Извор: Дневне Новине Правда www.pravda.rs
САНКТ ПЕТЕРБУРГ – На хуманитарној изложби „Косово и Метохија, под окриљем анђела”, која се одржава у Петрограду (Санкт Петербургу), одиграо се историјски сусрет династија Романов и Карађорђевић. После више од једног века састали су се у име Русије – Њено Царско Величанство Велика Кнегиња Олга Куликовскаја Романов и у име Србије – Његово Краљевско Височанство Принц Ђорђе Карађорђевић.

Принц Ђорђе и Кнегиња Олга (фото: Краљевски Ред Витезова)
Сусрет се одиграо на Свечаној промоцији капиталног издања „Расијско искуство“, јединствене књиге посвећене руском и српском сликарству XX и XXИ века која представља заједничко издање Краљевског Реда Витезова, руског Фонда “Возрожденије” и “Moscow Media Group”.

Изложба „Косово и Метохија под окриљем анђела“ у Санкт Петербургу (фото: Краљевски Ред Витезова)
Принц Ђорђе, покровитељ и оснивач Краљевског Реда Витезова, свечано је уручио специјални примерак књиге у злату Књегињи Олги.
„Велика ми је част и задовољство да се наше породице, повезане родбинским везама и братском љубављу наших народа, сусрећу поново у овом царском граду, у овом царском здању. Срећан сам што се у књизи `Расијско искуство` налазе и прелепи акварели Ваше рођаке, Велике Кнегиње Олге Александровне Романов, сестре Цара Николаја I Романова“, рекао је принц Ђорђе.

Принц Ђорђе и Кнегиња Олга посматрају изложбу (фото: Краљевски Ред Витезова)
Кнегиња се најтоплије захвалила изразивши задовољство због овог сусрета.
„Драго ми је да су наше породице поново заједно и да Србија и Русија развијају културну сарадњу кроз овако вредне пројекте. Узвраћам поклоном – новим издањем наше ‘Фондације Велике Кнегиње Олге Александровне Романов’”, одговорила је Кнегиња.
О издању су говорили Председник Управног одбора Краљевског Реда Витезова Хаџи Зоран Душанов Мрђеновић и представник Фонда “Возрожденије” Александар Чернавски. У музичком програму су наступили витезови уметности, чланови Краљевског Реда Витезова: оперска дива Тања Андријић, Бранко Тадић (хармоника и вокал), Андреј Лукман (кавал и фрула), Анастасија Мрђеновић (вокални солиста) и други.

Анастасија Мрђеновић и Тања Андријић (фото: Краљевски Ред Витезова)
Током програма, нумерисани примерци књиге „Расијско искуство“ свечано су поклоњени најзначајнијим културним институцијама Петрограда и Русије: Националној библиотеци, Музеју “Ермитаж”, Секретаријату за културу града Петрограда, Петроградски Институт Пушкина, Савез ликовних уметника, Петроградски Универзитет, Фонд Историјске Перспективе… и др.

Принц Ђорђе у друштву са свирачима фруле и хармонике (фото: Краљевски Ред Витезова)
Овај гала догађај су организовали Краљевски Ред Витезова, Град Петроград и Музеј-Дворац на Јелагин острву, а уз подршку Губернатора Петрограда Георгија Сергејевича Полтавченка, Фонда Св.Василије Велики, Амбасаде Србије у Русији и Клуба Православних Привредника.
Хуманитарна изложба/форум „Косово и Метохија, под окриљем анђела“, отворена је 11. децембра у летњем дворцу Цара Александра И Романова, на Јелагин острву у Петрограду, а траје до 25. децембра 2015. године.

Припадници Краљевског Реда Витезова (фото: Краљевски Ред Витезова)

Посетили смо ЖИКУ СЛИКУ- Краљеског фотографа

ЖИКА СЛИКА -Мирослав Ђурић је фотограф Њ.К.В. Александра II Карађорђевића од доласка Краљевске породице у Србију. Свечаности и пријеми нису прошли без фотографија ЖИКЕ СЛИКЕ који на свој специфичан начин шири идеју ПАРЛАМЕНТАРНЕ МОНАРХИЈЕ и зато је САБОР МОНАРХИСТА СРБИЈЕ одлучио да му додели признање за његов несебичан рад и подршку свима нама. Посетили смо ЖИКУ СЛИКУ у Београду у његовом фото студију и уручили му ЗАХВАЛНИЦУ Сабора Монархиста Србије уз жељу да истраје заједно са нама да ширимо идеју да Србија буде УСТАВНА ПАРЛАМЕНТАРНА МОНАРХИЈА.

