попитика 22.01.2012
Личне трошкове плаћам из свог џепа
Држава је конфискацијом из 1947. преузела обавезу да се брине о дворском комплексу. – Уколико нам се врати имовина, нашли бисмо начина да финансирамо њено даље одржавање

Чим су објављени подаци о новцу који држава из буџета издваја за одржавање дворског комплекса на Дедињу, краљевска породица Карађорђевић одмах се нашла на удару дела сензационалистичке штампе и политичара који на овој, иначе јавности недовољној расветљеној, теми убирају политичке поене. О томе како у Србији заиста функционише дворски комплекс, за „Политику“ говори престолонаследник Александар Карађорђевић.
„У тренутку када сам се 2001. године уселио у дворски комплекс, он се налазио у стању потпуне оронулости. Био сам принуђен да продам имовину у Лондону како бих обавио најнеопходније поправке и обезбедио одржавање комплекса. У каквом стању се налазио комплекс, може се видети из извештаја државне комисије, урађеног 90-их година, као и из извештаја комисије приликом примопредаје 2001. године. Од 2001. године до средине 2004. године, када је дворски комплекс поново враћен на државни буџет, породица Карађорђевић финансирала је његово одржавање“, каже Александар Карађорђевић.
Када је држава Србија заправо почела да финансира одржавање комплекса на Дедињу?
Дворски комплекс на Дедињу, који је саградио мој деда, краљ Александар Први, и који је приватно власништво мога оца краља Петра Другог, мојих стричева принца Томислава и принца Андреја, конфискован је Кардељевим декретом 1947. године. Одузимањем имовине држава је на себе преузела одговорност одржавања комплекса, из државног буџета. Тако је било током диктатуре, а и за време режима који је био на власти до 2000. године.
Да ли је тачна рачуница према којој је одржавање комплекса у последњих седам година коштало грађане Србије готово пет милиона евра?
Врло је важно једном за свагда разјаснити да се сви наши лични трошкови плаћају из мојих сопствених средстава, а не из буџета. Средства из буџета су намењена културним промоцијама, изложбама, туристичким посетама и редовном одржавању. Морате имати на уму да је приступ комплексу био забрањен претходних 60 година, а да је од 2001. неколико стотина хиљада посетилаца прошло кроз њега.
Од 2005. до данас, Фонд „Краљевски двор“, у сарадњи с Министарством за културу, унапред планира буџет за одржавање, а на крају сваке године подноси се детаљан извештај. Сваке године ревизију врши и позната светска ревизорска компанија КПМГ.
Да ли је новац који држава издваја довољан за одржавање?
Не, није уопште. Новац који је држава давала од средине 2004. па до краја 2007. био је релативно довољан. После тога је сваке године издвајано све мање новца, па више нису могле да се наставе стално потребне поправке, које тако велика целина захтева да би могла да опстане. Нови кров на Белом двору прокишњава, што отежава коришћење ове зграде. Уз то – грејање и електричне инсталације у Белом двору захтевају озбиљне интервенције. Држава то зна, и мада ће крајњи трошкови услед овог немара бити много већи, не видим спремност да ишта предузме.
А јесте ли ви спремни на то?
Обавестио сам владу да, уколико се породична имовина врати у власништво, ми бисмо нашли начина да финансирамо даље одржавање. До тада обавеза владе је да одржава комплекс, с обзиром на то да је у њеном власништву као конфискована имовина. Желим да кажем да сам, захваљујући личним контактима, обезбедио бесплатну стручну рестаурацију највреднијих слика ликовне збирке дворског комплекса.
Колико је људи запослено у Фонду „Краљевски двор“ и ко им је послодавац – држава или породица Карађорђевић?
Фонд је правно лице регистровано 2001. у Министарству културе, одговорно за одржавање комплекса и за запослене кустосе, водиче и помоћно особље укључено у културне и туристичке активности, као и у текуће одржавање. Тренутно има 24 запослене особе, што није ни приближно довољно. Комплекс се простире на више од 130 хектара парка и шуме, а састоји се од две палате и већег броја помоћних зграда. Ови објекти има укупну површину од 8.000 квадратних метара. За време диктатуре, овде је радио максималан број особља, а данас је број запослених у Фонду скоро занемарљив. Можете и да проверите, у циљу објективног обавештавања читалаца, колики број људи је ангажован у сличним државним установама.
Како оцењујете предлог законског решења за регулисање односа између породице Карађорђевић и државе Србије?
Био сам у прилици да погледам Нацрт закона који је Скупштини предложила Влада и морам да признам да не разумем бурне реакције, јер у том нацрту практично нема ничег конкретног.
Мислите да би нешто требало мењати у том нацрту закона?
Када је један овако празан закон изазвао такву јавну кампању, тешко је замислити каква би реакција била да је нечега заиста било у њему.
Марко Албуновић
———————————————————–
Краљ Петар Други никада није абдицирао
Како оцењујете ставове оних који негирају вашу титулу престолонаследника?
Мој отац краљ Петар Други није никада абдицирао, те измишљотине о абдикацији се повремено појављују да би изазвале збрку у јавности. Исто тако је апсурдна прича о возу који је наводно напустио земљу 1941. године натоварен златом.

