Извор: ИЛУСТРОВАНА ПОЛИТИКА
У наставку интервјуа престолонаследник Александар одговара на оптужбе свог брата од стрица принца Владимира, објашњава како би могла да изгледа судбина имовине Карађорђевића када једног дана буде враћена и зашто се није светио онима који су уништили његову породицу
аутор Срђан ЈОКАНОВИЋ
Рехабилитација краљице Марије и судски поступак враћања имовине одузете после Другог светског рата поново је у јавност изнео сложене односе у породици Карађорђевић. Уместо да буду јединствени и изборе се за своја права, да заједно уживају у њима и дају пример грађанима Србије, то се углавном не дешава. У једном тренутку, када су прошле године преношени посмртни остаци неколико припадника породице, чинило се да су чланови ове велике фамилије поново сложни. Сада се испоставило да је то био привремени предах.
Док је већи део породице имао представнике у суду када је краљица Марија рехабилитована, из краљевског двора, где живе престолонаследник Александар и његова супруга принцеза Катарина, није било никога. Док су присутни говорили како су и они били позвани, житељи двора су нам рекли како је то лаж и завера дела породице. Принц Александар је додао да више не жели да разговара у рукавицама, да му је доста тога да се неки људи ради стицања богатства користе његовим именом и да је узрок томе велика љубомора коју одређени чланови породице осећају према њему, откада су он и супруга почели да живе у двору 2001. године.
- Много сам радио како бих могао да се вратим у домовину, а и моја супруга је томе допринела својим хуманитарним радом. Деценијама већ оснива хуманитарне организације и њима посвећује највећи део свог дана. Ја сам био укључен у демократске промене деведесетих година, увек желећи да Србија буде истински демократска земља и да буде цењена у међународним односима. На несрећу, десили су се ратови, људи су гинули, бивали избеглице. Ја никада нисам хтео да сарађујем са режимом који је учествовао у таквим стварима, за разлику од неких других чланова породице. Било би добро да сви будемо сложни, да гледамо у будућност и не радимо на штету народа Србије који је већ много претрпео због лудила насталог распадом Југославије. Овдашњи режим је радио по једноставном принципу “завади па владај”, као што су то некада Британци чинили у Индији. У таквој ситуацији ја сам заузео став – против НАТО, против режима, за демократију.

Само Владимир против
Лане је изгледало да бар породица Карађорђевић више није подељена?
- И ја сам тако мислио. Захвалан сам и претходној и садашњој влади што су омогућили рехабилитацију и повратак остатака неколико чланова породице међу којима су кнез Павле, кнеги ња Олга, кнез Никола, моји отац, мајка, бака и принц Андреј. Сви су били срећни због те величанствене сахране наших предака у својој отаџбини, осим једне особе: принца Владимира. Уместо да поштује чињеницу да ће и његов отац принц Андреј да почива у истој гробници са својим родитељима и браћом, он је хтео свог оца да искористи за нешто друго.
За шта би принц могао да искористи свог покојног оца?
- То морате да питате њега! Владимирови браћа и сестре су били сто одсто за оно што је урађено и скидам им капу због тога, урадили су праву ствар. Мислили смо да би једини проблем могао да настане у Калифорнији, са принцезом Евом Маријом, удовицом принца Андреја, али чак је и она поштовала нашу намеру. У почетку је мало негодовала и то је у реду, али касније је схватила да је ово земља која поштује династију Карађорђевић, да је задужбина на Опленцу дивно место где почивају сви Карађорђевићи.
Да ли мислите да је окупљање целе породице немогућа мисија или ћете и даље покушавати да окупите и живе Карађорђевиће као што сте то учинили са мртвима?
- Покушао сам да окупим породицу у Лондону још пре него што смо се вратили у Србију да живимо. Био је то леп сусрет, али свако је очекивао нешто, не у еврима који тада нису постојали, већ у немачким маркама, доларима… Сећам се тог сусрета веома добро. Знате, моји односи са принцем Владимиром и његовом супругом принцезом Бригитом били су веома добри. Када су се својевремено венчали пред матичарем, Владимир ме је замолио да им помогнем да Бригиту преведе у православље како би се венчали у православној цркви и да им организујем венчање по православним обичајима. Благословен сам што имам јако добре и присне односе са нашом црквом и организовао сам истог тренутка да се уради све што је принц Владимир тражио. Никада ми нису рекли хвала за то, од њих сам добио само критике.
Не знам о чему он прича
Какве критике?
- Када је долазио у двор, наводно је, каже, обезбеђење двора претресало његове торбе. Онда је причао да сам му рекао да може да преспава у орману у подруму када дође у двор. Каква глупост! Он је одседао управо овде, у Краљевском двору, у апартману краљице Марије, кад год је долазио у Београд, и то је било много пута. Одседао је и у Белом двору. Чак сам му допустио и да свештеник спава са њим, мислим у соби до његове. У двору је Владимир чак давао и интервјуе за медије и не знам о каквом орману он може да прича?!
Да ли мислите да је рехабилитација услов за повраћај имовине и да је због те имовине нарасла тензија међу члановима породице?
- Рекао сам вам раније да је само једна особа из наше породице требало да буде рехабилитована, она у чије време владавине је потписан тројни пакт. Ако читате закон из 2001, видите да он потпуно одбацује Кардељеву уредбу из 1947. године када је Карађорђевићима забрањен повратак у земљу и одузети им имовина и држављанство.
Шта се дешава са реституцијом што се тиче ваше породице, докле се стигло?
- Сви пратимо законе и редовне процедуре и морам да честитам Душанки Суботић-Хомен која је велику ствар урадила по том питању, као и наши адвокати Ђорђе Ђуришић и Дарко Спасић. Сада треба само да чекамо одлуку суда. Мени лично се Закон о реституцији не допада, али срећни смо што неки други људи не живе овде, јер таквих случајева имате по Србији, и што суд може лако да установи како је 1938. године подељена ова имовина на три дела. Друга ствар су покретне ствари из сефа 555 пронађеног у Народној банци. Бојим се да ће то бити бесконачан процес, али супруг принцезе Лавиније, господин Причард, изнео је предлог да се позову стручњаци неке светске аукцијске куће, попут Сотебија или Кристија, да фотографишу све и процене вредност. Већ постоји пример како су потомци Романових добили сви по једнак део од депозита руске царске породице који је пронађен у сефу министарства иностраних послова Шведске. То је било неколико милиона евра, а при том је направљен и прелеп каталог тих драгоцености који данас има велику историјску важност…
Остатак у штампаном издању