Ostaci kraljica Marije i Aleksandre stižu u Srbiju
IZVOR:NOVOSTI
V. MIJATOVIĆ | 22. april 2013. 20:59 |
„Novosti“ saznaju: Posmrtni ostaci Marije Karađorđević stižu u Srbiju 29. aprila, a Aleksandrini 9. maja. Baka i majka prestolonaslednika Aleksandra, sa kraljem Petrom Drugim, biće sahranjene 26. maja

Kralj Petar, kraljica Marija, prestolonaslednik Aleksandar i kraljica Aleksandra
SRPSKE kraljice Marija i Aleksandra Karađorđević konačno stižu u Srbiju. Posmrtni ostaci Marije Karađorđević, žene kralja Aleksandra i majke kralja Petra Drugog, iz Londona će biti dopremljeni 29. aprila, potvrđeno je „Novostima“ u predsedništvu Srbije i na Kraljevskom dvoru. Poslednja jugoslovenska kraljica i supruga Petra Drugog, Aleksandra Karađorđević, na tle zemlje na čijem je tronu bila, prvi put će se naći 9. maja. One će, zajedno sa kraljem Petrom Drugim, čiji su posmrtni ostaci dopremljeni u januaru, biti sahranjene, uz sve državne počasti, 26. maja u porodičnoj grobnici na Oplencu.
Na beogradskom aerodromu 29. aprila, tačno u 17.25, posmrtne ostatke kraljice Marije dočekaće prestolonaslednik Aleksandar i članovi kraljevske porodice zajedno sa savetnikom predsednika Srbije, profesorom Oliverom Antićem, koji je jedan od najzaslužnijih što će najzad biti ispunjen zavet kralja Petra da svi Karađorđevići počivaju na Oplencu. Do sahrane 26. maja, posmrtni ostaci srpskih kraljica počivaće, zajedno sa telom kralja Petra Drugog, u dvorskoj kapeli u kraljevskom kompleksu na Dedinju.
Kraljica Marija sada počiva na groblju u Grogmoru, u blizini vindzorskog zamka, gde je sahranjena i njena baka, engleska kraljice Viktorija. Bila je kćer rumunskog monarha Ferdinanda Hoencolerna i rumunske kraljice Marije i bratanica kralja Edvarda, pa prenos njenih posmrtnih ostataka nije bilo moguće organizovati bez saglasnosti britanske krune i kraljice Elizabete. Posle prvog obraćanja porodice Karađorđević vladarki Velike Britanije sa molbom da se telo njene rođake prenese na Oplenac, kraljica Elizabeta upitala je da li je Srbija spremna da prihvati i sahrani kraljicu Mariju Karađorđević. Kada je iz Srbije stigao potvrdan odgovor, ostalo je da se reše formalnosti.

