IZVOR: Pravda
Objavljeno: 22. oktobar 2014, 07:30
Podizanjem spomenika poslednjem ruskom caru Nikolaju Drugom, koji je na neizbrisiv način pomogao srpskom narodu u ključnim trenucima istorije, današnji Beograd i cela Srbija su nesumnjivo dokazali da je potpuno bio u pravu klasik ruske književnosti Lav Tolstoj kada je svojevremeno ustvrdio da „dobrota odoleva svemu, a sama je neodoljiva“.
Piše: Ratko Paić

Foto: Vikipedija
Drugim rečima, dobrota ruskog cara Nikolaja Drugog je odolela mnogim godinama koje su prohujale, jer na svu sreću, Srbi očigledno nisu zaboravili njegovo dobročinstvo. Naime, u centru srpske prestonice, na malom, ali izuzetno skladnom prostoru sa poetičnim nazivom Devojački park, ubrzano se privode kraju završni radovi koji će naposletku taj delić Beograda pretvoriti u slikoviti trg koji će svakom prolazniku odmah skrenuti pažnju na sebe, s obzirom da već sada njime dominira visoka figura dostojanstvenog ruskog cara koji je zadužio Srbe, i to ne samo lepim rečima, poput one izjave da su mu „posle interesa Rusije najbliži interesi srpskog naroda“, nego i sasvim konkretnim delima, od kojih je najvažniji ulazak Rusije u Prvi svetski rat zbog Srbije, kao i njegov kasniji ultimatum saveznicima – da hitno moraju pomoći srpskoj vojsci ili će Rusija da istupi iz tog rata.
Inače, spomenik koji se posle sto godina od navedenih događaja pojavljuje u glavnom gradu Srbije, predstavlja poklon Ruske Federacije, iako je na primer još čuveni Nikola Pašić, dok je bio premijer u vreme trajanja Prvog svetskog rata, u sopstvenom testamentu izdvojio određenu sumu svog ličnog novca i obavezao potomke da je moraju upotrebiti upravo za izgradnju spomenika srpskom dobročinitelju – caru Nikolaju Drugom Romanovu. I zato, kada po najavi u novembru i zvanično bude otkriven spomenik u bronzi sa likom srpskog kuma, jer ne bi trebalo smetnuti s uma ni zanimljiv podatak da je ruski car Nikolaj na krštenju kumovao srpskom kralju Aleksandru Karađorđeviću, onda će to u svakom slučaju značiti ispravljanje istorijske nepravde, na koju je trebalo čekati puni vek.
Dakle, ne postoji ni najmanja sumnja da je poslednji ruski car dostojan takve časti da se ovekoveči njegov lik u centru Beograda, ako se osvrnemo makar na osnovnu činjenicu da je on zbog spasa Srbije žrtvovao sve, pa čak na kraju posledično i svoj sopstveni život, te na neki način i samu tadašnju Rusku Imperiju, koja uopšte nije bila spremna za rat, a ipak je svesno ušla u vrtlog ratnog vihora bez računanja na svoju sopstvenu korist. I na tom mestu bi mogli da se prisetimo izjave Fjodora Dostojevskog, koji je rekao – „ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah misliš na zahvalnost, onda nisi darovao, već prodao“. No, poslednji izdanak carske loze Romanovih, kako smo videli, čak ni pri najvećoj mogućoj prijateljskoj usluzi nije mislio na zahvalnost, već je Srbiji okazivao pomoć samo zbog dubokog ubeđenja da je to njegova dužnost.
Otuda proističe moralna obaveza da mu Beograđani, ali i građani cele Srbije, odaju počast za njegovu plemenitost, a to su postigli ovih dana podizanjem spomenika u bronzi, u Devojačkom parku. Na taj način će poslednji u nizu ruski car, verovatno ostati upamćen u srpskom narodnom sećanju kao prvi po značaju ruski car. Odnosno, poslednji će postati prvi.