Zašto Vlada hoće da Karađorđevići plaćaju struju za poslovnu delatnost koju sprovodi DRŽAVA!?
Decembar 14, 2015
Svedoci smo velikog nemara države koja je dozvolila da dva
vedoci smo velikog nemara države koja je dozvolila da dva muzeja važna za kulturu našega naroda budu godinama zatvoreni. Međutim, to kao da nije dovoljno, već se zatvaranje muzeja nastavlja. Uznemirila nas je vest da je muzejima na Dedinju – Belom dvoru i Kraljevskom dvoru – isključena struja.
Poznato je da su ove dve kuće služile kao državni reprezentativni objekti i da su ih u prethodnom periodu posećivali i u njima boravili mnogi strani državnici. Mada se u tim kućama nalaze umetničke zbirke od izuzetne važnosti za istoriju našeg naroda i za srpsku, hrvatsku i južnoslovensku umetnost, slikarstvo, skulpturu i arhitekturu, one su godinama bile zatvorene za javnost i predstavljale strogo čuvanu tajnu. Sa demokratskim promenama vlasti su dozvolile da se vlasnici usele u te kuće – muzeje. Odmah je došlo do velikih „dvorova“ su širom otvorena za posetioce, i uz saradnju i u organizaciji Turističkog saveza Beograda na hiljade naših sugrađana i još veći broj turista sa prostora bivše Jugoslavije i iz sveta imali su prilike da obiđu ove kuće i da pregledaju vredne umetničke zbirke u autentičnom ambijentu. Sav prihod od ulaznica išao je u korist Turističkog saveza Beograda.
Inicijator otvaranja ovih kuća – muzeja za javnost bio je sin poslednjeg jugoslovenskog kralja Petra Drugog, princ Aleksandar Karađorđević. On koristi Jedan manji deo na spratu za stanovanje i svakodnevno obilazi eksponate i stara se, uz pomoć stručnih kustosa, o čuvanju i restauraciji slika i drugih umetničkih predmeta.
Prema podacima Ministarstva kulture, godišnje kroz dvorove prođe 130 000 turista na koje se troši struja, voda, zbog kojih se uređuju bašte i zbog kojih se održavaju umetnička dela. Državna Turistička organizacija Beograda SVAKOM turisti naplati obilazak 450 dinara, što znači da TOB prihoduje čitavih 58 500 000 dinara godišnje!
Uz ove turiste, pojavljuje se kao korisnik i Republika Srbija koja koristi Dvorove za svoje prijeme, kulturna dešavanja, kao hotel za svoje goste i mnogo toga. Sve te aktivnosti troše električnu energiju, vodu i druge stvari koje država pokušava da naplati od starih vlasnika kojima treba da vrati tu konfiskovanu imovinu.
U više navrata su organizovane vrlo značajne i u kulturnoj javnosti zapažene tematske izložbe knjiga, crteža, ukrasnih predmeta, slika i drugih umetničkih dela. Princeza Katarina,supruga princa Aleksandra, brine o čišćenju. saniranju i opravkama ovih prostorija. Za taj posao na održavanju ovih muzeja i muzejske zbirke koji besplatno obavljaju naslednici vlasnika, država bi morala da plaća čitavu ekipu ljudi. Sa njima ili bez njih država ima obavezu prema svim svojim građanima da obavlja investicione i tekuće održavanje ovih zgrada i umetničkih zbirki koje su tu izložene i koje predstavlja-ju izuzetnu nacionalnu i svetsku vrednost.
Ovako, uskraćivanje sredstava neophodnih za održavanje zgrada i umetničkih zbirki, i kao vrhunac nebrige i bahatosti prema našem istorijskom nasleđu, ukidanje struje muzejima na Dedinju, može da se stavi u isti redsa zatvaranjem Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti.
Nijedan građanin ne sme da plaća ceh za poslovne aktivnosti koje sprovodi Država! Ko prihoduje – treba i da snosi troškove!
Porodica Karađorđević isto tako ne treba da održava 100 hektara bašta, 2 dvora i da plaća ceh za 130 000 turista koji godišnje prođu kroz Dvorove, a kojima kartu naplaćuje TOB!
Ne treba da plaća ni za struju koja se potroši kada Republika pravi prijeme, dočeke i druge manifestacije!
(Izvor: Politika, Opozicionar)

