IZVOR:Novosti
Marko LOPUŠINA | 09. mart 2013. 20:58 |
Ekskluzivno – prestolonaslednik Aleksandar o sahrani predaka u maju: Posmrtni ostaci kraljice Aleksandre i kraljice Marije do sahrane će biti položeni u kapeli Dvorskog kompleksa

Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević
KRALJEVSKA porodica Karađorđević je nedavno službeno na sajtu objavila da će se državna sahrana kralja Petra Drugog, kraljice Aleksandre i kraljice Marije, koji su živeli i umrli u emigraciji, biti obavljena u nedelju, 26. maja u Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu. Kako nam je rečeno u Kraljevskom dvoru, prestolonaslednik Aleksandar Drugi upravo ulaže velike napore da u mauzoleju Kraljevske porodice sahrani oca, majku i baku, a potom i strica Andreju.
- Njeno veličanstvo kraljica Aleksandra bila je sahranjena na Kraljevskom groblju palate Tatoi u blizini Atine, a Njeno veličanstvo kraljica Marija na Kraljevskom groblju u Frogmoru pored zamka Vindzor. Posmrtni ostaci majke i bake u aprilu stižu u Srbiju. Biće položeni u kapeli dvorskog kompleksa na Dedinju, gde se već nalaze zemni ostaci mog oca Njegovog veličanstva kralja Petra Drugog. Zajedničkom sahranom na Oplencu ćemo ispuniti zaveštanje pradede Nj. V. kralja Petra Prvog da svi Karađorđevići počivaju na jednom mestu – rekao je specijalno za „Novosti“ prestolonaslednik Aleksandar.
Starešina porodice Karađorđević je rođen 17. jula 1945. u Londonu, u hotelu „Klaridžis“, gde su u egzilu živeli roditelji. Britanska vlada je proglasila hotelski apartman broj 212 jugoslovenskom teritorijom. Kumovi na krštenju bili su kralj Džordž VI i njegova ćerka, tadašnja princeza, sada britanska kraljica Elizabeta. Karađorđevići su zahvaljujući kraljici Elizabeti uspeli da prežive emigraciju. U Englesku se prva sklonila kraljica Marija Karađorđević, koja je posle tragedije u Marselju, kada je 9. oktobra 1934. ubijen kralj Aleksandar, živela u skromnom stanu u Londonu.

PRVAK U SKIJANJU – Volim sport, a najviše skijanje i ronjenje. Tokom vojne karijere bio sam prvak u skijanju. U poslednje vreme igram tenis i ronim sa posebnim uživanjem u tropskim morima – otkriva prestolonaslednik Aleksandar.
- To su mučna i teška vremena za nju – doba namesništva, uspona fašizma, političkih intriga u Jugoslaviji, rata i veoma traumatičnog progonstva u London. Posetio sam baku mnogo puta u Londonu. Uvek je bila nežna. Bilo mi je 16 godina kada je umrla. Na sahrani su bili otac i majka, stričevi, knez Pavle i kneginja Olga. Živo se sećam odlaska na privatno groblje u Vindzoru, gde je baka sahranjena pored svoje prabake, kraljice Viktorije, i princa Alberta – priča prestolonaslednik.
Princ Aleksandar se školovao u Švajcarskoj, u Vojnoj akademiji Kalver u Indijani, Gordonston školi u Škotskoj i Milfildu u Engleskoj. Upisao je Kraljevsku vojnu akademiju Velike Britanije i stupio u britansku vojsku kao oficir. Školovao ga je stric princ Tomislav, jer su se prinčevi roditelji kralj Petar Drugi i kraljica Aleksandra rastali. Prestolonaslednik se rado seća zajedničkog života sa njima:
- Dok sam bio dete, moji otac i majka u početku su živeli u Londonu, potom u Francuskoj, Švajcarskoj, Italiji, Americi. Bio sam blizak i sa majkom i ocem. Imali smo divan odnos uprkos poteškoćama, zbog nostalgije oca za svojom zemljom. Sa radošću mi je pokazivao dom na Dedinju i sav uzrujan mi je pokazivao sliku Oplenca. O ocu su u zemlji izmišljali razne priče, i to ga je bolelo. Kralj Petar Drugi nikada nije abdicirao i nikada nije sa sobom odneo nikakvo kraljevsko blago. Ni umetnička dela sa dvora. Voleo bih da saznam gde se nalaze ta nestala umetnička dela – pita se Aleksandar.

