Михајло Крсмановић је рођен 31 маја 1923 године у Бачини. Био је питомац Артиљеријске подофицирске школе у Ћуприји када је избио рат 1941.Питомци су се повлачили 1941 године до Сарајеву и постали су немачки заробљеници .Заробљеништво је провео у немачким логорима и вратио се у Југославију јула 1945 године. Објавио је до сада следеће књиге: У туђини 1630 дана и нођи; Поменуло се не повратило се; У туђини 1630 дана и нођи друго допњено издање и Рату никад краја.
Чика Михајло је најстарији члан САБОРА МОНАРХИСТА СРБИЈЕ и до пошле године возио је ауто. Фотографије које приказане су породичне успомене које је наследио од својих родитеља који су сачували за време ратних година кријући их.
Хвала Чика Михајлу што нам је омогућио да их видимо и да не ѕаборавимо нашу историју.

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина били су домаћини отварања изложбе „Генерал Михаиловић – први борац за слободу у окупираној Европи“23.марта 2015. године у Белом Двору у Београду. Свечани пријем у Белом Двору приређен је у част премијере филма „За Краља и Отаџбину“ аутора Радоша Бајића.
Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина присуствоваће вечерас од 20:30 часова премијери филма „За Краља и отаџбину“ у београдском Сава центру.
По завршеној пројекцији, присутнима ће се обратити Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар који ће одликовати г-дина Радоша Бајића, аутора филма „За Краља и отаџбину“ Орденом Круне III реда, за заслуге за Краљевски Дом, за народно и опште добро.
Свечаном пријему у Белом Двору и премијери филма у Сава центру присуствовали су чланови Иницијативе за Краљевину Србију и Сабора Монархиста Србије.

Vladana Jokić | 02. 03. 2015. – 19:40h | Foto: P. Dimitrijević, P. Marković |
Izvor: Blic
Radim i zarađujem jer ne dobijam novac samo zato što sam princ. Volim narodnjake, romsku muziku, „Azru“ i EKV, kaže za „Blic“ Aleksandar III Karađorđević, ne vadeći „drinu“ iz usta.

Zbog devojke sam bolji čovek i bolji Srbin, kaže Aleksandar
Zaboravite sve što ste mislili da znate o prinčevima, jer se sin prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, Aleksandar III (33) ne uklapa u taj šablon. On nema belog konja i ne voli da ističe da njegovim venama teče plava krv.
- Ne živim život princa. Ne želim da ljudi znaju za to, jer bi me onda osuđivali kao da sam lik iz crtanog filma! Običan sam čovek, imam dobre i loše dane, volim da radim i borim se s ovim ludim svetom. Biti princ je čudno. Ljudi očekuju svakakva sr**a od vas – pomirljivo sleže ramenima sin prestolonaslednika Aleksandra II Karađorđevića i njegove bivše supruge, princeze od Brazila Marije da Glorije.
Aleksandar je u Srbiju došao prošle godine u maju da bi pomogao ugroženima u poplavama, a rešio je da ostane ceo život.
- Bio sam na Sajmu u Crvenom krstu. Planirao sam da ostanem dve nedelje, ali sam se toliko zaljubio u ljude i zemlju da sam ostao – kaže Aleksandar i priznaje da se zaljubio i u jednu Srpkinju.

Maćeha i otac: Katarina i Aleksandar
- Moja devojka je Srpkinja. I srećan sam što je imam pored sebe. Zbog nje sam bolji čovek i bolji Srbin! – tvrdi princ.
On se 15 godina školovao u San Francisku, ali kako krv nije voda, svetsko obrazovanje nije uticalo na njegovu ljubav prema Srbiji i sve što je autentično za našu zamlju.
Ne želim da ljudi znaju da sam princ
- U Beogradu od svih mesta najviše volim kafane! Kafanski sam čovek. Pušim „drinu“ jer je jeftina i ima dobar ukus. Ponekad uživam u narodnjacima, a ponekad odem na romsku muziku. Ali, „Azru“ i EKV obožavam – uzbuđeno priča.
Toliko voli noćni život da je u Beogradu otvorio bar.
- To što sam princ mi ne donosi platu. Moram da plaćam kiriju i račune. Pošto sam dugo živeo u Kaliforniji i upoznat sam s meksičkom kulturom, rešio sam da ovde otvorim tekila-bar – kaže Aleksandar, a na pitanje kako su Karađorđevići reagovali na taj njegov poslovni potez, odgovara:
- Bili su zabrinuti, ali sada su mi najveća podrška