Aктер
Владимир Ђуричић, Козмас Мирковић

НАСЛЕДСТВО КАРАЂОРЂЕВИЋА

Колико кошта српска круна

Круна краља Петра Првог

У Кардељевом Указу из 1947. године детаљно је написано шта је и на којој адреси одузето од потомака краља Александра – Петра, Томислава и Андреја, за које круна има и симболичну породичну вредност, јер је изливена од дела топа који је родоначелник династије вожд Карађорђе заробио у боју са Турцима.

Прича о реституцији поново је актуелизовала и питање повратка имовине члановима краљевске породице Карађорђевић, наследницима Краља Петра Другог и кнежева Томислава и Андреја.

Поставља се и питање шта Карађорђевићи очекују да им буде враћено осим Дворског комплекса на Дедињу.

Члан Крунског већа Душан Бабац каже да је доста тешко рећи шта Карађордевићи очекују да им се врати. У овом тренутку сви Ијуди који нешто потражују су у једној категорији осим чланова породице Карађорђевић, чија је ситуација специфична. Одмах је експлицитно речено да Дворски комплекс на Дедињу не може да буде враћен у натури, него у виду обештећења. Не могу да добију ни круну направљену од вождовог тријумфалног топа из борбе с Турцима.

Оно што траже потомци српских владара, који воде порекло од Вожда Карађорда, записано је у Кардељевом Указу из 1947. године, у коме је детаљно забележено шта је од кога одузето. „Тај документ садржи детаљан попис имовине која је одузета Карађорђевићима. Тачно је написано шта је на којој адреси и у којој републици одузето од потомака Краља Александра, Петра, Томислава и Андреја. У Указу Президијума, који је потписао Едвард Кардељ, пише и шта је одузето Кнезу Павлу, чије наследнике оптерећује још један проблем. Кнез Павле је правосудном пресудом проглашен народним издајником, и док она не буде оборена и он не буде рехабилитован, његови баштиници не могу ништа ни да потражују, односно да очекују да им се врати“, каже Бабац, и подсећа да је Кнегиња Јелисавета пре неколико година покренула поступак за његову рехабилитацију.

НЕПРОЦЕЊИВА ВРЕДНОСТ ПОКРЕТНЕ ИМОВИНЕ

Карађорђевићима је осим непокретне имовине која се налазила на просторима некадашњих југословенских република, пре тога бановина, одузета и вредна покретна имовина. Реч је пре свега о уметничким збиркама непроцењиве вредности које су остале у комплексу на Дедињу и вилама широм земље. У пресеку стања затеченог у дедињском комплексу налазе се и неке ствари које нису биле део збирке, односно имовине конфисковане 1947. године. Донети су неки делови намештаја, слике из каснијих периода социјализма, а понешто је и нестало.

„Пре десет година био сам у контакту са холандским експертом за Рембранта, др Лангертом, који се интересовао за чувену слику фламанског мајстора ‘Квинт Фабије Масим’. Та слика била је саставни део краљеве збирке пре рата. Налази се у књигама историје уметности са црнобелом репродукцијом. Она је нестала. Отворено је питање да ли је сада можемо тражити од Пепице Кардељ или неког трећег“, сазнајемо од Бапца.

„Постоје спискови да је 35.000 књига из дворске библиотеке пребачено у фонд Народне библиотеке Србије. Сигурно се зна да је оригинал рукописа Његошевог ‘Горског вијенца’ био понос Краља Александра, и један је од бисера покретне имовине Карађорђевића“.

Позната је прича о „малом Рембранту“ и Кардељевој опсесији овим уметником још из 80-тих година прошлог века. Бабац изражава бојазан да никада нећемо сазнати како је и где завршила та слика, и да се неће ставити тачка на ту причу.

„Било је неких предмета, не много, којих нема, да би збирка била потпуна. Да не говоримо о портретима из владарске куће. Само један портрет Краља Александра затечен је на Дедињу, и то на тавану Белог Двора“, објашњава Бабац.

Тако се, по Бапчевом мишљењу, сада долази до проблема процене имовине. Ако се предложеним законским решењем за реституцију даје максимум 500.000 евра, онда је „довољно да се процени седамнаестина једне слике и ви сте дошли до вашег плафона, а за остало не морате да се бринете“.