Prestolonaslednik prvi put za javnost govori kako je živeo kada su se njegovi roditelji šezdesetih godina rastali.
- Moji roditelji se nikada nisu razveli. Bilo je razlika, ali su se uvek vraćali jedno drugom. Mnoge intrige i lažne glasine su kolale. Često sam ih posećivao na mestima gde su živeli. Bili smo, ipak, srećna porodica.
Smrću oca u Denveru 1970. godine, princ je postao novi srpski kralj.
- Kao naslednik prestola odlučio sam da ne koristim titulu kralja – kaže. – Verovao sam da bi to bilo besmisleno u egzilu. Istovremeno sam jasno rekao da se ne odričem prava i titule, kao ni dinastijskih prava na krunu. I onda, kao i sada, najiskrenije sam verovao da je jedini pravi put za Srbiju parlamentarna ustavna monarhija. Moja uloga kao kralja bila bi da popravljam sliku o Srbiji u svetu. Svaka srpska vlada treba da zna da na mene može da računa – govori.
Devedesetih umrla je i majka, kraljica Aleksandra, potomak grčke kraljevske porodice i sahranjena u Atini.
- Bio sam jako potresen. Drago mi je da mogu da kažem da će moje majka kraljica Aleksandra uskoro doći u Srbiju. Njen kovčeg će biti izložen pored mog oca u dvorskoj kapeli – otkriva prestolonaslednik, koji od 2001. živi u Kraljevskom dvoru na Dedinju.

UZBUDLJIV POVRATAK – Moj prvi dolazak u Srbiju sa porodicom, 1991, bio je ispunjen jakim emocijama. Dočekalo nas je nekoliko desetina hiljada građana, i ja sam bio dirnut. To je bilo ostvarenje moga sna i jedna od prekretnica u mom životu.
- U trenutku kada sam se 2001. uselio u dvorski kompleks, bio sam prinuđen da prodam imovinu u Londonu kako bih obavio najneophodnije popravke i obezbedio održavanje. Do sredine 2004, kada je dvorski kompleks ponovo vraćen na državni budžet, porodica Karađorđević finansirala je njegovo održavanje – kaže Aleksandar Karađorđević.
Prenos posmrtnih ostataka srpskih monarha mnogi u Srbiji doživljavaju kao okupljanje vlasti, crkve i dinastije.
- Ispunjavam zaveštanje pradede. Oplenac je zaista specijalno i lepo mesto. Ima onih koji smatraju da je to veliki korak ka nacionalnom i istorijskom pomirenju. Svi važni događaji iza sebe imaju veliki rad. Povratak kući mog oca, majke, bake, možda i strica Andreje jedna je od takvih istorijskih stvari. Zajedničko angažovanje vlasti, crkve i Kraljevskog doma je potpuno prirodno.
- Želim da iskažem zahvalnost za razumevanje, podršku i pomoć predsednika Nikolića, kao i svih članova Državnog odbora za prenos i sahranu preminulih članova kraljevske porodice u Srbiju – rekao je za „Novosti“ prestolonaslednik Aleksandar Drugi Karađorđević.
NEMA KOMPENZACIJE
- Sahrana Karađorđevića uz državne počasti je sama po sebi značajan događaj. Mi ne moramo nikome da se izvinjavamo zbog toga što obeležavamo i poštujemo svoju istoriju. Opet, ovaj događaj nam ne sme biti izgovor da ne uradimo neke druge teške i važne stvari – tvrdi prestolonaslednik.