Извор: НОВОСТИ
В. Црњански Спасојевић | 05. децембар 2013. 21:18 |
Потомци Карађорђевиђа укључили се у оставински поступак око Брозове имовине. Захтевају да се изузме благо нађено у „депоу 555“ и да га процене аукцијске куће „Сотби“ и „Кристи“
Комисија отворила сеф у Народној банци Србије
Наследници породице Карађорђевић тражили су од Првог основног суда у Београду, пред којим се води оставинска расправа после смрти Јосипа Броза Тита, да донесе решење о отварању сефа у вили „Мир“. Они сумњају да би у том сефу могле да буду скривене још неке драгоцености које нису пронађене у „депоу 555“ у Народној банци Србије.

Комисија председника Србије, на захтев суда, отворила је пролетос овај сеф, који је три деценије био запечаћен и проглашен државном тајном. У њему су биле похрањене ствари нађене после смрти некадашњег председника СФРЈ у његовој резиденцији у Ужичкој. Испоставило се да су готово све нађене драгоцености припадале династији Карађорђевић.
Зато су се наследници краљевске породице пријавили као заинтересовани учесници у оставинском поступку који Брозови воде. Они од суда траже да се изузме из оставинске масе имовина нађена у „депоу 555“, јер налаз вештака неспорно доказује да су ови предмети краљевски.
Наследници ће, како сазнајемо, тражити и оно што вештак ког је ангажовала Комисија председника за попис ствари из сефа, није урадио. Дакле, захтеваће процену вредности нађеног блага, односно да суд наново отпечати вреће и омогући увид стручњацима чувених аукцијских кућа „Кристи“ или „Сотби“.
Суд би затим требало из оставинског поступка да изузме благо нађено у Титовом сефу и упути наследнике Карађорђевића на допунски оставински поступак иза краља Александра, краљице Марије, кнеза Павла и кнегиње Олге. Јер, на двору је постојало пет каса. Уметничке слике, сребрнина, порцелан, накит и остало куповано је не само новцем из касе Управе двора, већ и из посебних каса краља, краљице, кнеза и кнегиње. Признаницама похрањеним у Народној банци могуће је доказати које вредности су купљене приватним новцем.
У „депоу 555“ било је похрањено богатство које је државна комисија затекла и пописала две године после маршалове смрти 29. априла 1982. За златне полуге, прах и опиљке (око 30 килограма), као и сребрне полуге и платинасте плочице, вештак Рајко Дупало закључио је да су вероватно из рудника злата „Глоговица – Нересница“, који је припадао краљу Александру.
ДОБИЛИ САМО БЕЛИ ДВОР Породица Карађорђевић убрзо ће поднети и захтев за повраћај имовине Агенцији за реституцију. Они до сада у Србији нису добили ништа, осим комплекса Белог двора на коришћење, и једне куће у Београду.
У врећама је нађено и више од 150 комада накита, као и ордење, медаље, плакете, сребрно посуђе. Мноштво је бисера, рубина, брилијаната, накита од жада, златних медаљона и привезака, чак и са ликом краља и краљице. На једном привеску је натпис „Петар, рођен 6. септембра 1923, крштен 21. 11. 1923. у Београду“, који је очигледно припадао краљу Петру Другом. Занимљив је и златни прстен с натписом „Куманово 11. 10. 1912“ У неким медаљонима су слике чланова породице Романов, а једна плишана кутија са златном елипсастом кутијом у њој, чији је поклопац украшен иницијалима, највероватније је била поклон Николаја Другог Романова српској династији.
Осим чувеног Ордена Карађорђеве звезде, који је припадао краљици Марији, нађен је и изузетно вредан орден „За бој и слободу Петар Први 1904“, са круном и крстом, опточен рубинима и брилијантима. Вештак закључује да су накит и ордење припадали Карађорђевићима.
За нумизматичку збирку од преко 200 комада вештак не прецизира коме би могла припадати, али наследници верују да је припадала кнезу Павлу. Ту је и 87 скупоцених сатова, где је на неким угравирана круна, а на другима Титови иницијали, а на једном посвета руске краљевске породице.
Пошто је ово само мали део онога што је краљевска породица оставила иза себе, у допунском поступку њихови наследници тражиће да се нађу и спискови из 1945. и 1946. са стварима нађеним у дворовима, и да се уђе у траг овом благу.