IZVOR: NOVOSTI
Zavirite u tajni grad kralja Aleksandra
Boris SUBAŠIĆ | 08. novembar 2015. 10:24 |
Neobično podzemno utvrđenje u Malom Zvorniku otvoreno za posetioce. “Kamena devojka” upotrebljena jednom, tokom Aprilskog rata 1941, kada je ovde boravio mladi monarh Petar Drugi

Foto Boris Subašić
TAJNI podzemni grad gde je u slučaju rata trebalo da boravi državni i vojni vrh Kraljevine Jugoslavije sa elitnim gardijskim jedinicama počeo je da se gradi 1931. godine u pećinama kraj Malog Zvornika. Pristup planu podzemnog kompleksa koji je nosio šifrovano ime “Kamena devojka” imalo je svega petoro ljudi u Kraljevini. Podzemni lavirint su kopali i betonirali robijaši, dovođeni i odvođeni noću, tako da nisu znali ni gde se nalaze, ni šta grade.
Radovi započeti u vreme donošenja “oktroisanog ustava” i usvajanja “integralnog jugoslovenstva” kao državne ideologije obustavljeni su 1934. posle ubistva kralja Aleksandra u Marselju. Do tada je izgrađeno 75 prostorija i nekoliko kilometara saobraćajnica koje ih povezuju, kao i sistem za vodosnabdevanje. Da je kompleks trebalo da se prostire na mnogo većoj površini, ukazuje jedan od hodnika duži od 20 kilometara.
Podzemni grad je sve donedavno bio tajna, čak i za žitelje Malog Zvornika. Lokalna vlast procenila je da je reč o vrhunskoj turističkoj senzaciji i investirala novac u osvetljenje. Trenutno je oko kilometar i po hodnika podzemnog utvrđenja dostupno posetiocima, koji u njega ulaze kroz jedna od 12 čeličnih vrata lavirinta ukopanog u planinu Boranju.
Hodnici okrenuti ka Drini relativno su uski da bi u slučaju potrebe mogli da se lako zatvore i brane, ali u dubini planine oni se šire i pretvaraju u saobraćajnice s platoima koje su mogle da služe kao zborna mesta jedinica stacioniranih u skloništu i prostor za skladištenje oružja i borbenih kompleta municije. Ipak, tačna namena i plan korišćenja ostali su do danas nepoznanica, jer dokumenti o ovom tajnom projektu dosad još nisu otkriveni.
Podzemni grad je upotrebljen samo jednom, tokom Aprilskog rata 1941, kada je ovde tokom dva dana boravio mladi kralj Petar Drugi. Od 7. do 9. aprila 1941, ovde se i praktično raspala poslednja nada o odbrani Jugoslavije. Posle sednice vlade u podzemnom gradu, hrvatski političar Vlatko Maček otišao je u Zagreb i 10. aprila, kad je proglašena NDH, putem radija pozvao Hrvate na lojalnost Trećem rajhu i Anti Paveliću.
Gosti posećuju prostoriju u kojoj je održana sudbinska sednica jugoslovenske vlade. Posle nje je državni vrh nepostojeće zemlje nastavio put ka Han Pijesku, Palama i Nikšiću, odakle je avionima pobegao u emigraciju.

Ni u sali za sednice, ni u drugim prostorijama nema nameštaja, jer je opljačkan tokom i posle Drugog svetskog rata. Pokradeno je sve što se moglo odneti, uključujući električne i vodovodne instalacije i tri masivne ukrasne “kraljeve česme” koje su po nekim tvrdnjama bile pozlaćene.
Mitovi o blagu koje je za sobom ovde ostavio dvor bili su izazov za tragače za blagom koji su iskopali otvore na zidovima mnogih prostorija. Najveći su oni u podzemnoj vojničkoj crkvi, koja se prepoznaje po skromnom ornamentu duž zidova i prostoru predviđenom za oltar.

