Аутор: Агенција БЕТА | Уторак, 2. Август, 2011.

Београд – Бивши министар за економске односе са иностранством Србије Милан Париводић оценио је данас да је нацрт закона о реституцији „у доброј мери непотпун“ и да ће морати да буде уграђена заменска реституција.

Бивши министар за економске односе са иностранством Србије Милан Париводић

„Мислим да неће бити начина да овај закон избегне давање друге имовине, пошто то предвиђа и закон о црквеној реституцији, који је потврдио Уставни суд“, рекао је Париводић.

Према његовим речима, Нацрт закона о враћању одузете имовине и обештећењу, који је крајем прошле седмице представила Влада Србије, јако је сузио натуралну реституцију, а у делу о новчаном обештећењу је потпуно недоречен и „оставља ту обавезу некој будућој влади.
„Иде се на драстично сужавање објекта натуралне реституције градског грађевинског земљишта, пољопривредног и шумског земљишта“, рекао је он.

Према мишљењу Париводића, натурална реституција треба да буде што шира, да у случајевима кад имовина не може да се врати због стечених права треба у што већој мери да се иде на заменску реституцију и тек на крају остаје финансијска реституција.
„Финансијска реституција у том случају не може бити тако велика, јер ће велики број захтева бити решен на прва два начина“, рекао је Париводић, који је 2007. године направио верзију нацрта закона о реституцији.

Он је истакао да у новом Нацрту није предвиђено заменско обештећење, односно реална супституција.
Према његовим речима, држава које је скоро 11 година продавала туђу имовину, након обећања странака које су на власти да ће је вратити, упала је у „морални и правни ћорсокак“ и давање имовине у замену је једино решење да „изађе из те бруке“.
„Давање друге имовине у замену је једино и правно и морално решење за државу да изађе из те бруке у коју је сама себе увалила продајом туђе имовине“, рекао је он.

Париводић је критиковао начин на који је решено питање новчаног обештећења, које је, како је рекао, овим нацртом непрецизно и широко дефинисано и остављено да буде регулисано у будућности.
Како је истакао, држава је продавала туђу имовину и узимала 100 одсто од њене вредности, а сада старим власницима хоће да да пет или 10 одсто онога што је наплатила.

Држава, према његовим речима, сада хоће да да људима обвезнице на неку потпуно неодређену, минорну вредност, коју ће моћи да наплате закључно са 2035. годином.

Париводић је оценио да је то нејасна обавеза, да се не зна и износ те обавезе, ни износ колико ће људи добити, већ да ће то бити одређено неким законом који ће бити донет до краја 2014. године.
„Оно што се види да је максимизиран износ на 200 милијарди динара, што у овом моменту износи нешто мање од две милијарде евра, али питање је како ће динар изгледати за 10, 20 и 25 година“, рекао је он.

Париводић је рекао да има утисак да је Предлог закона недоречен и да постоје бројне правне празнине, што оставља доста простора за подзаконска акта.
„С обзиром да се ради о својинској материји, како је истакао неприхватљиво је да се таква питања уређују подзаконским актима, уредбама или одлукама министра“, рекаo је он.

Париводић је рекао да је нацрт који је он направио предвиђао три облика како се решава питање реституције, где је предност имало враћање имовине у натури.
Други облик је давање алтернативне имовине сличне вредности, и тек уколико ни један од ова два начина не може да се спроведе иде се на обештећење, рекао је он и додао да у том нацрту постоји доста норми које се могу искористити у допуни и прецизирању садашњег.

Према речима Париводића, добра ствар у новом Нацрту је то да је Дирекција за реституцију постала кључни национални орган за решавање тог питања, додајући да је та дирекција до сада одлично функционисала и да је СПЦ већ вратила око 40 одсто отете имовине у време комунизма.