Нацрт закона о враћању имовине

петак, 29. јул 2011.

Представљајући Нацрт закона, потпредседник Владе Божидар Ђелић прецизирао да се тим документом уређују услови, начин и поступак враћања одузете имовине и обештећења за имовину одузету после 9. марта 1945. године.
„Одбор за привреду и финансије Владе Србије утврдио је Нацрт закона о враћању одузете имовине и обештећењу, којим ће бити исправљена историјска неправда без стварања нове, и то у складу са имовинским и финансијским ресурсима Србије“, изјавио је потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић.

Реална супституција
„Мрежа за реституцију сматра да би у нацрту Закона о реституцији и његовој примени морала да буде садржана такозвана реална супституција, односно давање друге имовине као вид компензације у ситуацијама када враћање имовине није могуће“, изјавио је координатор Мреже Миле Антић, гостујући у Дневнику РТС-а.
„Потребно је учинити све како би се максимално минимизирала потреба за давањем финансијског обештећења, јер реституцију би у највећој мери требало спровести у натури за шта држава има довољно некретнина“, сматра Антић.
Према његовим речима, имовина која је незаконито приватизована, требало би да буде предмет тужилаштва, а никако не би смело безакоње да се легализује законом о реституцији, навео је Антић.

Представљајући Нацрт закона, који ће се до 2. септембра налазити у јавној расправи, Ђелић је прецизирао да се тим документом уређују услови, начин и поступак враћања одузете имовине и обештећења за имовину која је на територији Србије одузета после 9. марта 1945. године.
„Закон има 20 страница, није дугачак, али је најкомплекснији на којем сам ја до сада радио. У изради Нацрта руководили смо се са три кључна принципа – исправити неправду учињену многим породицама из идеолошких разлога, не правити нове неправде и ускладити закон са расположивим државним средствима, тако да буде применљив и да не угрожава финансијску стабилност земље“, рекао је Ђелић.
„Ово је један од битних услова за улазак Србије у Европску унију и у изради његовог нацрта консултовали смо бројне правне и економске стручњаке, како бисмо задовољили око 150.000 заинтересованих грађана који имају две године да поднесу захтев“, објаснио је Ђелић.