Ostaci kraljica Marije i Aleksandre stižu u Srbiju
IZVOR:NOVOSTI
V. MIJATOVIĆ | 22. april 2013. 20:59 |
„Novosti“ saznaju: Posmrtni ostaci Marije Karađorđević stižu u Srbiju 29. aprila, a Aleksandrini 9. maja. Baka i majka prestolonaslednika Aleksandra, sa kraljem Petrom Drugim, biće sahranjene 26. maja

Kralj Petar, kraljica Marija, prestolonaslednik Aleksandar i kraljica Aleksandra
SRPSKE kraljice Marija i Aleksandra Karađorđević konačno stižu u Srbiju. Posmrtni ostaci Marije Karađorđević, žene kralja Aleksandra i majke kralja Petra Drugog, iz Londona će biti dopremljeni 29. aprila, potvrđeno je „Novostima“ u predsedništvu Srbije i na Kraljevskom dvoru. Poslednja jugoslovenska kraljica i supruga Petra Drugog, Aleksandra Karađorđević, na tle zemlje na čijem je tronu bila, prvi put će se naći 9. maja. One će, zajedno sa kraljem Petrom Drugim, čiji su posmrtni ostaci dopremljeni u januaru, biti sahranjene, uz sve državne počasti, 26. maja u porodičnoj grobnici na Oplencu.
Na beogradskom aerodromu 29. aprila, tačno u 17.25, posmrtne ostatke kraljice Marije dočekaće prestolonaslednik Aleksandar i članovi kraljevske porodice zajedno sa savetnikom predsednika Srbije, profesorom Oliverom Antićem, koji je jedan od najzaslužnijih što će najzad biti ispunjen zavet kralja Petra da svi Karađorđevići počivaju na Oplencu. Do sahrane 26. maja, posmrtni ostaci srpskih kraljica počivaće, zajedno sa telom kralja Petra Drugog, u dvorskoj kapeli u kraljevskom kompleksu na Dedinju.
Kraljica Marija sada počiva na groblju u Grogmoru, u blizini vindzorskog zamka, gde je sahranjena i njena baka, engleska kraljice Viktorija. Bila je kćer rumunskog monarha Ferdinanda Hoencolerna i rumunske kraljice Marije i bratanica kralja Edvarda, pa prenos njenih posmrtnih ostataka nije bilo moguće organizovati bez saglasnosti britanske krune i kraljice Elizabete. Posle prvog obraćanja porodice Karađorđević vladarki Velike Britanije sa molbom da se telo njene rođake prenese na Oplenac, kraljica Elizabeta upitala je da li je Srbija spremna da prihvati i sahrani kraljicu Mariju Karađorđević. Kada je iz Srbije stigao potvrdan odgovor, ostalo je da se reše formalnosti.

- Sve je obavljeno na jedan fin način kako se to i radi u zemljama koje drže do reda i svoje istorije – kaže za „Novosti“ Oliver Antić, član vladine komisije za prenos posmrtnih ostataka i sahranu članova kraljevske porodice i savetnik predsednika Nikolića. – Saglasnost su dali kraljica Elizabeta i kanterberijski nadbiskup.
Majka poslednjeg jugoslovenskog monarha rođena je 1900. godine u nemačkom gradu Gote, a kraljica Srba, Hrvata i Slovenaca postala je 1922. godine kada se udala za kralja Aleksandra. Ubrzo su dobili sinove Petra, Tomislava i Andreja. Teško je podnela tragediju koja je zadesila porodicu, kada je 9. oktobra 1934. godine u Marselju ubijen kralj Aleksandar. Maloletnog Petra ostavila je u zemlji sa namesništvom, a ona se sa dvojicom mlađih sinova povukla u Englesku. Živeli su skromno u seoskoj kući nadomak Londona. Teško se nosila s intrigama i nedaćama koje su zadesila njenu porodicu i državu.
Posle rata, živela je sa sinovima na imanju u Kentu, gde je obavljala kućne poslove, kuvala i radila u polju. Viđala se sa kraljicom Elizabetom i negovala porodične odnose sa britanskom krunom. Posvetila se i humanitarnom radu. Iako joj nije bilo po volji što se Petar oženio usred rata, rado je prihvatila snaju Aleksandru. Pred smrt je morala da proda svoj kraljevski nakit jer prihodi koje je imala od svog engleskog nasleđa nisu bili dovoljni.
JAPANSKI CAR? POZIVNICE za ceremoniju na Oplencu poslate su na 2.500 adresa u čitavom svetu. Očekuje se prisustvo članova kraljevskih porodica Velike Britanije, Grčke, Španije… Princ Čarls zbog ranije prihvaćenih obaveza verovatno neće moći da prisustvuje sahrani, ali postoji mogućnost da na ceremoniju dođe i car Japana Akihito.
Umrla je u 61. godini. Po pravoslavnim običajima opelo je služenu u Hramu Svetog Save u Londonu, koji je ona podigla.
Telo kraljice Aleksandre pridružiće se svekrvinom 9. maja, nakon što je grčka kraljevska porodica dala saglasnost da njeni posmrtni ostaci budu premešteni na Oplenac.
Majka prestolonaslednika Aleksandra nikada nije kročila na tle Srbije i Jugoslavije. Kraljica Jugoslavije postala je 1944. godine, samo godinu pre nego što će monarhija biti ukinuta, a kraljevskoj porodici zabranjen povratak u zemlju. „Tužna kraljica“ sa suprugom je živela svega pet godina, ali se od njega nikada nije formalno razvela. Govorila je da joj je muža otela kruna zato što je bila van njegovog domašaja.
- Otišao je za svojim političarima, a ja sam ga čekala čitavog života – zapisala je kraljica Aleksandra u svom dnevniku.
Umrla je 1993. u Ist Saseksu u 72. godini. Prema sopstvenoj želji, sahranjena je u Atini pored svojih roditelja.
PRVA PRINCEZA GRČKE KRVI

