„Мој први долазак у Србију са породицом, 1991. године, био је испуњен јаким емоцијама. Дочекало нас је неколико десетина хиљада грађана, и ја сам заиста био дирнут. То је било остварење мога сна да се вратим кући и једна од прекретница у мом животу“, овим речима почиње своју исповест у „Блицу недеље” престолонаследник принц Александар II Карађорђевић.

Брачни пар Карађорђевић са тенисеркама Аном Ивановић и Јеленом Јанковић

Пре неколико дана, тачније 17. јула, прославио је два јубилеја – свој 66. рођендан и деценију од како је добио право да се усели у дом својих предака – Бели двор на Дедињу. На основу одлуке владе тадашње СР Југославије принц Александар Карађорђевић и чланови његове породице су се 17. јула 2001. уселили у краљевску резиденцију у Београду која је југословенској краљевској породици одузета после Другог светског рата.

Како је изјавио поводом десетогодишњице повратка у земљу, у Србији су се у међувремену дешавале и добре и лоше ствари, али се Србија „озбиљно трудила да се отргне од прошлости и крене напред ка Европи”. За наредних десет година Србију види као напредну демократску земљу и чланицу ЕУ.

Принц Александар Карађорђевић

„Када је мој отац, Њ.в. краљ Петар ИИ преминуо 1970. године, ја сам као наследник престола одлучио да не користим титулу краља – веровао сам да би то било бесмислено у егзилу. Истовремено сам веома јасно рекао у то време да се не одричем својих права и титуле, као ни династијских права на круну. И онда, као и сада, најискреније сам веровао да је једини прави пут за Србију да постане парламентарна уставна монархија. Моја улога као краља била би да поправљам слику о Србији у свету, углавном кроз лобирање или преко познанстава са страним лидерима.

Док сам био дете, моји отац и мајка у почетку су живели у Лондону. Нажалост, они су живели у многим земљама, а мој отац је веома патио за својом домовином. Носим и дивне успомене на своју баку, краљицу Марију, која је у то време такође живела у Великој Британији. Увек је била веома пажљива према мени. Мада је то можда донекле заборављено у Србији,краљица Марија је била права народна краљица.

Била је изузетно вољена у народу и веома активна на хуманитарном пољу. Била је покровитељ Организације црвеног крста. Током Другог светског рата непрекидно је помагала наше ратне заробљенике у Немачкој, иако је и сама живела у егзилу. Веома сам поносан данас када моја супруга и ја обилазимо српске болнице па наиђемо на плоче захвалности краљици Марији.

Александра и Петар II са сином Александром

Волим спорт, а највише скијање и роњење. Током своје војне каријере био сам првак у скијању. У последње време играм тенис и роним са посебним уживањем у тропским морима. Спорт је изузетно значајан ради усвајања здравих животних навика, као и због промоције наше земље. Новак Ђоковић је светска мегазвезда и најбољи амбасадор Србије, па можемо само да пожелимо да имамо што више шампиона попут њега. Али ми смо веома талентовани и за друге спортове, попут кошарке, одбојке, пливања, тако да морамо још више да радимо на њиховој промоцији.

Пратим шта се догађа у политици. У уставној парламентарној монархији мој положај ми не би дозвољавао да будем члан било које партије или да се укључујем у свакодневни политички живот. Био бих тачка сусретања свих политичких партија, оличење јединства и континуитета.  Моја улога је да промовишем Србију, и то нарочито лобирањем и поправљањем дипломатских односа са страним лидерима и инвеститорима. Свака српска влада треба да зна да на мене може да рачуна.

Принц Александар са супругом Катарином и синовима

Такав систем одлично функционише у Холандији, Данској, Норвешкој, Шведској, Великој Британији, Шпанији, Канади, Аустралији и многим другим уставним монархијама. Србији је потребан неутралан шеф државе који би радио на превазилажењу политичких сукоба, а сви наши политичари би од тога имали користи, као што је случај у другим уставним парламентарним монархијама. Премијер и његов кабинет би у сарадњи с парламентом управљали земљом. Краљ би био шеф државе.

