Е. В. Н. | 10. август 2011.

Потомци породице Карађорђевић очекују да им се врати и имовина у Црној Гори, Словенији и Македонији.

Арбитражу суда у Стразбуру затражили наследници и Александра и Павла Карађорђевића.

Потомци краљевске породице Карађорђевић не потражују само имовину у Србији. Њихови правни заступници поднели су захтеве властима у Црној Гори, Словенији и Македонији да им врате виле, имања, резиденције… одузете Титовим указом из 1947. године. Црна Гора и Словенија су ове захтеве одбиле, па су правни заступници породице Карађорђевић предмете упутили Међународном суду у Стразбуру и још чекају решење.

Питање права Карађорђевића на одузету имовину у Црној Гори поново је покренуо ових дана Будимир Алексић, посланик опозиционе Нове српске демократије.
- Као што је враћена имовина династији Петровића, тако треба обештетити и Карађорђевиће, као и све грађане Црне Горе који су на било који начин имовински оштећени – изнео је Алексић став своје партије. Упркос јасној политичкој поруци коју је, одговарајући на ову иницијативу, послао високи функционер владајућег ДПС, да Карађорђевићи нису исто што и Петровићи и да ни Петровићима „имовина није враћена већ уступљена на трајно коришћење“, заступници српске династије рачунају на правне адуте.


Најатрактивнија заоставштина Карађорђевића у Црној Гори, некадашњи дворац првог југословенског краља, ујединитеља Александра Карађорђевића у Милочеру, и део острва Свети Стефан укњижени су као приватно власништво краљице мајке Марије Карађорђевић. Изградња милочерског дворца са осам помоћних објеката – који је после Другог светског рата адаптиран у хотел и уписан у катастарске књиге на име ХТП „Будванска ривијера“, а у међувремену уступљен у тридесетогодишњи закуп сингапурској компанији „Аман ризорт“ – према архивским документима, финансирана је из приватне краљевске касе. Непосредно пред трагични одлазак у Марсељ 2. октобра 1934, краљ је донео решење да се из његове касе исплати архитекти Драгомиру Тадићу сума од 37.000 динара на име његовог потраживања за израђене скице и планове дворца „Милочер“.

И неки од доскора живих мештана који су раних тридесетих радили на изградњи дворца у Милочеру истицали су да је краљевска породица плац за градњу дворца купила од Паштровића, којима је припадао. Део земљишта дала је Митрополија црногорско-приморска. И све је плаћено на време.
Међутом, хотел „Милочер“, није једина имовина Карађорђевића у Црној Гори. Потомцима српске династије, наведено је у захтеву за повраћај, припада плац на Цетињу с родном кућом краља Александра, која је била српско посланство током постојања Краљевине Црне Горе а сада је Етнографски музеј, затим земљиште у атару Ријеке Црнојевића са дворцем „Љесковац“, зимска дотрајала резиденција Карађорђевића са десетак соба.
- Кључ од виле у Милочеру, родне куће краља Александра на Цетињу и дворца „Љесковац“ у Ријеци Црнојевић одавно је требало да буде у рукама Карађорђевића – сматра Драгољуб Ацовић председник крунског савета.
Помоћ суда у Стразбуру затражили су и наследници кнеза Павла за њихову имовину у Словенији. Кнез Александар и кнегиња Јелисавета, син и кћерка кнеза Павла и кнегиње Олге, потражују дворац и имање на Брду код Крања.
Цивилно-правну парницу против Словеније води кнез Александар, који живи у Француској. Он тврди да поседује купопродајне уговоре на поједине парцеле које је од 1936. до 1939. године купио његов отац. Кнез има право на половину парцела у комплексу Брдо, чија је вредност процењена на 260.000 евра.
- Окружни суд у Крању одбацио је крајем маја ове године захтев мог брата кнеза Александра Карађорђевића из Париза за враћање поседа Брдо код Крања – каже Јелисавета Карађорђевић. – Он ће морати да плати суду трошкове произашле из његове тужбе. Према словеначком Закону о повраћају имовине из 1991, која је национализована после Другог светског рата, чланови династије Карађорђевић немају право да им бивше власништво буде враћено, пресуђено је у Крању.
Словенци одлуку правдају чињеницом да нису укинули Указ о конфискацији и одузимању имовине из 1947. године.
- Мој отац, кнез Павле, имао је дворац на Брду код Крања, где је планирао, када одступи, да живи – каже кнегиња Јелисавета. – Била сам тамо пре неколико година. Дворац је у власништву словеначке владе и искључиво од ње зависи да ли ће ми га вратити. Надам се да хоће једнога дана.
Она каже да су наследници кнеза Павла 2002. године поднели захтев прво Европском суду за људска права у Стразбуру и ту, чини се, направили процедуралну грешку, јер су мимоишли суд у Словенији.
- До грешке је дошло зато што је већ принц Томислав Карађорђевић тражио од словеначке државе своје наследство, али је био одбијен – каже Јелисавета. – Мој брат и ја смо се бојали да ћемо и ми бити одбијени па смо зато затражили помоћ суда у Стразбуру.
Четири године у суду у Стразбуру је стајао захтев наследника кнеза Павла, да би потом био враћен у Словенију, која је сада званично тај захтев одбила.

ИМАЊА КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ
Наследници Александра и Марије Карађорђевић имају имовину на Бледу, као и дворац на Бохињском језеру и дворац у Камничкој Бистрици. Краљица Марија је у Доњој и Горњој Радовњи имала имања. И они очекују да им то буде враћено.

Кнегиња Јелисавета у Србији потражује и вилу у Ужичкој. Реч је о некадашњем резиденцијалном објекту Црне Горе, познатијем као вила „Црногорка“. Зграда у којој је сада амбасада Црне Горе била је власништво њене мајке, кнегиње Олге. Јелисавета Карађорђевић, која у Београду живи као подстанар на петом спрату у згради без лифта, добијала је обећања од надлежних српских власти, али и раније владе СРЈ да ће то бити решено.

Кћерка кнеза Павла потражује од државе и своје приватне ствари и предмете својих родитеља из краљевског двора, у коме је некада живела. Реч је о портретима кнеза Павла и кнегиње Олге, порцелану, намештају, теписима… Како нам је рекла, ако права наследника кнеза Павла Карађорђевића не буду остварена, она и њен брат ће и Србију тужити суду у Стразбуру.

ДЕМИР КАПИЈА У МАКЕДОНИЈИ
ПРИНЦ Томислав Карађорђевић био је власник великог имања у Демир Капији, са укупно 2.700 хектара земље, на коме се налазила и хидроцентрала. Ово имање је делимично порушено, а делимично распродато. У Македонији важи Закон о реституцији, али статус имања Карађорђевића није решен.

Карађорђевићима је припадала и резиденција у Босни, у Хан Пијеску, али је она порушена деведесетих, у рату.

Извор: www.novosti.rs