- Sve je obavljeno na jedan fin način kako se to i radi u zemljama koje drže do reda i svoje istorije – kaže za „Novosti“ Oliver Antić, član vladine komisije za prenos posmrtnih ostataka i sahranu članova kraljevske porodice i savetnik predsednika Nikolića. – Saglasnost su dali kraljica Elizabeta i kanterberijski nadbiskup.
Majka poslednjeg jugoslovenskog monarha rođena je 1900. godine u nemačkom gradu Gote, a kraljica Srba, Hrvata i Slovenaca postala je 1922. godine kada se udala za kralja Aleksandra. Ubrzo su dobili sinove Petra, Tomislava i Andreja. Teško je podnela tragediju koja je zadesila porodicu, kada je 9. oktobra 1934. godine u Marselju ubijen kralj Aleksandar. Maloletnog Petra ostavila je u zemlji sa namesništvom, a ona se sa dvojicom mlađih sinova povukla u Englesku. Živeli su skromno u seoskoj kući nadomak Londona. Teško se nosila s intrigama i nedaćama koje su zadesila njenu porodicu i državu.
Posle rata, živela je sa sinovima na imanju u Kentu, gde je obavljala kućne poslove, kuvala i radila u polju. Viđala se sa kraljicom Elizabetom i negovala porodične odnose sa britanskom krunom. Posvetila se i humanitarnom radu. Iako joj nije bilo po volji što se Petar oženio usred rata, rado je prihvatila snaju Aleksandru. Pred smrt je morala da proda svoj kraljevski nakit jer prihodi koje je imala od svog engleskog nasleđa nisu bili dovoljni.
JAPANSKI CAR? POZIVNICE za ceremoniju na Oplencu poslate su na 2.500 adresa u čitavom svetu. Očekuje se prisustvo članova kraljevskih porodica Velike Britanije, Grčke, Španije… Princ Čarls zbog ranije prihvaćenih obaveza verovatno neće moći da prisustvuje sahrani, ali postoji mogućnost da na ceremoniju dođe i car Japana Akihito.
Umrla je u 61. godini. Po pravoslavnim običajima opelo je služenu u Hramu Svetog Save u Londonu, koji je ona podigla.
Telo kraljice Aleksandre pridružiće se svekrvinom 9. maja, nakon što je grčka kraljevska porodica dala saglasnost da njeni posmrtni ostaci budu premešteni na Oplenac.
Majka prestolonaslednika Aleksandra nikada nije kročila na tle Srbije i Jugoslavije. Kraljica Jugoslavije postala je 1944. godine, samo godinu pre nego što će monarhija biti ukinuta, a kraljevskoj porodici zabranjen povratak u zemlju. „Tužna kraljica“ sa suprugom je živela svega pet godina, ali se od njega nikada nije formalno razvela. Govorila je da joj je muža otela kruna zato što je bila van njegovog domašaja.
- Otišao je za svojim političarima, a ja sam ga čekala čitavog života – zapisala je kraljica Aleksandra u svom dnevniku.
Umrla je 1993. u Ist Saseksu u 72. godini. Prema sopstvenoj želji, sahranjena je u Atini pored svojih roditelja.
PRVA PRINCEZA GRČKE KRVI

MAJKA kraljice Aleksandre bila je Aspazija Manos, Grkinja iz građanske klase. Aleksandra je bila prva princeza Grčke koja je bila poreklom iz te zemlje. Njen otac, Aleksandar Grčki, bio je, poput mnogih evropskih vladara, nemačke krvi. Rođena je 25. marta 1921, pet meseci posle smrti svoga oca. Pošto je Aleksandrova kratka vladavina (između dve vladavine njegovog oca) smatrana regenstvom, a njegov brak sa Aspazijom Manos sklopljen bez pristanka oca, Konstantina Prvog, Aleksandra je smatrana nezakonitim detetom. U julu 1922. godine zahvaljujući Aleksandrinoj babi Sofiji, donet je zakon koji je omogućio Konstantinu Prvom da ozakoni brak njegovog pokojnog sina. Aleksandra je dobila titulu princeze, ali ne i pravo na tron.
ČERČILOVA BILA POSLEDNJA
KLJUČNU ulogu u venčanju kralja Petra Drugog sa princezom Aleksandrom odigrao je tadašnji britanski premijer Vinston Čerčil. Zajedno sa Aspazijom Manos, majkom buduće jugoslovenske kraljice, on je ohrabrivao mladog kralja da zaprosi grčku princezu. Kraljica Marija i đeneral Draža Mihailović protivili su se venčanju „dok narod u otadžbini krvari“, ali sa Čerčilom na njegovoj strani mladog kralja niko nije mogao sprečiti da ostvari svoju nameru.
- Mlad sam čovek, jako zaljubljen u svoju zemlju i u svoju verenicu. Dužnost prema svojoj zemlji najbolje ću da izvršim ako se venčam sa Aleksandrom – pisao je kralj Jugoslavije britanskom premijeru.