MAJKA kraljice Aleksandre bila je Aspazija Manos, Grkinja iz građanske klase. Aleksandra je bila prva princeza Grčke koja je bila poreklom iz te zemlje. Njen otac, Aleksandar Grčki, bio je, poput mnogih evropskih vladara, nemačke krvi. Rođena je 25. marta 1921, pet meseci posle smrti svoga oca. Pošto je Aleksandrova kratka vladavina (između dve vladavine njegovog oca) smatrana regenstvom, a njegov brak sa Aspazijom Manos sklopljen bez pristanka oca, Konstantina Prvog, Aleksandra je smatrana nezakonitim detetom. U julu 1922. godine zahvaljujući Aleksandrinoj babi Sofiji, donet je zakon koji je omogućio Konstantinu Prvom da ozakoni brak njegovog pokojnog sina. Aleksandra je dobila titulu princeze, ali ne i pravo na tron.
ČERČILOVA BILA POSLEDNJA
KLJUČNU ulogu u venčanju kralja Petra Drugog sa princezom Aleksandrom odigrao je tadašnji britanski premijer Vinston Čerčil. Zajedno sa Aspazijom Manos, majkom buduće jugoslovenske kraljice, on je ohrabrivao mladog kralja da zaprosi grčku princezu. Kraljica Marija i đeneral Draža Mihailović protivili su se venčanju „dok narod u otadžbini krvari“, ali sa Čerčilom na njegovoj strani mladog kralja niko nije mogao sprečiti da ostvari svoju nameru.
- Mlad sam čovek, jako zaljubljen u svoju zemlju i u svoju verenicu. Dužnost prema svojoj zemlji najbolje ću da izvršim ako se venčam sa Aleksandrom – pisao je kralj Jugoslavije britanskom premijeru.

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II
________________________________________
The Office of H R H Crown Prince Alexander II

Saopštenje za javnost

Izjava Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra povodom pregovora Beograda i Prištine

Beograd, 8. april 2013. – Prestolonaslednik Aleksandar apeluje na državni vrh Srbije da se u pregovorima između Beograda i Prištine za rešavanje kosovskog pitanja, pridržavaju vrhovnog pravnog akta, Ustava republike Srbije kao garanta interesa svih njenih građana. Države i narodi koji nisu spremni da garantuju istovetna prava svim svojim građanima, i koji u tom pogledu ispoljavaju nedostatak samopoštovanja, ne mogu očekivati ni poštovanje bilo koga drugog. Teške odluke od nacionalnog značaja zahtevaju najširi konsenzus i onoliko vremena koliko je neophodno da se on postigne.

