Izvor: Nedeljnik
23/05/2013 – 19:00
PETAR III KARAĐORĐEVIĆ
U ekskluzivnom intervjuu za „Nedeljnik“, Petar Karađorđević, za koga su još kad je bio jedanaestogodišnji dečak mnogi rekli da ima najveće šanse da bude budući srpski kralj, priča o odrastanju, životu u emigraciji, tome na čemu bi kao krunisana glava najviše insistirao
Bilo mu je svega 11 godina kada je 5. oktobra 1991. godine na aerodromu u Beogradu održao svoj prvi govor, u kojem je nekoliko puta na tečnom srpskom ponovio: “Ja sam samo dete”. Danas je Petru III Karađorđeviću 33 godine. I ponovo je došao u Beograd kako bi prisustvovao sahrani zemnih ostataka svog dede.
U ekskluzivnom intervjuu za “Nedeljnik”, Petar Karađorđević za koga su još kao jedanaestogodišnjaka mnogi rekli da ima najveće šanse da bude budući srpski kralj priča o odrastanju, životu u emigraciji, tome na čemu bi kao krunisana glava najviše insistirao. No, prvo na šta se osvrnuo bio je povod njegovog dolaska − vraćanje zemnih ostataka njegovog dede kralja Petra II, bake kraljice Aleksandre, prabake kraljice Marije i deda-strica princa Andreja.

Foto: Nedeljnik
- Povratak mojih predaka kući znači povratak jedinstva u Srbiju i poštovanja prema mojoj porodici. Moja porodica i ja zahvalni smo predsedniku Nikoliću, Vladi Republike Srbije, i Državnoj komisiji za povratak posmrtnih ostataka porodice Karađorđević – počinje priču za “Nedeljnik” Petar Karađorđević.
Na pitanje da li je vreme da se svi mlađi Karađorđevići vrate kući, kaže da su svi često u Beogradu i da su ozbiljno zainteresovani za događaje u Srbiji, iako su im karijere mahom vezane za inostranstvo.
Petar je naime odrastao na relaciji Velika Britanija – SAD, a često je boravio i u Španiji. Trenutno radi na stvaranju start-up tržišta u Srbiji, a oblast njegovog delovanja su dizajn i idejno osmišljavanje novih poslova i preduzeća. O odrastanju uz srpsku emigraciju kaže:
- Djaspora u Americi i Londonu podržavala je naše napore, a svi smo delili tragediju odvojenosti od otadžbine. Moja porodica je sklapala prijateljstva i sa političkom i ekonomskom emigracijom. Uvek smo znali gde su naši koreni i uvek smo za našu zemlju želeli demokratsku budućnost. Dijaspora nije dovoljno priznata, a pomaže nebrojene porodice u zemlji, i investira u nju otkako pamtim za sebe.
O tome na čemu bi najviše insistirao kao krunisana glava, međutim, ne želi da priča, jer smatra da red nasleđivanja treba da se poštuje.
- Moj otac, prestolonaslednik treba da bude suveren, pošto je on starešina kraljevske porodice i prvi u redu nasleđivanja prestola. U Srbiji postoje stroga pravila nasleđivanja po načelu prvorođenja – objašnjava mladi Karađorđević, dodajući da bi za Srbiju bilo dobro rešenje da bude ustavna monarhija, poput Velike Britanije, Švedske, Kanade, Australije ili Japana.
Petar ima spreman odgovor i na pitanje zašto su Karađorđevići munjevito napustili Srbiju, vrativši se tek nakon 5. oktobra 2000. Naime, prema njegovim rečima, tu odluku uopšte nije donela njegova porodica.
- Vlada mog dede odlučila je da se nakon bombardovanja povuče pred nacističkom invazijom, prvo u Grčku, potom u Palestinu i Egipat, i konačno u London, gde su se već nalazile vlade Francuske, Čehoslovačke, Poljske, Grčke, Holandije, Luksemburga, Norveške i Belgije, koje su takođe izbegle pred nacističkom okupacijom Evrope. To znači da je u svim tim zemljama postojao plan da šef države i vlada ne padnu nacistima u ruke.
On je dodao i da su svi režimi posle Drugog svetskog rata kršili ljudska prava njegove porodice.
- Sad smo se konačno vratili, ali ima još uvek mnogo toga što treba da se učini, kao što je povraćaj imovine moje porodice, koja je bila pokradena – završava priču Petar III Karađorđević.