februar 29, 2016 IZVOR: OPOZICIONAR

Rasprave o monarhiji i republici traju vekovima, i o tome su već ispisane čitave biblioteke knjiga. No zašto bi u Srbiji trebalo vaspostaviti monarhiju? Danas je Srbija razjedinjenja, podeljena, treba joj ličnost koja će ujediniti građane Srbije. Srbiji je neophodan prosvećeni monarh, poput Petra I Karađorđevića.
Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević i njegova deca imaju diplome uglednih Univerziteta, da li takvu poseduje i aktuelni predsednik države? Građanima je potreban uzoran, skroman, razuman kralj, koji govori svetski jezik, koji se vodi demohrišćanskim vrednostima, koji brine za svoje građane.
Da li je naš predsednik, predsednik svih građana Srbije? Da li je ijedan prethodnik Tomislava Nikolića bio predsednik svih građana? Nije, svi su ostali predsednici svojih političkih partija, neki su koristili svoj autoritet, pa su za premijera postavljali svoje marionete. Ako istinski želimo da se borimo protiv partokratije, potreban nam je kralj, koji bi kao takav bio nestranačka ličnost, što bi značilo da je kralj svih građana Srbije. Kralj bi imao ceremonijalnu titulu, kao i kraljevi osam evropskih zemalja ne bi se mešao u politiku. Srbija bi bila ustavna, parlamentarna monarhija na čelu s Karađorevićima. Političke stranke bi mogle da se fokusiraju na izbore za premijera i članove parlamenta. Na ovaj način bismo uštedeli novac u budžetu, tako što ne bismo raspisivali redovne i vanredne predsedničke izbore, ne bismo morali da plaćamo penzije svim prethodnim, kao i platu aktuelnom predsedniku. Nemačka država, izdvaja duplo više za plate i penzije predsednika od Ujedinjenog Kraljevstva, Srbija takođe ima velike izdatke za davanje kako bivšim predsednicima, tako i aktuelnom.
Srbija se organizovala kao moderna država na jugoistoku Evrope pod imenom Kneževina Srbija, potom i kao Kraljevina Srbija. Dok smo bili kraljevina, bili smo priznati od svetskih sila kao ravnopravan partner. U ratnim vremenima saveznici su nas pomagali, bodrili, divili se našem junaštvu, u mirnim vremenima sarađivali smo, razmenjivali robu, bili smo pitani za savete za okruglim stolom. Kao republika ostali smo bez prijatelja u svetu, saveznici su nas u nekoliko navrata bombardovali, ostavljali na cedilu, sklanjani smo u stranu, a naše granice su bivale sve uže i uže. Prirodno je vratiti krunu, i pokušati povratiti s dinastijom Karađorđević svetle trenutke naše prošlosti.
Ukoliko bi Srbija postala ponovo kraljevina, bila bi prva socijalistička država koja je prešla na uređenje države u obliku monarhije. Vratila bi se svom demokratskom putu s početka XX veka. Jednom prilikom Matija Bećković je rekao: „Srbija ne može postati demokratska država sa bezakonjem u svojim temeljima. Čija bi ona mogla poštovati ljudska prava i privatnu svojinu, ako ne poštuje pravo i svojinu one porodice koja je stvorila modernu Srbiju i za koju je vezan i sam pojam Srbije i srpstva.“
Povratak kraljevske dinastije Karađorđević na čelu države Srbije bio bi i ekonomski isplativ. Turisti iz celog sveta vole da posećuju kraljevske države. Imali bi prilike da posete naše muzeje, kraljev dvor, upoznaju našu istoriju, tradiciju, i mogli bi da se opuste u nekom od naših prirodnih odmarališta. Kralj bi učvrstio svoje kontakte s drugim dinastijama, ojačao brend Srbije u Evropi i svetu. Ove godine je kraljevska vinarija sa Oplenca dobila je dve zlatne medalje na sedmom Međunarodnom sajmu vina u Beogradu. Poznato je da su konzumeri vina skloni veselju, radosti življenja, opuštanju, zabavi i odmoru. Nasuprot vinu rakija menja duševno stanje, sužava svest, dovodi do sumarnog stanja i podstiče agresivnost.
Zato, ukoliko bi postojao izbor izmedju Tomovače i kraljevske vinarije, uvek bih odabrao kraljevsku vinariju. Želite li i vi da nazdravimo cenjenoj, časnoj, veseloj, radosnoj i ujedinjenoj Srbiji?
B.T.