Ниједно уметничко дело, укључујући и она која су отета мојој породици, не може бити изнето са краљевског комплекса нити продато. Све је детаљно пописано и чува се као државна имовина док не буде донета одлука о коначној реституцији. Када ће то бити, ја заиста не знам, али бих веома волео да сазнам где се налазе нестала уметничка дела која су некад постојала на краљевском двору, као и да ли би медији и јавност били заинтересовани за њихову судбину.

Александар Карађорђевић и Бил Гејтс

За разлику од ових предмета за које су сви заинтересовани, постоји врло слабо интересовање за саме зграде и имање дворског комплекса, који је заиста наш мали Версај. Поносан сам што смо пописали сва уметничка дела која се налазе у краљевским палатама, и тако исправили велику неправду. Ја сам такође по први пут отворио дворски комплекс за посете свим грађанима.

Моја породица помаже образовним установама у Србији још од времена вожда Карађорђа и његових устаника у Првом српском устанку, када су донели одлуку да у Србију позову Доситеја Обрадовића и поставе га за првог министра просвете. Убрзо потом основана је и прва висока школа у Србији. Наши млади и талентовани ђаци и студенти могу да се такмиче са својим вршњацима широм света, а на нама је да им пружимо најбоље могуће услове за школовање.

Принц Александар на представљању фондације

Моја Фондација за образовање успела је да обезбеди стипендије за наставак школовања на неким од најпрестижнијих светских универзитета, а то ћемо настојати да радимо и убудуће. Такође смо основали и центре за развој каријере на свим државним универзитетима у Србији, како бисмо олакшали налажење посла свима онима који заврше факултет.
Веома се поносим оним што је моја супруга, принцеза Катарина, урадила од нашег повратка у земљу 2001. године како би помогла нашим болницама, деци без родитељског старања, особама с инвалидитетом, старима и свима онима којима је помоћ била преко потребна.  Али и пре нашег повратка, она је покренула Лајфлајн хуманитарну организацију са канцеларијама у Лондону, Атини, Њујорку, Чикагу и Торонту, са циљем да прикупља и доноси помоћ најугроженијим грађанима Србије.

Принцеза Катарина и принц Александар

У свему томе она има моју пуну подршку и често када путујемо у иностранство срећемо се са познатим лекарима и директорима клиника, од којих многи одлуче да дођу у Србију или пошаљу опрему или организују обуку за наше лекаре.“

Л и ч н а  к а р т а

Њ.к.в. престолонаследник Александар II, син јединац Њ.в. краља Петра II и краљице Александре, ћерке грчког краља Александра и Аспазије Манос, рођен је 17. јула 1945. у Лондону, у хотелу „Клариџис“, где су живели његови родитељи. Да би наследник престола био рођен на југословенском тлу, британска влада је, по инструкцијама председника владе Винстона Черчила, прогласила хотелски апартман број 212 југословенском територијом на дан његовог рођења. Крштење престолонаследника обавио је у Вестминстерској опатији Његова светост патријарх Гаврило, а кумови су били краљ Џорџ VI и његова ћерка, тадашња принцеза Елизабета, сада Њено величанство краљица Елизабета II. Њ.к.в. престолонаследник Александар II школовао се у Мари Жозеу и Ле Розеју у Швајцарској, Војној академији Калвер у Индијани, САД, Гордонстон школи у Шкотској и Милфилду у Енглеској. Потом је уписао Краљевску војну академију Велике Британије, а затим ступио у британску војску са чином официра.
Пошто је напустио војну службу 1972. године, престолонаследник Александар II посветио се међународној пословној каријери. Престолонаследник Александар има три сина: Њ.к.в. принца наследника Петра, принца Филипа и принца Александра. Године 1985. престолонаследник Александар оженио се Катарином Батис из Атине. Кум на венчању им је био Њ.в. краљ Константин од Грчке, а сведок Њ.к.в. принц Томислав, стриц Престолонаследника Александра. Венчање је обављено у српској православној цркви у Лондону.

Извор: Блиц
Аутор: Марија Мијатовић – 24. 07. 2011.