Duž hodnika su na čeličnim gredama ostali ventilatori iz predratnog vremena čija je namena bila da obezbede ravnomernu cirkulaciju vazduha iz skrivenih otvora u steni. Ventilacioni sistem nikad nije uključivan, pa je voda koja se proceđuje kroz stene napravila minijaturne stalaktite i stalagmite. Podzemni grad je jedinstveno mesto na kome se može videti kako bukvalno raste pećinski nakit kojeg je najviše u prostorijama koje su napuštene pre podziđivanja armiranim betonom.
U opštini Mali Zvornik kažu da atraktivni lavirint u stenama privlači posetioce, ali ih uskoro očekuju i na vrhu brda Orlovina iznad grada.
- Arheološka ekipa dr Dejana Radičevića je na Orlovini otkrila ogromnu vizantijsku tvrđavu iz 6. veka i srpski grad iz 9. veka – kaže Zoran Jevtić, predsednik opštine. – Na brdu već postoje dobre pešačke staze koje ćemo dodatno urediti i obezbediti vidikovce s kojih se pruža fantastičan pogled na klisuru Drine. Arheolozi iskopavaju monumentalne objekte, kao što je crkva duža od 30 i šira od 20 metara.
Uži gradski prostor zaštićen bedemima koji su se s Orlovine spuštali do Drine (gde se nalazila i luka) obuhvata oko 14 hektara. To ovaj grad čini jednim od najvećih koje je Vizantija podigla na teritoriji današnje Srbije.

Tvrđava na Orlovini, kao i niz sličnih, zapustela je krajem 6. i početkom 7. veka, kada je nastupio prekid života do ranog srednjovekovlja.
- Materijal koji je pronađen u ovogodišnjoj kampanji pokazuje da su ovde u 9. i 10. veku živeli Srbi – kaže dr Radičević. – U Letopisu Popa Dukljanina zapisano je da je srpski vladar Časlav imao sukob s Mađarima u Drinskoj županiji. Može se pretpostaviti da se ovde nalazio Časlavljev grad.
ZABRANjENA ODBRANA SRBIJE
Do danas nije pronađen dokument na osnovu kojeg je zaustavljena izgradnja podzemnog grada posle atentata na kralja Aleksandra u Marselju. Vojni istoričari tumače stopiranje projekta pritiskom hrvatskih političara koji su se protivili da se komandno mesto nalazi na teritoriji Srbije, uz Drinu. Aprilski rat 1941. verovatno bi se odvijao drugačije da je podzemni grad bio dovršen i popunjen predviđenim brojem srpskih vojnika. U tom slučaju NDH ne bi mogla odmah da se proširi na Podrinje, niti bi vojnici iz Srbije ostali odsečeni u neprijateljskom okruženju

05/11/2015
„Учинимо српско наслеђе видљивим. Пођимо бар једном годишње до наших манастира на Косову и Метохији.“
Београд, 5. новембар 2015. – Поводом захтева самопроглашене државе Косово за пријем у УНЕСКО, Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александардаје даје следећу изјаву:
Изборили смо се да Србија заузима угледно место у једној од најважнијих светских организација УНЕСКО-у. И за то сам захвалан свим одговорним људима у нашој и светској култури. А опет, већ други пут за пет година морамо да бранимо своје вековно наслеђе од лицемерја политике.
Пре пет година смо успели. Тада се покушавало да се преименује назив српског наслеђа на листи заштите. Успели смо јер смо уместо политичког бранили неспорно цивилизацијско начело да назив наслеђа које се штити МОРА да остане под оним именом под којим је и уписано на листу УНЕСКО-а.
Желим да знате, да ја лично, моја породица и саветодавна тела Круне већ месецима чинимо све што је у нашој моћи да се предложена одлука на Генералној конференцији УНЕСКО-а наредне недеље не усвоји. И то не чинимо због тога што је скоро целокупно српско наслеђе на Косову и Метохији оставштина српских краљева већ зато што је то наслеђе већ деценијама и без међународних политичких игара моћи угрожено као цивилизацијско наслеђе.
И имам наду да ћемо, сви заједно, и овог пута успети. Али морам да кажем да то неће бити довољно. И неће бити трајно ако се овде у Србији према српском наслеђу понашамо политички лицемерно делећи га на црквено и краљевско, на наше и туђе.
За почетак, колико год било тешко, моја породица и ја смо то много пута искусили, молим Вас хајде да учинимо наше наслеђе живим. Учинимо га видљивим. Пођимо бар једном годишње до наших манастира на Косову и Метохији.

СВЕТАЦ КОЈИ ЈЕ ХОДАО МЕЂУ НАМА: Овако нас је учио патријарх Павле!
Патријарх Павле рођен је 11. септембра 1914. као Гојко Стојчевић у селу Кућанци, Доњи Михољац, Славонија, у породици земљорадника.