Члан Крунског већа сматра да би морало доћи до озбиљне процене колекција и збирки, али ту настаје проблем.

„Питање је, међутим, ко ће да процени вредност Његошевог рукописа? Када је такав рукопис последњи пут продат на аукцији? Ко је стручњак за процену такве врсте? Бојим се да код нас нема стручњака који био могао да процени такву тржишну вредност. Ко ће да процени слику Јакопа Палме ил Векија и када је последњи пут у Београду на некој аукцији продато његово дело? Слична ствар везана је и за вредност инсигнија, српске круне која првенствено није направљена од злата, већ од бронзе топа и то је управо парабола једне симболике – колика је вредност српске круне“, каже Бабац.

ИНСИГНИЈЕ

То питање садржи мало потпитање са великим симболичким значајем – колико кошта српска круна?

Крунисање краља Петра Првог

Да би се добио прави одговор на ово питање потребно је познавати и историју круне Карађорђевића. Прадеда „старог краља“ Вожд Карађорђе са другим виђенијим Србима1804. године подигао је И српски устанак. Не само да су се дигли против Турака, већ су то и финансирали.

„Војводе и виђенији Срби са Карађорђем на челу, као првим међу једнакима, уложили су у тај устанак свој образ, животе и лична средства. У то време Србија није имала индустрију и богате индустријалце, већ имућне трговце. Родоначелник династије Карађорђевић са њима је био практично један од инвеститора у српску револуцију, борбу за слободу“, подсећа Бабац.

У једној од борби Вожд је заробио турски топ. Читав век касније, 1904. године, његов унук Петар је приликом крунисања у Београду начинио симболичан гест ставивши на главу круну на којој се нашла и ушица са тог топа. Круна је сечена и изливена у Паризу, од дела топа и украшена полудрагим камењем.

„Круна, дакле, за Карадорђевиће има и велику симболичну, породичну вредност. Чувана је у дому Карађорђевића од 1904. до 1941. У Фонду краљевог двора остала је једна лепа фотографија круне и вождовог чукун унука. Краљ Петар Други се 27. марта 1941. године, пошто је на двору на Дедињу у присуству патријарха српског и чланова Владе Краљевине Југославије прочитао заклетву, фотографисао са инсигнијама и круном на сточићу прекривеним хермелинским плаштом“, прича Бабац. Шта се дешавало са круном, плаштом и краљевским инсигнијама током немачке окупације није познато. Данас су у власништву Историјског музеја и чувају се у подземном трезору Народне банке Србије. Колико се о тој вредности води, односно не води рачуна можда најбоље сведочи податак који сазнајемо од Бапца, да је крстић на врху земљиног шара био сломљен и залепљен некаквим силиконом.

„Толико о причи музејског беспрекорног чувања, јер је којештарија. Радионица ‘Ар-тур Бетран’ у Паризу, која је радила српску круну Краља Петра и српско ордење, постоји и данас и могло је све бити како Бог заповеда. Сви ти мали, ситни детаљи много говоре о нама“, наглашава Бабац.

СРПСКИ ВЕРСАЈ ИЛИ…

Српска бронзана топовска круна, оригинал Његошевог рукописа „Горског вијенца“, Дворски комплекс на Дедињу, да ли је све то треба да буде музејска вредност? Може ли да доживи судбину Версаја? Да ли Србија може да са имовином својих некадашњих владара учини исто што су урадили и Французи са имовином својих краљева, са Версајем?

Оригинал рукописа Његошевог „Горског вијенца“

Бабац каже да је Дворски комплекс уназад неколико година заиста и претворен у „српски Версај“. Отворен је за посетиоце, а све што се налази у дворским збиркама доступно је грађанима Србије и посетиоцима из иностранства. Чак се и неки предмети примењене уметности могу повремено видети на изложбама. „То већ функционише и није спорно“, истиче Бабац. Међутим, када говоримо о краљевским инсигнијама, о српској круни, морам подсетити на Престолонаследникову иницијативу од пре неколико година.

Престолонаследник Александар предложио је да се инсигније уместо што стоје у неком подземном трезору изложе на 10 година у Историјском музеју или у САНУ, када је рађена изложба „Службено одело у Србији“, или да се изложе у Дому народне скупштине.