Карађорђевић: Парламентарна монархија добар имиџ за Србију
16.01.2012 јуГмедиа
ЛЕСКОВАЦ – Престолонаследник Александар Карађорђевић, који је данас боравио у Лесковцу са супругом Катарином, изјавио је да би уставна парламентарна монархија била добар имиџ за Србију и да би он као краљ био само амбасадор Србије.
“Мислим да је уставна парламентарна монархија врло добра за имиџ наше земље. Ми смо увек били монархија.
Имали смо добре и лоше дане, али је врло важно да обележимо наше корене, који су увек били монархистички…Мој посао би био да будем велики амбасадор нашим политичарима”, казао је Карађорђевић на пријему код градоначелника Лесковца Слободана Коцића, одговарајући на питања новинара.
Оценио је да политичари у Србији нису спремни за монархију.
“Они нису сигурни, нису стабилни. Они знају како раде уставне парламентарне монархије у Европи, Аустралији и Јапану, они су путовали много, али нису расположени за овакво решење јер неки желе да буду председници наше земље. Нисам против република које имамо око нас, али наша монархија је српска монархија, Карађорђе је отац наше модерне државе”, закључио је Александар.

Упитан да ли његови синови уче српски језик и када ће доћи да живе у Србију, Александар је казао да Петар, Филип и Александар стичу важна пословна искуства у Европи и Америци и да су му рекли да ће се настанити у Србији „када он буде сео на престо“.
“Они би били врло срећни да ја будем на челу наше земље као краљ”, казао је.
Престолонаследник Александар се осврнуо и на критике које се односе на његово недовољно познавање српског језика.
“Нажалост, живео сам много година у иностранству. Био сам непријатељ. Имао сам две године када је господин Кардељ потписао закон за мој егзил. Сада сам овде, имам шансу да причам са вама и сваког дана мој српски језик је бољи”, истакао је.

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
________________________________________
The Office of H.R.H. Crown Prince Alexander II

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

BOŽIĆNA I NOVOGODIŠNJA PORUKA PRESTOLONASLEDNIKA ALEKSANDRA II VERNICIMA KOJI SLAVE BOŽIĆ I NOVU GODINU PO JULIJANSKOM KALENDARU

Beograd, 6. januar 2012.- Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar II uputio je građanima Srbije koji Božić slave po Julijanskom kalendaru sledeću Božićnu i Novogodišnju poruku.
Poštovani građani Srbije,

2011. je bila veoma teška godina za Srbiju. Iako je ispunila sve svoje međunarodne obaveze, na žalost Evropski parlament je odložio zvaničnu kandidaturu za dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj Uniji. Još uvek nije zvanično zatraženo da Srbija prizna Kosovo, ali joj je naloženo da sa njim normalizuje dobrosusedske odnose. Naš narod koji tamo živi je izložen velikom pritisku, a Srpske svetinje su u opasnosti da od strane UNESCO-a budu svrstane u nečije tuđe nasleđe. To se sve dešava u osvit 2012. godine koja je stogodišnjica Prvog balkanskog rata kojim je moj pradeda Kralj Petar I ispunio Kosovski zavet i posle pet vekova oslobodio srpski Jerusalim. I tada, pre 100 godina Srbija je tražila svoj put između velikih sila koje joj nisu uvek bile naklonjene, ali je imala svoje nacionalne ciljeve, svoju strategiju, i svoje načine kako da ih ostvari. Neki kažu da istorija ne sme da bude teret za put u budućnost, i ja se sa time slažim, ali istorija mora da nam bude nauk, iz nje moramo da učimo da ne bismo pravili iste greške, jer se istorija ponavlja.

Ekonomija je takođe oblast u kojoj smo proživeli još jednu tešku godinu, i to ne samo mi, već čitav svet. Ipak, potrebni su mnogo energičniji potezi, potrebno je da se sruše još mnogobrojne birokratske barijere kako bi poslovna klima u Srbiji postala dobra za naše privrednike i poželjna za strane investitore.

Izuzetno sam ponosan što je godina na izmaku donela više svetski značajnih rezultata. Naši matematičari su ponovo pobeđivali na svetskim takmičanjima, kao i naše odbojkašice, Milorad Čavić je ponovo osvojio zlatne medalje a Novak Đoković proglašen za najboljeg sportistu sveta. Beograd je dobio novi most preko Ade, prvi posle 40 godina. Pobednici su tu, među nama. Svi ovi rezultati i dostignuća potvrđuju da je Srbija zemlja sa mnogo talenata i velikim potencijalima.

Upravo zbog toga treba svi da se ujedinimo i gradimo stabilno i prosperitetno društvo, za dobrobit naše otadžbine, svojih porodica i svih građana Srbije, bez obzira na njihovo poreklo ili versko opredeljenje.

Moja porodica mi se pridružuje u najboljim željama svim građanima Srbije za srećnu i berićetnu Novu 2012. godinu.

Srećan vam Božić,

Hristos se rodi!

Aleksandar