Патријарх Павле (Фото: spc.rs)
У родном месту је завршио основну школу, а нижу гимназију у Тузли. Испит зрелости положио је у Шестој мушкој гимназији у Београду коју је похађао ванредно да би могао да упише упоредо и Медицински факултет. Шесторазредну богословију завршио је у Сарајеву 1936, а Богословски факултет у Београду, у којем је претходно завршио и две године Медицинског факултета.
Други светски рат затекао га је на одслужењу војног рока, а као избеглица налзио се у манастиру Света Тројица у Овчару и Бањи Ковиљачи од 1944. као вероучитељ за децу у избеглиштву.

Година 1957. забележена је као почетак Павловог архијерејства – за епископа рашко-призренског изабран је 29. маја, а 22. септембра га је, у Саборној цркви у Призрену хиротонисао тадашњи српски патријарх Викентије.
Службовање у Епархији рашко-призренској у знатној мери је посветио обнови цркава и манастира и посебно обнови монашког живота. Почетком децембра 1990. епископ Павле је именован за 44. српског патријарха наследивши на трону Светог Саве патријарха Германа.
Богословски факултет СПЦ доделио му је 1998. звање почасног доктора богословља.
Патријарх српски господин Павле преминуо је у Београду на Војномедицинској академији после дуже болести, у недељу 15. новембра 2009. године око 10.45 часова.

Поруке које нам је оставио у аманет
Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди.
Када бих био последњи Србин, пристао бих да нестанем, а да не буде злочина.
Пристао бих да нестане не само велика него и мала Србија и сви Срби са мном, а не бих пристао на нељудство и нечовештво.
Чувајте и непријатеље своје и молите се за њих јер не знају шта раде.
Као Патријарх српски, своје првенство међу јединкама, а и свако првенство међу људима, схватам као првенство служења, жртве и крста.
Црква не одбија ни оне који мисле да су неверници, поготову кад и они траже начина да дођу у Патријаршију, свеједно из каквих намера. Уосталом, ја сам свештено лице, а света тајна свештенства не прави одбир кога ћете примити и саслушати, ако га нека мука води до вас. А и грешници су углавном веома несрећни људи, нарочито кад су препуни себе.
Сматрам да смо за трагедију у Југославији одговорни сви. Да су се у овој ситуацији распада Југославије нашли данас они људи који су је на миран, људски начин, споразумом створили 1918. године, мислим да би је они и разложили на миран, људски начин, споразумом.
Да је и свима нама, као људима и хришћанима, јасно начело да „зло добра донијети неће“, да је „крв људска храна наопака“, ствари би ишле сретније.

Анегдоте по којима ћемо га се сећати
Кад су га лекари ВМА питали како се осећа, у даху је изустио: „То ме питајте када остарим, још сам ја млад.“
Кад се са ортопедском ходалицом појавио у Патријаршији, прво се нашалио на свој рачун:“Ето, ја сам само мало пао, па сад морам да гурам ово чудо.“
Један београдски боем истрчао је из кафане „?“ кад је видео патријарха да улази у Саборну цркву.
Преплићући језиком рекао му је: „Нас двојица смо најбољи људи на свету“, а патријарх му је на то одговорио: „Јесмо, ал’ кад попијемо ништа не ваљамо.“
Упозоравајући на штетност дувана, често је умео да каже:“Да је Бог хтео да човек пуши, уградио би му оџак.“
У време грађанског рата у бившој СФРЈ, један карикатуриста га је нацртао као ратника опасаног бомбама и са „шкорпионом“ о појасу. На то је рекао:“Ви сте мислили да ћете лако са мном. Мислите да сам ја слабачак, а ево како ме други виде.“
Пошто је био познат да иде кроз Патријаршију и гаси сијалице како се „узалуд не би трошила струја“, једном је ухватио младог чиновника да после радног времена на компјутеру гледа забавне сајтове. Кад је чуо патријархов глас иза леђа, следио се, а Павле му је рекао:“А ти на то трошиш струју?“
Идући у цркву на Бановом брду усред лета био је упоран да се користи аутобус. Кад је његов пратилац потегао аргумент да је врућина, да су аутобуси „препуни разголићеног женског света који иде на плажу на Аду Циганлију“ и да није згодно, патријарх није попустио:“Знате, свако види оно што жели.“