Лик и дело ‘старог краља’ на неки начин повезани су са историјом парламентаризма у Србији. Краљ Петар И започео је градњу овог здања, а његов син ју је наставио и завршио. И шта год ми мислили, какву год породичну историју имали, да ли смо за републику или монархију, једно је сигурно – да је краљ који је излио у Паризу српску круну родоначелник парламентаризма у Србији и та круна најбоље би стајала у некој добро осигураној витрини у централном холу. Да подсети да нисмо од јуче, да имамо неку историју и вертикалну, везу са прошлошћу која нас на неки начин усмерава и на путу у будућност“, истиче Бабац, представник Престолонаследниковог Крунског већа.

Својевремено је откривена и тајна сандука 501 у коме се налазила сабља са брилијантима коју су Херцеговци поклонили Краљу Ујединитељу након ослобађања.

Сабља са брилијантима – поклон Херцеговаца краљу ујединитељу

Док се чека расплет галиматијаса око реституције, требало би завирити у још један одељак вредности српске круне. У блиндираним подземљима НБС су неотворени џакови Карађорђевића, и не зна се шта крију. Иако је о томе разговарано још у доба када је гувернер био Радован Јелашић, и даље се све врти у „зачараном кругу“ између власти, НБС и чланова краљевског дома, који би, ако ништа друго, из радозналости желели да знају шта се тамо налази. Када је Краљ Александар Први убијен његово богатство процењено је на више од 130 милиона тадашњих српских (југословенских) динара, и важио је за једног од најбогатијих монарха Европе тога доба.

Бабац указује на још један проблем.
„Овде је суштинско питање уплетено у национализацију и конфискацију и јављају се они који траже порекло имовине. Одакле су они то стекли, од чега су они то купили? То је омасовљена тема за дискусију, а од 1945. до 1947. имовина није конфискована зарад процене њеног порекла, већ да би се променило друштвено уређење, да би се из приватног власништва и капитализма прешло у еру комунизма, односно социјализма и друштвеног власништва. То је био основни порив“, примећује Бабац.

Наш саговорник подсећа да сада потпредседника Владе Србије Божидара Ђелића чујемо да ће вредност реституције превазићи вредност приватизације.

„Ако је тако, зашто онда није пре продаје туђе имовине она враћена првобитним власницима, и онда држава не би имала тај проблем? Све би било враћено у натури и нека се власници онда даље секирају да ли им фабрике раде или не раде. А оне нису узете због доброг или лошег пословања, већ због поенте промене државног уређења. Проблем ]е очито у повратку на пређашње стање и ово је закон о реконфискацији“, каже Бабац.

С тим у вези и питање да ли ће и Александар Други Карађорђевић бити обештећен, односно „реконфискован“ са пола милиона евра?

„Сигурно ће бити група које ће своје право покушати да заштите на Уставном суду и другим инстанцама у земљи, неки ће покушати своја права да бране и у Стразбуру. Не бих ништа да прејудицирам, али логично је ако су већ Карађорђевићи стављени у посебну категорију, чињеницом да је једино њихово имање експлицитно изузето, онда можда постоји и неки простор за неку другу врсту евалуације, надокнаде“, закључује Бабац.

ПРЕДСЕДНИШТВО – КРАЉЕВ ПОКЛОН НАРОДНОМ МУЗЕЈУ

Решења реституције изузела су објекте који су у служби обављања дужности Председника Републике Србије, међу којима је и здање Председништва, некадашњи Нови Двор. „Ту зграду, коју је подизао са својим оцем, кКаљ Александар је поклонио Народнон музеју. Кнез Павле, маг у маркетингу, том музејском простору онда је дао своје име. То је краљев поклон и није ушао као такав ни у корпус оставинске расправе Карађорђевића 1938. године“, подсећа Бабац, уз подсећање да су краљеви из ове династије били велики задужбинари и дародавци збиркама доступно је граданима Србије и посетиоцима из иностранства.

ДИСКРИМИНИСАНИ БОГАТАШИ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

„Имали смо прилику да чујемо како је потпредседник Владе Божидар Ђелић рекао да је републички кабинет усвојио Предлог закона о реституцији и да он иде у скупштинску процедуру. Али слика овог и оног доскорашњег се променила и направљено је ограничење за индувидуална потраживања до 500.000 евра, чиме су у реституцији дискриминисани сви са великим потраживањима“, констатује Бабац.