Господину Томиславу Николићу,
Председнику Србије
Господину Ивици Дачићу,
Председнику Владе Србије
Господину Александру Вучићу,
првом Потпредседнику Владе Србије
Београд
Уважени господине Председниче,
уважени господине Председниче Владе,
уважени господине први Потпредседниче Владе,
У овом, за Србију и Српство тешком и пресудном – а можда и судбоносном – тренутку обраћамо вам се у име Српске Православне Цркве очински и братски, са поштовањем и поверењем у Вашу православну хришћанску савест и у Ваше осећање родољубља и државничке одговорности. Не обраћамо вам се на уобичајени начин него јавним апелом, а то чинимо из више разлога, од којих су најважнија два – краткоћа времена (бриселски ултиматум истиче, наиме, већ у уторак) и потреба да се на најочевиднији начин оповргне безочна лаж коју последњих дана шире одређени људи и извесни медији тврдећи да наша Црква ћути о Косову(!).
И ми, као и читав српски народ, знамо и осећамо колико је вама сада тешко, пред каквим мучним избором се налазите и под каквим сте притисцима и уценама. Подсећамо вас, међутим, у циљу охрабрења и духовне подршке, да вам није теже него што је било честитоме Кнезу уочи Косовског боја, или књегињи Милици после боја, или патријарсима Пајсију, Арсенију III Чернојевићу и другима под османским игом, или свештенемученику ђакону Авакуму пред устанак, или Карађорђу и Милошу током оба устанка, или краљу и влади у време аустроугарског ултиматума 1914. године, или српској држави у недавној прошлости, у време ултиматума из Рамбујеа.
Црква, по својој саборној природи, није против идеје о европском обједињавању народâ и државâ нити против идеје о још ширим процесима уједињавања. Уосталом, Црква је искључиви историјски зачетник и носилац учења о свечовечанском јединству и о свејединству творевине Божје у Христу. Али овде сада више није реч о томе. Сада се од Србије ултимативно тражи фактичко одрицање од Косова и Метохије, од изворишта нашега црквеног, народног и државног бића, и препуштање тамошњег остатка српског народа власти оних који су претходно његов већи део или побили или прогнали, у замену за магловиту и неизвесну могућност добијања фамозног – само за Србију условног – „датума за почетак преговорâ”, преговорâ чије трајање и исход нико жив не може предвидети.

Захваљујући бруталној, али зато лековитој искрености берлинског речника, за разлику од бриселског, једно је сасвим предвидиво и извесно – последњи ултиматум ће гласити: или и званично, формално, признајете „државу Косово” или од пријема у Европску унију нема ништа. Другим речима: од Срба се захтева да се добровољно одрекну територије и суверенитета, чак и трагова свог хиљадуипогодишњег живота на Косову и Метохији (будући да косовско-метохијски Арбанаси и у присуству НАТО-снагâ могу некажњено да скрнаве цркве, манастире и гробља и нападају људе), а за узврат се нуди празно, необавезујуће обећање „светле европске будућности”, односно нуди се у пракси једно велико ништа, уз циничну поруку: држите то чврсто!
Дух данашње Европске уније није, нажалост, дух добре старе Европе. Ми и даље јесмо за идеју слободног духовног и економског обједињавања европског континента, али никако нисмо за пројекат поробљавања или понижавања било које европске државе, па ни наше Србије. Уверени смо да ниједно државно руководство Србије, па ни данашње, нема ни право ни мандат да пристане на услове који нису испостављени ниједној другој држави кандидату за чланство у Европској унији. Улазница је прескупа. Србија не би смела да пристане да унапред плати такву цену за робу која јој можда никад неће бити испоручена. Она то никад у својој историји није учинила, без обзира на чашу жучи коју је због тога из века у век морала да испија.
Најважније предизборно и непосредно постизборно обећање вас који сте добили народно поверење да у бурном и смутном времену водите државни брод Србије било је да ни под каквим условима нећете ни предати, ни издати, ни продати Косово и Метохију, историјску Стару Србију.
Ми, архијереји Српске Православне Цркве, уверени да представљамо и изражавамо став свих њених верника, сматрамо својом светом дужношћу да вас на то обећање подсетимо и да вас уверимо да очекујемо, као и огромна већина нашег народа, да га одржите. То чинимо управо сада јер смо потпуно свесни трагике тренутка и бремена одговорности на вашим плећима.
Ипак, нада никад не умире. Када се разиђу тмасти облаци, сијаће сунце. Сутра је у нашој Цркви недеља поклоњења Крсту, а ускоро ће празник Васкрсења. Када су пред нама два зла, мање зло је најбоље решење. Верујемо у љубав и помоћ Божју како нама тако и свим људима добре воље.
Са благословом
Председник Светог Архијерејског Синода
АЕМ Патријарх српски
И р и н е ј
Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода
Доставља: Епископ бачки Иринеј