Фото: manastir-lepavina.org
Излазећи из Патријаршије, упитао је свог пратиоца:“Чија су то толика луксузна кола паркирана? Наших владика. Дошли су њима на Сабор“, одговорио је пратилац. „О, Бог их видео! Шта ли би тек возили да нису дали завет скромности?!“ духовито је прокоментарисао господин Павле.
Кад је на једном пријему бивши амбасадор САД Ворен Зимерман питао патријарха Павла шта може да учини за СПЦ, патријарх му је одговорио:“Само немојте да нам одмажете, на тај начин ћете нам помоћи.“
Кад је један фотограф пожелео да фотографише патријарха Павла, обратио му се речима: “Ваша светлости (уместо Ваша светости), на шта му је патријарх врцаво одговорио:“Кад сам већ светлост, шта ће ти блиц”?
Подучавао је и друге да се труде да у скромности живе. Тако, када су га, као надлежног епископа монахиње из манастира Сопоћани код Новог Пазара замолиле за благослов да купе „фићу“ (у то време најмањи аутомобил), да би се њиме допремале потрепштине за манастир, и да не би морале до града да иду аутобусом, пошто се дешавало да понекад доживе неке непријатности, он је то одбио. Образложење његово било је: „Није у реду да купите аутомобил од новца који је дала сиротиња. И још, може да се деси, кад пређете преко неке барице, да испрскате ту сиротињу!“
Једном приликом, док је патријарх разговарао са својим сарадницима, у његов кабинет је ненадано ушао непознати човек четрдесетих година, тврдећи да му се указала Богородица. Патријарх га је пажљиво саслушао и казао:“Слушајте, господине, ја сам дугогодишњи калуђер и владика скоро 50 година, сваког дана служим Богу и ни анђео ми се још није јавио, а вама се Богородица јавила! Немојте, молим вас.”
На исти начин владика Павле наставио је да живи и када се преселио у Београд, када је изабран за највишу црквену дужност. У то време, као и обично, имао је само једну мантију. Сестра од тетке Агица, коју је често посећивао, задиркивала га је:„Какав си ти патријарх кад имаш само једну мантију?“ На то ће новоизабрани патријарх: „Шта ће ми више, не могу две одједном да обучем!“

Навике по којима је био особен
Устајао је врло рано, живео у потпуности по Јеванђељу и у складу с оним што је говорио.
Није користио телевизор, ни радио, нити је читао новине, знајући да су „прилике такве да ће оно што је од важности доћи и до њега”.
Умео је све сам да поправи, било да су то ципеле, наочале, ролетне. Сам је кувао, шио и ниједан физички посао му није био ни стран ни тежак.
Када је тек постављен на трон патријарха и када се преселио са Косова у зграду Патријаршије у Београду, још дуго су га затицали како рано ујутро пере степениште. Иако су му говорили да „има ко то ради у Патријаршији“, он је узвраћао да је навикао и да му није тешко.
Често би из Патријаршије одлазио да се и не јави, како би без пратње обавио све што је требало.
Када је са епископима возом путовао за Аустрију на један од екуменских сусрета, баш у њиховом вагону није било грејања. По изласку из воза, све владике су се жалиле на хладноћу и како су се смрзли, а патријарх им је, алудирајући на вишак килограма и њихово сало рекао: „А мени није имало шта да се смрзне.“
Узречица му је била: „Бог те видео…“
(ЕПК/Танјуг)

REHABILITOVAN I POSLEDNJI KARAĐORĐEVIĆ: Kralju Petru II vraćena građanska prava!
U saopštenju Višeg suda u Beogradu se precizira da je Petar II Karađorđević rehabilitovan po sili zakona, te da je Ukaz Predsedništva Prezidijuma Narodne Skupštine FNRJ, kojim je kralju oduzeto državljanštvo i konfiskovana celokupuna imovina ništav od trenutka donošenja 8. marta 1947 godine

