Аутори: В. ТАЛОВИЋ – М. ЛОПУШИНА
Потомци краљевске породице у Србији са надом очекују усвајање Закона о реституцији.

Александар Карађорђевић захтева да дворски комплекс
добије статус приватне имовине

Имовина Карађорђевића опет је у жижи јавности: док из црногорске опозиционе Нове демократије траже да се династији врате одузете виле и имања у Црној Гори, у Београду су потпредседник Владе Божидар Ђелић и принц Александар разговарали о имовини коју Карађорђевићи потражују у Србији. Договорено је да заступници престолонаследника Александра доставе додатне коментаре на Нацрт закона о враћању одузете имовине и обештећењу, који је тренутно на јавној расправи.

Престолонаследник Александар II Карађорђевић

- Постоје прецизни спискови одузете имовине и они ће бити поново поднети надлежним органима, како Влада захтева, јер је и нама, као и многим грађанима Србије, имовина нелегално конфискована 1947. – каже за „Новости“ престолонаследник Александар Карађорђевић.
Задовољан је, каже сусретом са потпредседником Ђелићем. – Али, видећемо како ће у будућности изгледати сам процес повраћаја имовине, јер треба урадити још доста тога. Нацрт закона први је корак, али врло важан, који је направила Влада.

Унутрашњост дворског комплекса

За породицу Карађорђевић спорна је одредница у Нацрту закона о реституцији – „Изузеци од враћања у натуралном облику“ која каже да је „Дворски комплекс на Дедињу, уређен посебним законом као и друга културна добра од изузетног значаја у државној својини“. То, практично, значи да дворски комплекс, који од 2001. године користи престолонаследник са супругом и синовима, није предвиђен за враћање, па је престолонаследник од Владе Србије затражио измену и враћање дворског комплекса као породичне имовине.

Влада Србије пролетос је донела посебан закон о дворском комплексу, у коме он остаје у својини Републике Србије и проглашава се културним добром од општег интереса, али тај пропис у Скупштини Србије још чека на усвајање.

Карађорђевићи у Србији, али и у бившим југословенским републикама, потражују све оно што им је Указом Јосипа Броза Тита из 1947. године конфисковано, а што су, према решењу Српског суда Београда, од краља Александра на равне делове наследили његови синови Петар Други, Томислав и Андреја.
Правни наследник имовине је и кнез Павле, односно његова деца, кнегиња Јелисавета и кнез Александар.

Према државном попису имовине, Карађорђевићи су у Србији у време прогонства, имали дворац Дедиње и Бели двор у Београду, са огромним парком и шумом. Припадала им је и дворска башта у Раковици од око десет хектара, стакленици и зграде. У Булевару краља Александра, имали су кућу и 14 ари окућнице, а у Крунској 7 помоћне зграде и 20 ари плаца. Карађорђевићима је припадала и кућа у Сарајевској 7, са 14 ари земље. Били су и власници виле у Толстојевој 2 и око сто ари земље. Лично власништво кнегиње Олге на Топчидерском венцу 6 била је вила и око хектар земље.
У Тополи и околини имали су више разбацане имовине, али мање вредности: кућа с дућаном и плацем, још једна кућа с плацем, механа с плацем, плац старе механе, воденица са ливадом, циглана, три винограда, воћњак, две баште, њиве и ливаде. У Крагујевцу и околини припадали су им: два дела куће и плац, чаир, дућан, шљивици, њиве и виноград.

Део имовине Карађорђевића

Укупна вредност непокретне имовине Карађорђевића, која је, према архивским списковима после Другог светског рата конфискована, процењена је на 159.621.969 динара. У време конфискације, 1947. године, долар је вредео 56 динара. То је готово три милиона долара, што је у то време била огромна сума. По речима члана Крунског савета Драгољуба Ацовића, потомци Карађорђевића полажу право на огромну имовину широм бивше Југославије.
- Очекујемо да се врати све што је одузето и што може да се врати, или да се некако надокнади. Правни заступници су све пријавили на основу Закона о пријављивању и евидентирању одузете имовине, сад чекамо закон.
Сада свој кров над главом у Србији, и то привремени, поред Александра Карађорђевића и његове породице, има само Линда Карађорђевић, супруга покојног принца Томислава, који је и преминуо и сахрањен на Опленцу. Њој је додељена пространа вила на Сењаку, али само на коришћење.
Кнегиња Јелисавета, кћерка кнеза Павла Карађорђевића, подстанар је у Београду, иако је правни власник виле „Црногорке“ на Дедињу. Сви остали Карађорђевићи, када су у Србији, бораве у хотелима.

УЈЕДИЊЕНИ
На питање „Новости“ кога је све заступао у разговору са потпредседником Ђелићем, престолонаследник каже:
- Моја породица потпуно је уједињена, као и сви грађани којима је имовина одузета после Другог светског рата.

ПРАВНИ НАСЛЕДНИЦИ
- Наследници су сви биолошки потомци краља Александра и краљице Марије – каже Драгољуб Ацовић. – Појединачни однос између њих и њихових наследника законом је регулисан.
Законски наследници су престолонаследник Александар и правни следбеници принчева Томислава и Андреје Карађорђевића. На основу тога престолонаследник има право старешинства, речено нам је у Краљевском двору.
Правни наследник је и кнез Павле, односно његова деца кнегиња Јелисавета и кнез Александар.

ПОСЕБАН ЗАКОН
ДВОРСКИ комплекс на Дедињу изузет је из Закона о реституцији, али у скупштинској процедури од априла чека посебан пропис о овом здању. Текст предвиђа да се велелепно здање бесплатно и дугорочно уступи породици принца Александра Карађорђевића, а да из државног буџета иде новац за обезбеђење, струју, воду, одржавање паркова и шума, рестаурацију здања…
Ипак, у оквиру власти нема слоге око усвајања овог прописа. Део посланика не жели да Карађорђевићи користе комплекс, а да не дају ни динара за кирију и наводе да Србија није монархија. Због несугласица, пропис ће до даљег бити у фиоци и не зна се када би могао бити усвојен. Иначе, за одржавање двора из буџетске касе потрошено је 445 милиона динара.

ЗАДУЖБИНА НА ОПЛЕНЦУ
Jедино је Задужбина краља Петра Првог на Опленцу сада у власништву породице Карађорђевић. Регистрована је као удружење грађана, које, иако је културна установа, не добија дотацију државе.

Извор: www.novosti.rs