Foto: Arhivska fotografija
Poslednji jugoslovenski kralj Petar Drugi Karadorđević pravosnažno je rehabilitovan pošto je Viši sud u Beogradu utvrdio da je bio žrtva progona i nasilja iz političkih i ideoloških razloga. Odluka o rehabitaciji doneta je 10. jula, a pravosnažna je postala 22. avgusta.
Petar Drugi Karadorđević je inače i poslednji Karađorđević kojem su bila oduzeta građanska prava i konfiskovana imovina. Viši sud u Beogradu je ranije rehabilitovao njegovu majku kraljicu Mariju i njegovog sina princa Aleksandra Karađorđevića, kao i decu kneza Pavla princezu Jelisavetu Karađordević i preminulog Nikolu Karađorđevića.
SRPSKI VOJNICI SPREMNI ZA PARADU U PEKINGU: Evo kako izgledaju njihove poslednje pripreme! (FOTO)
U saopštenju Višeg suda u Beogradu se precizira da je Petar II Karađorđević rehabilitovan po sili zakona, te da je Ukaz Predsedništva Prezidijuma Narodne Skupštine FNRJ, kojim je kralju oduzeto državljanštvo i konfiskovana celokupuna imovina ništav od trenutka donošenja 8. marta 1947 godine.
Istom odlukom ništavim su proglašene i sve pravne posledice te odluke, uključujući i kaznu konfiskacije imovine.

Foto: Kraljevina Srbija, arhiva
Prilikom donošenja odluke sud je utvrdio da je, Petar II Karađorđević, bio žrtva progona i nasilja političke i ideološke netrpeljivosti, koji je vršila tadašnja vlast prema nepodobnim licima, što svedoči o njenoj autoritarnoj izjavi, prirodi i potrebi da se nametne ideologija vladajuće klase, navodi se u odluci suda.
Dalje se dodaje da je Ukazom iz 1947. godine kralj Petar II Karađorđević bio lišen osnovnih ljudski prava i sloboda kao što su pravo na državljanstvo, pravo glasa i pravo na imovinu.
Sud podseća da su to sve prava i slobode garantovane međunarodnim konvencijama i deklaracijama, međunarodnim aktima o slobodama i pravima koje je usvojila Republika Srbija.
ON JE PRAVI SRPSKI VITEZ, KOG SRBI OBOŽAVAJU: Oduševiće vas njegova ŽIVOTNA PRIČA! (FOTO)
Petar II Karadordević rođen je u Beogradu, 6. septembra 1923. Umro je u Denveru, 3. novembra 1970. Na jugoslovenskom tronu formalno je bio od 1934. do 1945. Bio je najstariji od tri sina kralja Aleksandra Prvog i kraljice Marije. Imao je 11 godina kada je posle smrti oca postao kralj i tek 21 kada je izgubio vlast. Pošto je još bio dete u vreme ubistva kralja Aleksandra, 1934. godine, vlast je preneta na Namesništvo koje je u testamentu odredio sam kralj Aleksandar.

Foto: Miloslav Samardžić/Album Đenerala Draže
Na čelu Manesništva je bio knez namesnik Pavle Karadorđević, a članovi su bili Ivo Perović i Radenko Stanković. Prema sporazumu Tita i dr Ivana Šubašica, sklopljenog u junu 1944. godine, kralj je u martu 1945. preneo svoja ovlašćenja na tročlano namesništvo. To namesništvo je za 11. novembar 1945. raspisalo izbore za Ustavotvornu skupštinu, a ova je 29. novembra 1945. proglasila republiku i ukinula monarhiju. Tako je kralj i zvanično zbačen sa prestola.
Karadordevići su inače podneli zahtev za povraćaj imovine krajem januara 2014. Oni su tražili imovinu koja je posle smrti kralja Aleksandra, ostavinskim rešenjem od 27. oktobra 1938, podeljena na tri jednaka dela izmedu sinova Petra, Tomislava i Andreja.

08/07/2015

После обраћања Њ.К.В. Престолонаследника Александра Карађорђевижа и проф. др Оливера Антића у Вишем суду у Београду, суд је тачно у 12 часова и 13 минута донео следеће решење у предмету РЕХ 17/15:
„Усваја се захтев за рехабилитацију Њ.К.В. Престолонаследника Александра Карађорђевића, од оца Петра Карађорђевића, рођеног 17.07.1945. у Лондону, у Великој Британији, на територији проглашеној за територију Краљевине Југославије, те се УТВРЂУЈЕ да је Указ 392 Президијума Председништва Народне скупштине ФНРЈ од 08.03.1947. године ништав од тренутка доношења, у делу који се односи на Њ.К.В. Престолонаследника Александра, као и да су ништаве све његове правне последице.
Рехабилитовано лице, Њ.К.В. Престолонаследник Александар Карађорђевић, сматра се неосуђиваним.